Eskobar i Vučić o dijalogu i "brzom okončanju pregovora"

BEOGRAD - Nakon posete Prištini, specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar se u Beogradu sastao predsednikom Aleksandrom Vučićem, tehničkom premijerkom Anom Brnabić i direktorom kancelarije za KiM Petrom Petkovićem.

Eskobar je drugi visoki zapadni zvaničnik, posle izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka, koji je od početka ove nedelje bio u Beogradu i Prištini. Prošle nedelje je sa Vučićem i kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem telefonom razgovarao i američki državni sekretar Entoni Blinken. Intenzivna diplomatska aktivnost za Zapada je, sudeći po saopštenjima, fokusirana na Kosovo – dijalog i normalizaciju odnosa, primenu dosadašnjih sporazuma i otvorena pitanja poput preregistracije vozila i energetike.

Posle sastanka Vučića i Eskobara, u saopštenju iz kabineta predsednika Srbije navodi se da su razgovarali o aktuelnim dešavanjima u procesu dijaloga, mogućnostima za nastavak razgovora i pronalaženju održivih rešenja.

Vučić je, kako se navodi, istakao punu posvećenost Srbije nastavku procesa dijaloga i rešavanju otvorenih pitanja između Beograda i Prištine, sa akcentom na potpunoj primeni do sada potpisanih sporazuma u Briselu i poštovanju međunarodnog prava.

Specijalni izaslanik SAD Gabrijel Eskobar izrazio je očekivanje da će se dijalog Beograda i Prištine o svim otvorenim pitanjima i sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa nastaviti dinamično i konstruktivno, što je značajno kako za građane, tako i za sveukupan mir, stabilnost i napredak regiona, uz brzo okončanje pregovora, zakčljučuje se u saopštenju.

Štura saopštenja, kakva su se mogla čitati u poslednje vreme posle razgvoora sa zapadnim diplomatama, govore o tome da su teme ozbiljne, i da se razgovara o kapitalnim stvarima za rešavanje problema, objašnjava za Glas Amerike diplomata u penziji Zoran Milivojević.

Ne propustite: Eskobar sa kosovskim zvaničnicima o dijalogu sa Srbijom

Međutim, kaže da mu najviše "bode oči" to što Eskobar poziva na "brzo okončanje pregovora", a u Prištini je pominjao "nedelje kao rok za postizanje dogovora".

"Postoji urgencija, a to uslovljava razvoj na globalnom planu i Evropi vezano za rat u Ukrajini. Stvari se komplikuju, posebno u Evropi i posledice ovog rata u energetskoj i političkoj sferi postaju očiglednije nego ranije. I turbulencije na političkoj sceni u Evropi, u Francuskoj i nekim drugim zemljama, stavovi nekih zemalja vezano za sankcije – Mađarske, Slovačke – pokazuju da postoje ozbiljne političke posledice u Evropi i to ne odgovara zapadnim interesima", kaže Milivojević.

Docent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić za Glas Amerike ocenjuje da Zapad želi brzo da reši kosovsko pitanje, jer se ono percipira kao prostor za ruski uticaj. Ali, kako objašnjava, ne veruje da će se uprkos angažovanju, želji i aktivnosti, sveobuhvatni sporazum postići u narednim "nedeljama".

"Mislim da su ti rokovi kratki koji se u javnosti čuju, da su nerealni imajući u vidu koliko je vremena do sada bilo potrebno da se neke stvari sprovedu i implementiraju. Uprkos većim pritiscima i intenzivnijoj diplomatskoj aktivnosti, ne očekujem da se ostvare neki napreci. I evo samo jedan indikator – priča se do decembra sveobuhvatni sporazum, a onda čujemo da postoje inicijative da se za 10 meseci odloži primena prištinske inicijative o tablicama. (Eskobar je to predložio u Prištini, prim.nov)Dakle, ako ne možete jednu stvar da sprovedete sada i nemate dogovor s tim u vezi, kako se nadate da ćete postoći političko, sveobuhvatno rešenje?"

