Ambasadori zemalja Evropske unije ni na sednici u utorak nisu uspeli da postignu dogovor o otvaranju klastera 3 u pregovorima sa Srbijom - protiv toga bilo je osam država EU - Holandija, Švedska, Finska, Bugarska, Hrvatska, kao i baltičke države.
Inicijativa za otvaranje klastera 3, o konkurentnosti i inkluzivnom rastu, potekla je od Mađarske koja trenutno predsedava Evropskom unijom, a ovo je treći put da se ponavlja situacija sa neotvaranjem ovog poglavlja.
I dok zvanična Budimpešta poručuje da će se debata o ovom pitanju nastaviti i sledeće nedelje, sve je manje vremena da se to dogodi, jer bi međuvladina konferencija o otvaranju klastera mogla da bude održana između 16. i 20. decembra.
Kao razloge za ovakav potez zemlje članice EU ističu neusklađenost Srbije sa spoljnom politikom EU i sankcijama prema Rusiji, nejasno geopolitičko opredeljenje Beograda, probleme u vladavini prava, kao i odnose sa Prištinom.
Sa druge strane, one zemlje koje su podržale otvaranje klastera 3 ističu da treba prihvatiti stav Evropske komisije da je Srbija ispunila tehničke kriterijume, kao i da bi takav potez, osim što bi približio Srbiju uniji, bio pozitivan signal celom regionu.
Vučić: Hvala i ako otvore i ako ne otvore klaster 3
U prvoj reakciji na ovakvu odluku EU, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je za Radio televiziju Srbije rekao da se zahvaljuje EU ako otvore klaster 3, ali i da im se zahvaljuje i ako ga ne otvore:
„Važno je da nastavimo da se borimo i da razgovaramo sa svima njima“, rekao je Vučić u Bernu, tokom drugog dana posete Švajcarskoj.
„Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A za Hrvate sve razumem, nemam tu veliki problem da shvatim“, izjavio je Vučić i dodao da će nastojati da Srbija iduće godine bude najbrže rastuća ekonomija u celoj Evropi.
Ne propustite: Žiofre predao Vučiću izveštaj o napretku Srbije: "Sada smo u važnom trenutku koji treba iskoristiti"A predsednica parlamenta Ana Brnabić, koja boravi u dvodnevnoj poseti Briselu je, govoreći o poslednjoj odluci Brisela da ne otvori klaster 3 sa Srbijom, izjavila da će Srbija nastaviti borbu za otvaranje tog poglavlja i da će paralelno završavati sve ono što je potrebno za otvaranje narednih klastera.
Uz poruku da je sada sve u rukama država članica EU, ona je dodala da sa njima treba razgovarati, a posebno sa onim državama koje su skeptične prema proširenju, pa i prema Srbiji.
Stefanović: Vučić preti praznom puškom
Poslanik Stranke slobode i pravde i nekadašnji službenik Ministarstva spoljnih poslova SR Jugoslavije Borko Stefanović za Glas Amerike kaže da je za Srbiju, ali i za ceo Zapadni Balkan, loša vest to što nije otvoren klaster 3: Međutim, još je gora vest, smatra on, to što aktuelna vlast u Srbiji ne želi da sprovede bilo kakve reforme koje očekuju u Briselu, ali koje očekuju i građani Srbije:
„Mislim da države koje su sada stavile rampu Srbiji su u stvari stavile rampu režimu Aleksandra Vučića. Ono što oni nama ovim poručuju je u stvari da u Srbiji, kako se i može pročitati iz njihovih obrazloženja, ne postoji prava vladavina prava, ne postoji sloboda medija, postoje progoni neistomišljenika, nezavisnih novinara, nevladinih organizacija, postoje ogromni problemi u pravosuđu“, ističe Stefanović i naglašava da se to se sve dešava u senci još jednog važnog razloga:
„A to je to što Vučićeva vlast odbija da usaglasi našu spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU, u vezi sa sankcijama Ruskoj Federaciji. I takođe da je potpuno jasno da sa Aljbinom Kurtijem i Vučićem neće biti bilo kakvog napretka na polju dijaloga između Beograda i Prištine“.
