Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen otkazala je susret sa premijerom Srbije Milošem Vučevićem, pošto je u danu najavljenog sastanka sa njom - razgovarao sa ruskim ministrom ekonomije, potvrdila je Glasu Amerike portparolka Evropske komisije Ana Pisonero.
"Predsednica je otkazala popodnevni sastanak sa premijerom Vučevićem nakon saopštenja objavljenog na njegovom sajtu o susretu sa ruskim ministrom ekonomije", rekla je ona.
"U saopštenju je ukazano da se između dve zemlje planira osnaživanje saradnje u ekonomiji i drugim oblastima. U tom kontekstu nije bilo svrhe za održavanje planiranog susreta", navela je Pisonero za Glas Amerike.
Susret sa premijerom Vučevićem otkazan je tokom tokom njene posete Beogradu u okviru diplomatske turneje predsednice Evropske komisije u zemljama Zapadnog Balkana.
Srbija, iako je kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji, odbija da se usaglasi sa zapadnim sankcijama nametnutim Rusiji zbog vojne agresije na Ukrajinu.
Osim toga, sa Rusijom održava bliske političko-vojno-ekonomske odnose.
Verovanje u budućnost Srbije u Uniji
Pre odluke o otkazivanju susreta sa srpskim premijerom, fon der Lajen je poručila da je Srbija jedna od najnaprednijih zemalja u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
"Uzajamno partnerstvo jača i očekujem uspešan nastavak tog procesa", rekla je predsednica Evropske komisije.
Da je evropski put od ključnog značaja za napredak Srbije ocenio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ističući da se nada da će Srbija do kraja godine otvoriti klaster 3 u pristupnim pregovorima.
Fon der Lajneova je rekla da je njen dolazak u Beograd znak da veruje u budućnost Srbije u Evropskoj uniji, ali i da se proces pristupanja zasniva na zaslugama i da svaka zemlja kandidat bira brzinu i kvalitet puta pristupanja Uniji.
"Pratim Srbiju već pet godina, videla sam napredak i očekujem da ćemo dalje uspešno ići", dodala je.
Govoreći o ekonomiji, Fon der Lajenova je čestitala Srbiji na dostizanju investicionog kreditnog rejtinga ocenjujući to kao "sjajan uspeh". Ona je istakla da je EU broj jedan trgovinski partner Srbije i dodala da je zemlja na dobrom putu da od sledeće godine postane deo jedinstvene zone za plaćanje u evrima.
"To će olakšati transfere novca i učiniti ih bržim, bezbednijim i jeftinijim", kazala je.
Predsednica EK je posebno naglasila tri inicijative, među kojima je Plan rasta za Zapadni Balkan koji, kako je navela - treba da približi privrede regiona privredi EU i da integriše regionalno tržište sa evropskim jedinstvenim tržištem.
"Princip je vrlo jednostavan. Mi otvaramo vrata za srpske kompanije u konkrentim sektorima. Zauzvrat, potrebne su reforme zarad fer uslova na tržištu, koje će biti podržane dodatnim ulaganjima iz EU", objasnila je.
"Sada treba da počnemo sa implementacijom 1,6 milijardi evra koje će Srbija dobiti u okviru Plana rasta", dodala je.
Druga inicijativa je veliko partnerstvo u e-mobilnosti i kritičnim sirovinama, a treća Investicioni plan za Zapadni Balkan koji je pokrenut pre četiri godine.
Govoreći o projektu iskopavanja litijuma, koji je pomenuo predsednik Srbije, Fon der Lajen je rekla da Srbija, kao buduća članica EU, može da bude sigurna da će Unija poštovati i čuvati "njenu divnu prirodu".
"Radićemo sa lokalnim zajednicama kako bi se primenjivali evropski standardi", zaključila je.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je sa predsednicom Evropske komisije imao dug, otvoren i iskren razgovor i da je ona uvek bila spremna da sasluša srpsku stranu.
Kazao je da je Fon der Lajen tražila od Srbije veću usaglašenost sa deklaracijama Evropske unije, ali i po drugim pitanjima, dok je on izneo poziciju Beograda.
"Evropski put Srbije je od ključnog značaja za napredak i Srbija će posvećeno raditi na tom putu. Ovoga puta mogu da kažem da se nadam da ćemo da otvorimo klaster 3 do kraja godine, što bi bilo važno i što bi bio značajan signal da Srbija napreduje na svom evropskom putu", rekao je Vučić, ali je i dodao da dok je on predsednik države neće biti promena u glavnim ciljevima spoljne i unutrašnje politike.
U tom pogledu, Vučić je rekao da je sa Fon der Lajenovom razgovarao o geopolitičkoj situaciji i da ju je obavestio kakva je politika Srbije.
"Obavestio sam je o onome kakva je politika Srbije, od poštovanja Povelje UN, poštovanja međunarodnog javnog pravnog poretka, do toga da sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da su ukrajinske vlasti dale agreman za otvaranje ambasade u Kijevu i verujem da će gospodin (Marko) Đurić prisustvovati otvaranju ambasade uskoro u glavnom gradu Ukrajine", rekao je.
Predsednik Srbije je rekao i da je uveren da će EU morati da donese neke strateške političke odluke "jer je jednako ili samo malo manje važno da ovaj deo Evrope bude sastavni deo EU".
Vučić je rekao i da su razgovarali i o Kosovu, naglasivši da je "temeljno izneo poziciju Srbije i govorio o neophodnosti kompromisa".
Ponovio je da je EU najveći trgovinski partner Srbije, rekavši da je tokom prošle godine Srbija izvezla 51 milijardu evra i da očekuje da taj broj raste.
"Za nas su od izuzetnog značaja infrasturkturni projekti koje radimo sa Evropskom unijom. To je pruga Beograd-Niš, a radimo i Niš-Dimitrovgrad, a radićemo u potpunosti i Niš-Preševo, sve do granice sa Severnom Makedonijom. Takođe, želim da se zahvalim za sve grantove koje smo dobili od Evropske unije i za ovaj novac koji ćemo u okviru Agende rasta dobiti od Evrope, da kažem veliko hvala", rekao je
Govoreći o reformskoj agendi, Vučić je rekao da zna šta je potrebno uraditi po pitanju vladavine prava i pravosuđa.
Sastancima u Palati Srbija prethodila je poseta "HTEC Grupi", gde su predsednica EK i predsednik Srbije prisustvovali prezentaciji projekata finasiranih kroz IPA projekte i EBRD.
Ursula fon der Lajen doputovala je u Beograd iz Sarajeva, u okviru posete regionu Zapadnog Balkana. Iz Brisela je ranije najavljeno da do posete dolazi u važnom kontekstu proširenja kao i da će fokus biti na procesu proširenja i planovima rasta koji su od ključnog značaja za partnere sa Zapadnog Balkana.
Evropska komisija odobrila je 23. oktobra reformske agende za pet država Zapadnog Balkana, čime je ispunjen ključni korak ka dobijanju sredstava namenjenih u okviru Plana rasta od šest milijardi evra.
Usvojene su reformske agende Srbije, Crne Gore, Albanije, Severne Makedonije i Kosova, dok je iz paketa izuzeta Bosna i Hercegovina koja je Briselu podnela nepotpunu agendu.
Ursula fon der Lajen tada je rekla da je impresionirana radom partnera sa Zapadnog balkana, dodajući da se kroz reformske agende vidi posvećenost Planu rasta.
Od 18. jula Ursula fon der Lajen se ponovo nalazi na mestu predsednice EK, a tom prilikom je najavljeno da će proširenje EU biti među ključnim prioritetima njenog mandata.
