Andrej Gnjot, beloruski aktivista koji je uhapšen i zadržan u Srbiji prošle godine, u utorak izlazi pred Apelacioni sud u Beogradu, koji treba da odluči o njegovoj žalbi na rešenje Višeg suda da bude isporučen Belorusiji.
Vlasti u Minsku stavljaju Gnjotu na teret utaju poreza, a on sam ističe da je to jedan od načina na koji režim Aleksandra Lukašenka pokušava da ućutka svaku kritiku na račun Belorusije.
Uoči ročišta u utorak, velika grupa evropskih reditelja, glumaca i drugih umetnika uputila je otvoreno pismo Apelacionom sudu i ministarki pravde Maji Popović sa pozivom da zaustave izručenje beloruskog aktiviste koji je proveo sedam meseci u zatvoru u Srbiji, a od juna se nalazi u kućnom pritvoru.
Oni upozoravaju da Gnjota čeka zatvor, mučenje, pa čak i smrtna kazna ukoliko bude isporučen Belorusiji.
Ne propustite: Aktivista koga srpski sud izručuje Belorusiji za Glas Amerike: Samo zbog ovog razgovora bi me osudili na 10 godina i ubiliU otvorenom pismu se ističe da je Andrej Gnjot filmski reditelj koji je poznat po dokumentarnom filmu o protestima u Belorusiji 2020. godine i objavljivanju apela sportista za slobodne i poštene izbore, zbog čega ga i goni režim u Belorusiji.
Gnjot je uhapšen u Srbiji 2023. godine na osnovu poternice Interpola iza koje stoji režim u Minsku, a u otvorenom pismu se ističe da je to taktika koju koristi beloruski režim kako bi pratio i ućutkivao demokratske aktiviste iz ove zemlje širom sveta.
Iako je Interpol naknadno povukao ovu poternicu Belorusije, Srbija nije oslobodila Andreja, ističe se u otvorenom pismu i naglašava da međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava smatraju Gnjota političkim zatvorenikom.
Uz podsećanje da u ovom trenutku u Belorusiji ima oko 1.300 političkih zatvorenika, u otvorenom pismu se pozivaju vlasti u Srbiji da obezbede sigurnost i slobodu Andreju Gnjotu.
Ne propustite: RSF zatečen pokazateljima da je na zabranu ulaska novinaru Romanu Perlu u Srbiju uticala RusijaPotpisivanje ovog otvorenog pisma organizovali su beloruski glumac Mitja Savelau i rediteljka Volia Čajkuskaja uz podršku EFA – Evropske akademije za film.
Među potpisnicima su, između ostalih i predsednica EFA Žilijet Binoš, beloruska književnica i nobelovka Svetlana Aleksijevič, kao i reditelji Kiril Serebrenikov iz Rusije i Oleh Sencov iz Ukrajine.
Marija Kolesava-Hudžilina i Ana Matsiyeuskaja, advokatice Andreja Gnjota, u razgovoru za Glas Amerike ističu da s obzirom na složeni politički pejzaž Srbije koji je "često pod uticajem njenih odnosa sa EU i Rusijom", slučaj njihovog klijenta predstavlja veliki izazov:
„Činjenica da su vlasti u Srbiji odlučile postupiti po zahtjevu Bjelorusije preko Interpola izaziva zabrinutost zbog političkog pritiska. U ovom trenutku zahtev Interpola je otkazan, a na snazi je ostao samo bilateralni sporazum između Bjelorusije i Srbije. U međuvremenu, pravosudni sistem Srbije, iako je formalno nezavisan, djeluje u okruženju u kojem politički razlozi mogu uticati na pravne odluke. Prilikom razmatranja slučaja nije uzeta u obzir činjenica da postoje dokumentovana kršenja ljudskih prava u Bjelorusiji“, naglašavaju braniteljke Andreja Gnjota i ističu da bi se odluka Srbije da postupi po zahtevu Bjelorusije preko Interpola, uprkos političkim implikacijama, mogla smatrati nastojanjem da se održe jake veze sa Minskom i Moskvom.
Ne propustite: Beloruski aktivista Andrej Gnjot: Ja sam prvi politički zatvorenik u novijoj istoriji Srbije„Ove zemlje dele slične tendencije, za koje je karakteristična ograničena sloboda štampe, ograničene građanske slobode i kontrola vlade nad pravosuđem. Ova sličnost bi mogla da objasni zašto je Srbija bila voljna prihvatiti zahteve Belorusije, uprkos potencijalnim kršenjima ljudskih prava s kojima bi se Andrej mogao suočiti ako bude izručen. Politička priroda oba režima – Srbije i Belorusije – često dovodi do odluke koje daju prednost održavanju stabilnosti režima u odnosu na pitanja ljudskih prava“, navode Gnjotove zastupnice.
O bliskosti dva režima govori i činjenica koliko je Andrej dugo bio lišen slobode, ističu sagovornice Glasa Amerike i upozoravaju da njega, u slučaju da ga Srbija isporuči Belorusiji, ne čeka ni malo lepa sudbina:
„Čeka ga zatvor i mučenje. Činjenicu da se u Bjelorusiji čine zločini protiv čovečnosti već je utvrdilo Veće za ljudska prava UN-a. Zapravo, biće poslan u sigurnu smrt“, ističu Marija i Ana.
S obzirom da je sam Gnjot odlučio da pred suđenje ne komentariše svoj slučaj, na pitanje šta će biti sa njim u slučaju da bude oslobođen, one ističu da je on suočen sa dugim procesom povratka u normalan život i brige za svoje zdravlje:
Ne propustite: Veran Matić posetio Gnjota: Ako ga Srbija isporuči, preti mu teška kazna u Belorusiji„Zatvor uvek ostavi traga na čoveku. Takođe, valja naglasiti da niko od njegovih beloruskih prijatelja ne može doći k njemu u Srbiju i podržati ga ako je bio politički aktivan protiv Lukašenkovog režima – budući da i oni rizikuju ponoviti Andrejevu sudbinu. Andrej je s nama podijelio svoje snove: jako mu nedostaju uobičajene stvari iz normalnog života, kao što su prilika za šetnju gradom, mogućnost da sedne u kafić i popije kafu ili da se sastane s prijateljima“.
Marija Kolesava-Hudžilina je beloruska advokatica koja živi u egzilu u Litvaniji, dok je Ana Matsiyeuskaja advokatica iz Poljske. Pred sudom u Beogradu Andreja će zastupati advokati Filip Sofijanić i Žarko Eknić.