Predstavnici više organizacija civilnog društa pozvali su javnost u Srbiji da se usprotivi privatizaciji Instituta za vodoprivredu "Jaroslav Černi", ocenivši da bi ta prodaja bila štetna za građane Srbije i državu, da će imati vrlo dugoročne i vrlo negativne efekte i da se njome interes kapitala stavlja ispred interesa građana.
Tom prodajom bila bi dovedena u pitanje dostupnost i kvalitet vode za sve građane i buduće generacije, ocenili su govornici. Ukazali su i na problem cene vode, ukoliko bi taj institut bio privatizovan, te da bi tom privatizacijom bila ugrožena i nacionalna bezbednost države.
Građani su pozvani da potpišu peticiju protiv te privatizacije, a akademska javnost da reaguje.
Iva Marković, Pravo na vodu
Iva Marković, predstavnica organizacije "Pravo na vodu", ocenila je da je i u prethodnom periodu potpis i pečat Instituta "Jaroslav Černi" stajao na mnogim projektima koji nisu u interesu ni zaštite životne sredine, niti prava građana na pitku vodu i da je šteta što se ne razgovara o potrebnim promenama u toj instituciji.
Ovde se ne govori samo o imovini Instituta, nastavila je ona, ovaj institut ima posebna javna ovlašćenja, posebne projekte koje radi i posebne informacije koje tamo stoje i koje nikako ne bi smele da pređu u privatne ruke.
"Taj institut je preživeo četiri držve, radio u toliko zemalja Evrope i sveta da bismo danas čekali da neko da ono što je stoti deo troškova koji se očekuju u izgradnji nacionalnog stadiona", kazala je ona.
"Državne i vojne tajne"
Hidrogeolog Branislav Božović iz Nacionalne ekološke asocijacije, koji je svojevrmeno radio u Geološkom zavodu, rekao je da se Srbija nalazi u situaciji da "druga strana" (vlast) ne mora ništa da objašnjava, da donosi samostalno odluke, da "rasprodaje, uništava, ne odgovara nikome i ne interesuje ih šta sutra, a pomalo ni šta danas".
"Jaroslav Černi je tekovina civilizacije jednog naroda. Po njemu smo bili poznati svuda u svetu", rekao je on i objasnio da je institut radio na davanju stručnih mišljenja i ispitivanja pri izgradnji brana, akumulacija i mostova.
Branislav Božović iz Nacionalne ekološke asocijacije.
Rekao je da neke tajne kojima raspolažu takve institucije spadaju u domen nacionalnog interesa, pa i vojne tajne. "Imati danas podatke o vodi, sutra znači vladati svetom", rekao je Božović. "Jaroslav Černi je nacionalna vrednost", zaključio je on.
Govoreći o budućnosti vodosnabdevanja na prostorima Srbije, Božović je ocenio da je reka Drina "glavna žila" vodosnabdevanja za ceo panonski deo Srednje Evrope.
"Mi smo već ušli u zonu takozvanih strateških rezervi. Mi smo već sišli ispod one granice koje se jako dugo obnavljaju... To je će jednostavno sutra biti voda koja će se prodavati", naglasio je Božović. "Neko za 2,5 miliona prodaje nešto što ima vrednost milijarde. Nije ovo glupost što ja govorim - milijarde, jer su stvari koje su vezane za vodu mnogo važnije. I ja sad pitam direktno vas - šta vam je važnije? Voda ili litijum koji će se kopati i na koji ćemo zaraditi 1,9 milijardi godišnje", upitao je hidrogeolog.
Jovan Rajić, predstavnik Upravnog odbora Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) ocenio je da se procedura privatizacije Instituta obavla daleko od očiju javnosti i da nije jasno da li su zakonske odredbe ispoštovane, odnosno da li su pribavljene sve potrebne dozvole i ocene.
Ne propustite: Istraživanje o Rio Tintu: Trećina građana neće rudnik, 59 odsto ga uslovljava ekologijom"Kad bismo imali potrebnu dokumentaciju i obrazloženja, mogli bismo da nagađamo i diskutujemo koji su to razlozi za privatizaciju", rekao je naglašavajući da to ne piše ni u jednom javno dostupnom dokumentu. Pomenuo je samo objašnjenje premijerke Ane Brnabić da će dobit države postojati u finansijskom smislu i ocenio da je neprihatljivo da ekonomski kriterijum bude jedini.
Jovan Rajić, RERI
"To onda možda objašnjava i jedini kriterijum koji je stavljen u javni poziv, kako će se birati kupac, jer je jedini kvalifikacioni osnov strogo ekonomski, odnosno koja će biti najveća ponuda. To bi bilo normalo da privatizuje neka državna firma koja se bavi nečim drugim, ali naučni institut koji se bavi ovom specifičnom delatnoću i zapošljava visoko stručne kadrove da privatizujete po samo ekonomskom kriteriumu nije sasvim logično", obrazložio je on.
Rajić je rekao da je predlog okupljenih organizacija da se Institut proglasi institutom od strateškog interesa za Republiku Srbiju i da se tako "pravno uredi ono što Černi praktično i jeste". To bi dalje značilo da se sme privatizovati 49 odsto kapitala, odnosno da većinski udeo mora da ostane u državnom vlasništvu. Za to, dodao je, postoji i osnov u zakonu, i racionalni razlozi.
Predstavncia Organizacije za očuvanje prirode i životinja Vesna Galečić podsetia je na čitav niz spornih projekata koji su u vezi sa vodom poput izgradnje beogradskog metroa i projekta Jadar i ukazala da bi izbog toga privatizacija Instituta bila izuzetno loša po sve građane Srbije.
Konferenciju su organizovali Mreža za akademsku solidarnost i angažovanost (MASA), inicijativa Pravo na vodu, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Organizacija za očuvanje prirode i životinja (OSNA).