Evidentno je da Evropska unija u ovom trenutku najviše ulaže u finansijsku podršku Srbiji i ostalim zemljama Zapadnog Balkana kako bi lakše prevazišle posledice ruske agresije na Ukrajinu - prevashodno što se tiče snabdevanja energentima i ekonomskim i socijalnim posledicama uzrokovanim inflacijom, izjavio je u ponedeljak predsednik UO Centra za evropske politike Srđan Majstorović i podsetio da je predsednica Evropske komisije nedavno u Berlinu najavila najavila paket pomoći od milijardu evra.
Uoči regionalnog skupa o proširenju EU na Zapadni Balkan u svetlu rata u Ukrajini, Majstorović je istakao da se u ovom trenutku politika vodi na više nivoa:
Ne propustite: Berlinski proces: Potpisani sporazumi o priznavanju dokumenata i slobodnom kretanju“Evidentno je da se nekako iza diplomatske scene, mimo očiju javnosti dešavaju i određene konsultacije koje idu u pravcu pomaganja Srbiji da se istrgne iz tog bratskog zagrljaja, prevashodno energetske zavisnosti od Rusije. Svedoci smo da SAD i EU u poslednje vreme mnogo ulažu i novca i napora kako bi pomogle Srbiji da u nekom narednom periodu bude samostalnija u vođenju svoje spoljne politike, odnosno da je učine nezavisnijom od trenutne zavisnosti od ruskih energenata, prevashodno gasa”, rekao je Majstorović novinarima.
Prema njegovim rečima EU nastavlja i nastaviće da investira u energetiku, u izgradnju energetske mreže na ZB snažnijim povezivanjem energetskih mreža zemalja ZB sa evropskim mrežama, kako bi se eventualne nestašice, eventualni prekidi snabdevanja mogli nadomestiti iz evropskih izvora:
“Mislim da je to u ovom trenutku zaista izraz jedne šire evropske solidarnosti i da se po prvi put zemljama ZB pristupa na ispravan način, a to je da se one tretiraju kao buduće članice EU na koje se definitivno računa”.
Takođe, Majstorović je rekao da će u svetlu rata u Ukrajini, proces priključenja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji zahtevati od svih zemalja regiona – ukljućujući i Srbiju, političku solidarnost i prihvatanje zajedničkih mera EU kao odgovor na rusku agresiju.
Ne propustite: Nikola Dimitrov: Ako EU ne uspe sa Balkanom neće uspeti ni sa Ukrajinom i Moldavijom“Ovde prvenstveno mislim na uvođenje sankcija Rusiji”, naglasio je Majstorović i dodao da će pritisak nastaviti i u narodnom periodu, kao i da ne treba zaboraviti na stare obaveze:
“Pored dijaloga sa Prištinom, usklađivanja spoljne politike sa politikom EU, ostaje ono što su osnove ovog procesa – a to je svakako permanentna pažnja na vladavinu prava, na funkcionisanje demokratskih institucija. I to nikako ne bi smelo da nam pobegne u ovom trenutku iz fokusa pažnje, imajući u vidu da ono što se dešava u Ukrajini je svakako najvažnija priča. Ali ova pitanja koja se tiču demokratizacije zemlje, vladavine prava, poštovanja istitucija i zakona nešto je što je osnova i što neće nestati kao obaveza bez obzira na geopolitičke okolnosti”, ocenio je Srđan Majstorović.
Ne propustite: Evrointegracije Balkana kroz prizmu SAD-a i Evropske unijeIstraživač Instituta za demokratiju i medijaciju iz Tirane Alban Dafa istakao je da je regionu pre svega potrebna sigurnost, a to pre svega znači nastavak napora na rešavanju situacije u Bosni i Hercegovini, kao i dijaloga između Beograda i Prištine.
Govoreći o tome da li tenzije između Beograda i Prištine usporavaju put celog regiona ka EU, Dafa je ocenio da su evropske intergracije regiona već predugo usporene i da ih tenzije sasvim sigurno neće ubrzati.
“Za rešavanje konflikata se troši više energije nego na napredak u integracijama”, rekao je Dafa i zaključio je da bi EU pre trebalo da zauzme više strateški pristup regionu nego da bude u ulozi vatrogasca.
Prema oceni direktora Spoljnopolitičke inicijative Bosne i Hercegovine Harisa Ćutahije BiH je "pobednik" poslednjeg paketa proširenja EU jer je preporučena za status kandidata iako nije ispunila gotovo ni jednu prethodnu obavezu.
Kako je rekao, BiH taj status nije zaslužila jer tri i po godine nposle dobijanja 14 ključnih prioriteta Evropske komisije koji se moraju ispunjavati da bi se dobio status kandidata nije uradila ništa "osim nekoliko tehničkih stvari".
Podsetio je da će EU od BiH, kako bi dobila status kandidata, zahtevati da ispuni devet ciljeva, što je "prosto nerealno ako se ponove većine koje su bile u BiH poslednjih godina".