Televizije Pink, Hepi, Prva i B92 ponovo su od Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) dobile nacionalne frekvencije za emitovanje programa na teritoriji cele Srbije. Kratko i bez ikakvog obražloženja ova informacija je objavljena na sajtu REM-a, uz odluku da su Hit Music FM, Radio S, Radio S2 i Play radio dobile nacionalne radijske frekvencije.
Ovakva odluka čini se da nije gotovo nikoga iznenadila u Srbiji, mada socilog Slobodan Cvejić koji je podneo ostavku na članstvo u Savetu REM-a u izjavi za Glas Amerike ističe da je ipak očekivao da će “karte biti makar malo promešane”.
Ne propustite: Da li Pink i Hepi poštuju zakone i mogu li ponovo da dobiju frekvencije od REM-a?“Ali, to se nije desilo i ja bih rekao da su u stvari ovo vrlo okoštale klijentelističke mreže i da je najsigurnije igrati u okruženju koje je već potvrđeno, koje je dobro odradilo posao”, kaže Cvejić i dodaje da treba sačekati zapisnik sa današnje sednice i videti šta se događalo sa Savetu REM-a.
“Uopšte nije ni diskutovano da li televizije koje su u više navrata kršile medijske propise treba da dobiju uopšte frekvenciju ili se ne može videti da je u stvari dobrim delom to što je danas formalno urađeno na sednici Saveta dogovoreno od ranije”, kaže Cvejić.
Igrokaz za domaću i međunarodnu javnost
Prema mišljenju predsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željka Bodrožića procedura za dodelu frekvencija bio je jedan igrokaz već viđen u nekim drugim prilikama za domaću i međunarodnu javnost.
“Sve se unapred znalo i nije se čuditi s obzirom na sastav Saveta REM-a što su iste televizije dobile pravo da nastave da svoj sugnal emituju na teritoriji cele Srbije. Iako su sve te televizije proteklih godina drastično kršile zakon, kodeks novinara i nisu se pridržavale elaborata od pre16 ili koliko godina na osnovu kojih su dobile frekvencije. Na dnevnom nivou su kršile kodeks, raspirivali mržnju, ljude targetirali. I sve u svemu služile propagandi vladajuće partije i tu nema sada nikakvog čuđenja Čuđenje bi bilo da je neka televizija van ove četiri i nekih još kandidata koji pripadaju tom krugu medija koje kontroliše Aleksandra Vučića, da je dobila frekvenciju”, kaže Bodrožić u izjavi za Glas Amerike i ističe da je odluka REM-a pokazuje da, kako tvrdi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nema nameru da odustane od medijskog monopola na osnovu kojeg i dalje vlada Srbijom.
Ne propustite: RSF: Nezavisni mediji u Srbiji mete brutalnog podrivanjaS obzirom na to da je i sam Vućić u nekoliko navrata poručio domaćoj, ali i međunarodnoj javnosti da Srbija treba da radi na reformama u oblasti vladavine prava i medijske scene, ovakva odluka REM-a po mišljenju Bodrožića pokazuje da Vučić, kako kaže, “najblaže rečeno ne govori istinu”, iako je po njegovom mišljenju dobro primetio šta je potrebno da se radi u Srbiji.
“Očigledno i on zna i mi znamo da njegov medijski monopol daje njemu u suštini vlast. Kada bi se mediji otvorili, kada bi se u ovoj zemlji nesmetano razgovaralo o svim problemima i kada bi vlast došla na tapet večine medija zbog svojih afera, promašaja, loših kadrova itd, on ne bi mogao, niti njegova partija da pređu ni 30 posto. Tako da je on toga svestan i zbog toga sve ovako čvrsto drži i zamajava nas sve”", smatra Bodrožić.
Medijska scena je jedno od najvažnijih prava gde se iskušava vadavina prava, ističe Slobodan Cvejić i kaže da je sve što se događalo sa REM-om zapravo velika predstava za publiku.
Ne propustite: Opozicija u 10 odsto programa RTS-a, vlast u 75 odsto“Mi imamo pravni okvir, ali mi nemamo vladavinu prava zato što se zakoni reinterpretiraju, krše, ne poštuju. Oni služe samo kao fasada, mi glumimo pravnu državu, a zapravo nemamo pravnu državu. Ovo je za medijsku sferu jedna od ključnih stvari. Ono što radi REM je jako važno u tom smislu, jer je on regulatorno telo. Tu bi zapravo trebalo da postoji brana svakom poigravanju sa pravnim okvirom, zakonima, a zapravo je tu nema. Tako da to je samo jedna velika predstava za publiku i ništa drugo”, kaže Cvejić i naglašava da posle svega ne treba mnogo očekivati ni od konkursa za dodelu pete nacionalne TV frekvencije, koja je nekada pripadala TV Avali.
Kome ide peta frekvencija?
“Očekujem da sada ovde bude ponovo dignuta prašina oko čitave procedure i procesa, ali pošto je to očigledno pitanje političke odluke i nekakvog pregovaranja, sad treba kroz neke druge procese prepoznavati ko bi eventualno mogao da dobije tu sledeću frekvenciju. Ali ovo nije dobar signal, ovo po meni verovatno znači da samo sada može neko da dobije neko ko je takođe blizak ovoj garnituri vlasti – da dobije i tu petu frekvenciju, samo da bude novo lice na medijskoj sceni”, smatra Cvejić.
Bodrožić govotovo nema dileme ko može da dobije petu nacionalnu frekvenciju.
“Mislim da će petu frekvenciju dobiti ili ovaj pevač ili ovaj Žeželj, ili neko od njihovih. Ja mislim da Nova S ili N1 nemaju nikakve šanse i ovo nam sada pokazuje – da su hteli da budu realni, da su hteli da budu demokratični, da su hteli da uvaže i javnost, svoje građane, jer nisu svi uz naprednjake i na ovakvim nameštenim izborima više od trećine ljudi glasa odlučno protiv naprednjaka – znači bilo bi normalno da od četiri frekvencije barem jednu dobije televizija koja normalno, profesionalno radi svoj posao i nije pod direktnom kontrolom Aleksandra Vučića”, kaže Željko Bodrožić.
Ne propustite: NVO traže reakcije nadležnih zbog govora mržnjeI dok Cvejić smatra da zbog procedure na osnovu koje je u REM-u doneta odluka o frekvencijama ima mesta i za pokretanje postupka pred Upravnim sudom, za Željka Bodrožića odluka Saveta REM-a treba da natera preostale profesionalne medije da sebi postave važna pitanja i donesu važne odluke.
“Posle silnih neprijatanih stvari koje su nam se desile moramo zaista da napravimo zajednički front udruženja i asocijacija koje nisu pod kontrolom režima, da uožimo poslednji napor da se obranimo od ove pošasti. Ili jednostavno da se predamo i da odustanemo na vreme ako ne želimo zaista zajednički i odlučno da dignemo glas. Jer do sada smo pokušavali na razne načine da popravimo stvari uz pritisak partnera iz Evrope, iz međunarodne zajednice. Pristajali smo razgovore, pregovore, učestvovali smo i bili involvirani izradi podzakonskih, zakonskih akata, dali smo sve od sebe, ali vidimo da je ovo jedna grupa ljudi koja ne želi da odustane od apsolutne vlasti, ne želi da ima slobodne i profesionalne medije”, kaže za Glas Amerike Bodrožić.
U konkurenciji za nacionalnu televizijsku frekvanciju bili su: Pink, Hepi, Vesti, BK, Una, Nova S, N1, Prva, B92, Kopernikus, TV2, TV K1, TV Tanjug i Kurir TV.