U Srbiji danas postoje samo formalni obrisi demokratije i zemlja ne ispunjava minimum kriterijuma na osnovu kojih bi bila proglašena demokratskim društvom, osnovna je ocena sa onlajn konferencije koju je, na Međunarodni dan demokratije organizovala nevladina organizacija CRTA.
Predstavljajući istraživanje i publikaciju "Podrivanje demokratije: procesi i institucije u Srbiji od 2010. do 2020. godine", profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Dušan Spasojević je istakao da od predsedničkih izbora 2017. godine postoje relativno stabilni negativni trendovi i da iako ima pojedine formalne elemente demokratije Srbija ne može da se opiše kao demokratsko društvo.
Ne propustite: Izveštaj Fridom hausa o zemljama u tranziciji: Srbija i Crna Gora drugu godinu zaredom nedemokratske države"Imamo izbore, imamo pluralizam, imamo neku medijsku sferu koja je u nekoj meri pluralistička, ali u suštini u poslednjih nekoliko godina taj disbalans moći koji postoji na partijskoj sceni se zapravo preslikava i na sve druge sfere. I mi danas Srbiju ne možemo označiti terminom demokratsko društvo", rekao je Spasojević i dodao:
"Jasno se vidi kako se to zauzimanje države i zauzimanje državnih resursa koristi da onemogućuje postojanje i funckionisanje i civilnog društva i slobodne medijske sfere. A to se onda prenosi i stanje ljudskih prava i ključna tema je vladavina prava, što je zapravo pitanje političke odgovornosti".
Takođe, primećuje se i da je broj pozitivnih ili neutralnih trendova jako mali, ali ti pozitivni trendovi ne mogu da doprinesu boljem kvalitetu demokratije u Srbije, ističe Spasojević, dok je profesor iz Zagreba Dejan Jović ocenio da i problem Kosova predstavlja takođe jedan od generatora problema sa demokratijom.
Your browser doesn’t support HTML5
Profesor iz Zagreba Dejan Jović govori o demokratiji u Srbiji
"Posle kosovskog presedana 2008. godine Srbija je danas nedovršena država, postoji određena neizvesnost o njenim granicama i o budućnosti pitanja granica. To sigurno destabilizuje politički sistem u Srbiji i hrani jednu vrstu nacionalizma... To se pitanje koristi da bi se govorilo o nacionalnom jedinstvu", rekao je Jović i ukazao na to da i dugo čekanje na članstvo u Evropskoj uniji ne ide na ruku demokratiji u Srbiji:
"Ovo oklevanje se dešavalo u vremenu kad je Zapad mogao mnogo više da učini. Na primer za vreme Đinđića, ili za vreme Tadića, ili za vreme Koštunice takođe. I da je tada Srbija dobila jasniju perspektivu ulaska u EU ja sam siguran da bi ona danas bila i po pitanju demokratije i po pitanju te neizvesnosti u boljoj poziciji", istakao je Jović i zaključio da se u Srbiji može videti visok nivo slobode i pluralizma, ali da politički je utisak da je reč o jednopartijskom sistemu.
Ne propustite: Većina građana Srbije politički apatična - može li to da se promeni?Direktorka CRTA-e Vukosava Crnjanski izjavila je da će toj organizaciji u predstojećem periodu glavni zadatak biti da motiviše građane da stanu u odbranu demokratije u Srbiji.
Ona je izrazila bojazan da se u Srbiji još ne prepoznaje hitnost da se nešto uradi, do je zamenica šefa misije ambasade Holandije u Beogradu Ane-Sietske Brinks primetila da je loša vest na Dan demokratije da se u celom svetu gubi poverenje u institucije.
Ocenjujući da je osnovni problem u Srbiji nedostatak slobodnih i pravičnih izbora, Brinks je istakla da je za promenu takve situacije neophodan delotvortan parlament kao suštinska institucija i mesto za debatu.