Nepoznanice francusko-nemačkog predloga

Iako se o tome ne govori u saopštenju, pitanje je da li je tema razgovora Vučića i Eskobara bio i francusko-nemački predlog koji, prema tumačenju predsednika Srbije, predviđa članstvo Kosova u UN bez priznanja Srbije, a Beograd zauzvrat dobija ubrzan put ka EU.

Sagovornici Glasa Amerike podsećaju da predlog u celosti još nije objavljen i da se ne zna šta tačno sadrži.

"Treba napomenuti da to može da bude samo nacrt predloga, a ne bilo kakav konačan predlog, ne pominje se šta je sa Zajedncom srpskih opština, šta je sa manastirima na KiM, sa imovinimo, sa energetikom, telekomunikacijama, nestalima i svim onim pitanjima koja treba da budu regulisana sveobuhvatnim sporazumom", podseća Milan Krstić.

Specijalni izaslanik SAD Gabrijel Eskobar i ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil na sastanku u Vladi Srbije (FoNet)

Uz to, podseća Zoran Milivojević, predsednik Srbije je već rekao, a i u saopštenju ponovio, da je članstvo Kosova u UN za Beograd neprihvatljivo. Zato smatra da francusko-nemački predlog može biti polazni osnov za razgovore u kojima treba tražiti srednje rešenje.

"Srednje rešenje je da se razgovara o svim pitanjima koja mogu biti predmet normalizacije, normalnog života, funkcionisanja, dakle na svim relacijama bez statusnog pitanja u ovom trenutku. Svi mehanizmi koji daju mogućnost da Kosovo i Srbija nastave proces evrointegracija, i rešavaju pitanja poput nestalih, slobode kretanja".

Ostaju otvorena pitanja i preregistracije kosovskih vozila sa srpskim tablicama u RKS tablice, za šta je rok 1. novembar. Prema medijskim navodima, preregistrovan je jako mali broj vozila, a specijalni izaslanik Eskobar je od kosovske vlade tražio da se taj rok produži za 10 meseci. Pitanje koje treba uskoro rešiti je sprovođenje Mape puta o energetici, kojom se reguliše snabdevanje strujom za četiri opštine na severu Kosova, u skladu sa kosovskim elektroenergetskim sistemom.

O učincima američke šatl diplomatije u Beogradu i Prištini

Eskobar o dijalogu sa Brnabić i Petkovićem

Sa američkim diplomatom u Beogradu se sastala i mandatarka za sastav nove vlade Ana Brnabić. Iz njenog kabineta je saopšteno da je tema razgovora bila nastavak dijaloga Beograda i Prištine.

Brnabić je istakla da nastavak unapređenja svih oblasti saradnje sa Sjedinjenim Američkim Državama predstavlja jedan od spoljnopolitičkih prioriteta Srbije, navodi se.

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, Brnabić je istakla da je za nastavak pregovora ključno poštovanje i primena već postignutih dogovora i dodala da će uskoro biti deset godina od Briselskog sporazuma, a da Zajednica srpskih opština još nije formirana.

Eskobar je naveo da očekuje nastavak dijaloga, kao i dalje korake prema normalizaciji odnosa. On je istakao da će SAD nastaviti da pružaju snažnu podršku normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i da sa pažnjom prate sve napore i aktivnosti obe strane.

Ne propustite: Lajčak sa Vučićem o dijalogu, stručnjaci ukazuju na pitanja koja treba rešiti što pre

I direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković rekao je u razgovoru sa specijalnim izaslanikom SAD da je Beograd spreman za nastavak pregovora sa Prištinom, ali i da insistira na sprovođenju postignutih dogovora, pre svega o formiranju Zajednice srpskih opština, javlja FoNet.

Kako je saopštila Kancelarija, tokom razgovora bilo je reči o pitanjima registarskih tablica i energetike, a Petković je naglasio da je srpska strana ispunila sve korake iz energetske Mape puta, kao i preuzete obaveze iz ostalih sporazuma, postignutih u briselskom dijalogu.

On je Eskobaru skrenuo pažnju na presudu koju je na ponovljenom suđenju protiv Ivana Todosijevića doneo Osnovni sud u Prištini i kojom je Todosijević osuđen na godinu dana zatvora.