Uz isticanje svega sa čime se Srbija suočava poslednjih godina, a naročito posle pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, Stefanović kaže da je važno da evropski sagovornici zaista shvate „svu dubinu korupcije, propasti i rastakanja Srbije od strane ovog režima“ i da će zbog toga i oni nastaviti sa diplomatskom aktivnošću:
„Mislim da je vest o neotvaranju klastera 3 za Srbiju jasan pokazatelj da države recimo Skandinavije ili baltičke republike, ali i neke druge države u EU prosto neće da odustanu od glavnog kriterijuma za Srbiju, a ponavljam, glavni kriterijum za Srbiju bio je i biće vladavina prava, slobode, borba protiv korupcije - stvari koje su povezane sa poglavljima 23 i 24. Bez toga, ja moram da konstatujem da danas Vučićeva Srbija ne bi dobila status kandidata za EU da se sada o tome odlučuje“.
Ne propustite: Fridom haus: Srbija beleži najveći pad u Evropi, u Crnoj Gori najveće poboljšanjeUz isticanje problema sa kojima se i same države EU suočavaju - od pada vlade u Francuskoj ili predstojećih izbora u Nemačkoj, sagovornik Glasa Amerike ističe da je sada tim zemljama dodatni problem da za partnera imaju čoveka koji sprovodi represiju i ogromnu korupciju i čiji režim je direktno odgovoran za smrt 15 ljudi u NS, režim koji ukida slobodu medija, koji proganja neistomišljenike i koji nije učinio ništa na usaglašavanju bezbednosne i spoljne politike Srbije sa EU.
„Pošto se boje ruskog i kineskog uticaja u Srbiji ovo je možda i otrežnjujući alarm i za evropske i američke sagovornike, da su oni odavno ovde, da vrlo važni elementi Vučićeve vlasti poput Aleksandra Vulina ili ministra Nenada Popovića odavno rade po linijama tih država i njihovih vlada, a ne po liniji interesa građane Srbije i da je u stvari vlast i režim Srbije srcem i dušom i uz Peking i Moskvu“.
S druge strane, Stefanović smatra i da su Vučićeve poruke da ukoliko je EU neće, Srbija ima gde da ode - zapravo pretnja praznom puškom, ali i da je to pre svega problem Srbije koji ona sama treba da rešava:
„Svako može da vidi da su oni tamo već interesno, ako govorimo o Istoku, oni su tamo srcem i dušom, oni u stvari pokušavaju da prevare zapadne sagovornike sve ovo vreme, oni pokušavaju da šibicare, da kroz jeftine poteze pokušavaju da kažu kako oni to sve moraju zbog domaće javnosti, a u stvari će da vode Srbiju na Zapad. U ovom trenutku je potpuno jasno da Vučić može da govori da vodi Srbiju na Zapad, ali definitivno više ne vodi Srbiju u EU“, naglašava Stefanović i podseća da je više od 65 procenata srpske ekonomske razmene sa EU i da je Srbija duboko zavisna od ekonomske, političke, kulturološke, bezbednosne razmene „sa sopstvenom kućom i sa sopstvenim kontinentom“.
Ne propustite: Izveštaj EK o Srbiji: Nedovoljan napredak u ključnim pitanjimaSagovornik Glasa Amerike smatra i da je vlastima u Beogradu dodatni problem približavanje Crne Gore, Albanije ili Bosne i Hercegovine i njihov mogući iskorak ka članstvu u EU:
„Zato što kada građani Srbije vide dodatno da naši rođaci, prijatelji, bliske komšije, ako hoćete bratska Crna Gora ulazi u EU - pa normalno da će se mnogo više građana upitati 'A čekaj, kako je moguće da oni ulaze, a mi ne'. To Vučić ne može da podnese i mislim da je važno i to reći, da je sanitarni kordon prema Srbiji, koji neki zastupaju na Zapadu, veoma štetan. Oni ne razumeju da je naš nacionalni i državni interes, da kakav god kordon da pravite, kakav god otklon da pravite, kakvu god izolaciju ili negativne akcije pravite - pravite ih prema režimu, ne prema državi Srbiji“.
Subotić: Neophodno je napraviti opipljiv napredak
Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike (CEP) kaže da je izostanak otvaranja klastera 3 u pregovaračkom procesu Srbije svakako loš znak, ali da takva odluka nije iznenađujuća, jer Beograd nije napravio dovoljno iskoraka u oblastima koje su ključne u ovom trenutku.
„Iako je Srbija u boljoj poziciji nego što je bila pre godinu dana, ipak nije u poziciji u kojoj bi mogla da računa na podršku svih 27 država članica. Zaista se pregovaralo do poslednjeg trenutka, ali osam članica ne želi da popusti i u tom pogledu su dali domaći zadatak Srbiji“, kaže.
