Srbija je među prvih pet zemalja po broju predstavki pred Evropskim sudom za ljudska prava, što pokazuje da postoji ozbiljan problem u funkcionisanju tela države i nečinjenja državnih organa u pružanju bilo kog vida pravne zaštite.
Kako je istaknuto na današnjoj konferenciji u Beogradu na kojoj je predstavljen izveštaj Komiteta pravnika za ljudska prava o napadima na branitelje ljudskih prava, ljudska prava se sve više krše, a građani, zabrinuti za ličnu bezbednost, kao da odustaju od svojih ljudskih prava.
Ne propustite: Država i političari najodgovorniji za širenje ekstremizma desnice u SrbijiDirektor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Igor Bandović je ukazao na to da posle terorističkih napada 11. septembra 2001. godine ljudska prava više nisu na pijedestalu kao tokom devedesetih godina, a u Srbiji je situacija poslednjih godina sve teža:
“Polarizacija koja se dešava u ovom društvu u stvari sve one koji se bave pitanjem ljudskih prava stavlja u kontekst i stavlja u poziciju manjine. Ljudskopravaši u ovoj zemlji su kao neka nacionalna manjina. I oni uživaju taman toliko prava koliko uživaju i nacionalne manjine. Oni koji se bave tim temama verovatno znaju koliko je to”.
Kako je rekao Bandović, veliko je pitanje da li su za ovih 20 godina ljudska prava podignuta na nivo javnog interesa i utisak je da ljudska prava i dalje izgledaju kao neki uvezen virus, kao neka klica koja se baš nije primila u Srbiji, pa se najčešće ljudska prava doživljavaju kao nešto što nije inherentno našoj zemlji, našoj naciji, našem mentalitetu:
"Ja sam mislio posle demokratskih promena u ovoj zemlji da se mi više nikada nećemo vratiti na pitanje slobodnih izbora, da se mi više nikada nećemo vratiti na pitanja slobode okupljanja, da više nikada nećemo pričati o slobodi medija zato što smo ta prava jednom ostvarili. Međutim, bio sam u krivu i to se danas ispostavlja kao vrlo tačno", istakao je Bandović.
Ne propustite: UN zabrinute zbog incidenata veličanja ratnih zločina u Srbiji i BiHPrema rečima Milene Vasić iz Yucom-a u Srbiji su na udaru slobode izražavanja, udruživanje i okupljanja, a meta napada su najčešće organizacije koje se bave suočavanjem sa prošlošću.
Sloboda izražavanja se krši kroz organizovane kampanje protiv nevladinih organizacija, rekla je Vasić i podsetila na slučaj spisak je primer, kada je Uprava za sprečavanje terorizma i pranja novca neosnovano kontrolisala finansije nevladinih organizacija:
Ne propustite: Slučaj murala Ratka Mladića: Srbija i dalje zarobljena u devedesetim“Mislim da je upravo odsustvo opozicije u skupštini učinilo da se svaki kritički glas koji dolazi iz nevladinog sektora tumači na način napada na državu i napada na Vladu Srbije. I to je negde problem koji je eskalirao zapravo u nezadovoljstvu građana koji su izašli na ulicu, jer činjenica da nemamo opoziciju u skupštini, da ne postoji glas koji može da se čuje, koji drugaćiji od onoga koji je dominantni u skupštini je izveo veliki broj ljudi na ulicu. I taj izlazak ljudi na ulice je proizveo masovno kršenje prava na javno okupljanje”.
Podsećajući na tekst iz Srpskog telegrafa u kome se govori o finansiranju nevladinih organizacija, Vasić je rekla da tu je bilo problematično to što su objavljene informacije koje se odnose na bankarske transakcije koje nije mogao da ima niko osim nekog službenog lica ili lica zaposlenog u banci.
Krivične prijave koje su tim povodom podnele mnoge nevladine organizacije ostale bez odgovora, kaže Milena Vasić:
"Imate pred vama naslovnu stranu Telegafa – Zapadni megafoni dobili milione. To je tekst koji se na prilično štur način bavi pitanjem finansiranja civilnog sektora, međutim, ono što je mnogo opasnije kod ovog teksta jeste što sada možemo jasno da vidimo da je on početak jedne kampanje koja ima za cilj zagovaranje ograničenja finansija nevladinog sektora. Upravo zbog načina na koji se manipuliše informacijama, i inače transparentno poslovanje NVO, koje svake godine finansijske izveštaje, jer su to u obavezi u skladu sa zakonom".
Ne propustite: NVO traže reakcije nadležnih zbog govora mržnjeAdvokat Mihajlo Pavlović je istakao da nije teško dokazati da mehanizmi koji postoje u Srbiji ne štite ljudska prava, zbog čega Evropski sud za ljudska prava sve češće uzima razmatranje prigovora koji dolaze iz Srbije.
“Državne insitucije same sebe uvlače u probleme ili ne znajući kako to reše ili prosto zbog nedostatka želje da to reše”, rekao je Pavlović i dodao:
"Srbija je među prvih pet zemalja po broju predstavki pred Evropskim sudom za ljudska prava – što pokazuje da ozbiljan problem u funkcionisanju tela države. Imamo kontinuirani problem sa nečinjenjem državnih organa u pružanju bilo kog vida pravne zaštite koji vam stoji na raspolaganju, a i onda kada se obratite dobijate odgovore koji suštinski nisu odgovori na pitanja koja ste vi njima postavili".