Ističe da je neophodno napraviti opipljivi napredak u obavezama koje se tiču vladavine prava, temeljne revizije biračkog spiska, izbora novog saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), kao i usklađivanja sa viznom politikom Evropske unije kroz uvođenje viza za tri zemlje sa kojima Srbija ima bezvizni režim.
„To su obaveze koje se mogu videti u reformskoj agendi i mi smo se obavezali da ćemo te stvari, i još drugih stvari uraditi do kraja godine. Ako se to i dogodi, onda će države članice u narednom semestru imati razlog da otope svoje čvrste stavove“, dodaje.
Kao možda najvažniji faktor u napretku evropskih integracija Srbije, Subotić navodi usklađivanje sa spoljnom politikom EU, najpre u vidu uvođenja restriktivnih mera prema Ruskoj Federaciji.
„Na tome posebno insistiraju zemlje Baltika i Srbija će očigledno morati snažnije da komunicira sa njima u budućnosti“, kaže i dodaje da u tom procesu olakšavajuća okolnost može da bude činjenica da Poljska, čiji je premijer nedavno boravio u Beogradu i dao zeleno svetlo za nastavak pregovora, od januara počinje predsedavanje Evropskim savetom.
„I tada Srbija može da pozitivno lobira preko Poljske i na Baltik“, navodi.
Ne propustite: Analitičari za Glas Amerike: Novi izveštaj EK o Srbiji u oštrijem tonu od prošlogodišnjegKonačno, kaže - bitno je da Srbija bude konstruktivna u odnosu sa Kosovom.
„Bilo kakve nedoumice oko poslednjeg incidenta oko kanala Ibar - Lepenac jednostavno treba da se razreše. Srbija je pokazala spremnost da sa svima sarađuje kako bi se te nedoumice otklonile. A videćemo naravno kako će Srbija u narednom periodu da se pozicionira i prema pitanju incidenta u Banjskoj“, dodaje.
Subotić kaže i da je Srbija, iako još nije otvorila klaster 3, u boljem položaju od svih zemalja kandidata osim Crne Gore, za koju se trenutno smatra da bi mogla da postane punopravna članica EU 2028. godine i dodaje da je zato neophodno ubrzati reformski proces i iskoristiti poljsko predsedavanje Evropskom unijom za ostvarivanje konkretnijih napredaka.
„Ja verujem da je prava prilika da Srbija iskoristi predsedavanje Poljske i da ipak promeni neke stvari i to je bitno uraditi, dodatno jer smo čuli da je predsednik Srbije stavio kraj 2026. godine kao rok u kom treba da ispunimo sve ključne kriterijume za članstvo i to znači da je cilj da se uđe u EU 2028. godine. Naravno, koliko god da je to ambiciozno, a možda i nerealno, bitno je da se o tome priča i da iz te perspektive Srbija krene što pre da otvara te klastere da bi krenula poglavlja da zatvara i da u konačnici postane članica i da ne kaska previše za Crnom Gorom“, dodaje.
Subotić kaže da se vidi da u Evropskoj uniji postoji volja za ubrzanjem pristupnih procesa za zemlje Zapadnog Balkana, a da se to najpre ogleda kroz novi plan ekonomskog rasta. Ipak, ističe i da bi trebalo razmisliti o političkoj integraciji država kandidata u institucije Evropske unije i pre samog članstva „kao nagrada za ispunjenje reformi“.
„Vidimo da postoji apetit, da se radi o brojnim idejama, uključujući i ideju o integraciji u delove jedinstvenog tržišta pre samog članstva i verujem da će nova komesarka iz Slovenije Marta Kos podržavati sve te ideje i zato mislim da je zato bitno da ne ispustimo ovaj trenutak“, zaključuje Strahinja Subotić.
Kako može da se čuje u diplomatskim izvorima, Srbija je uoči prethodne debate dostavila zemljama članicama takozvani non-pejper na kome su koraci koje Beograd namerava da sprovede u kratkom roku, kako bi podstakla odluku o otvaranju klastera 3.
Na listi su: pokretanje procedure za izbor novog saveta REM-a, revizija biračkog spiska u skladu sa preporukama ODIHR-a, uvođenje viza za treće zemlje u skladu sa viznom politikom EU, kao i puna operativnost gasnog interkonektora sa Bugarskom.
Naredna debata o otvaranju klastera mogla bi da bude održana u Briselu 11. decembra.