Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Hamburgu sa kancelarom Nemačke Olafom Šolcom, a u objavi @buducnostsrbijeav na Instagramu istakao je da je razgovor sa nemačkim zvaničnikom bio dug, otvoren i sadržajan.
„Razgovarali smo o brojnim temama, o EU putu Srbije, situaciji na Kosovu i Metohiji, a postigli smo veliku saglasnost po pitanju brojnih svetskih tema“, istakao je Vučić na svom nalogu.
Predsednik Srbije se inače nalazi u dvodnevnoj poseti Nemačkoj, gde učestvuje u radu Hamburške konferencije o održivosti, koja je posvećena daljoj implementaciji zajedničkih procesa za postizanje ciljeva održivog razvoja UN.
Na skupu u Hamburgu učestvuju predstavnici država, međunarodnih organizacija, privatnog sektora, akademske zajednice i civilnog društva, a predviđeno je da Vučić govori u utorak na panelu „Pregovori o novoj alijansi - odgovoran i kružni lanac snabdevanja baterijama“.
U objavi na Instagramu Vučić je istakao važnost saradnje sa Nemačkom i naglasio da je tema razgovora sa Šolcom bila „i ono u čemu smo postali deo globalne inicijative, odnosno globalne alijanse za mineralne sirovine, koja uključuje sve veći broj zemalja“.
„Danas sam prisustvovao i radnom ručkom sa deset lidera iz raznih zemalja, sa kojima sam razgovarao tome kako da izmenimo našu ekonomsku budućnost i postižemo sve bolje rezultate. Nemačka je ekonomski dominantna sila EU i motor njenog razvoja, a za Srbiju je ekonomski, trgovinski i svaki drugi partner broj jedan. Nemačka razmišlja više godina unapred, a na nama je da ne kasnimo“, naglasio je Vučić u objavi na Instagramu.
U izjavi medijima koju je dao u Hamburgu, Vučić je rekao i da je Nemačka pouzdan saveznik za litijum i iskopavanje litijuma u Srbiji, ali i dominantna sila Evropske unije.
Ne propustite: U Beogradu potpisan Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu sa EU u oblasti održivih sirovina„Naš je trgovinski i ekonomski partner broj jedan. Oni su doneli odluku da se brinu o onome što će doći za pet, deset, petnaest godina. Okupljaju zemlje da vide odakle mogu da uvoze zeleni vodonik, litijum i baterije. Šolc je bio fer, rekao je da deo prerade mora ostati u zemljama u kojima se vadi litijum“ istakao je predsednik Srbije i dodao da očekuje da uskoro sa kancelarom Nemačke obiđe rudnike litijuma te zemlje.
„Šolc me je obavestio da mu je češki premijer Petr Fijala upravo saopštio da Češka kreće u izgradnju litijumskog rudnika. I oni će krenuti u razgovore da li da od toga naprave jedan veliki, najveći rudnik u Evropi, ili će da prave dva, koja bi bila u prva tri najveća u Evropi“, izjavio je Vučić novinarima posle sastanka sa Šolcom.
U razgovoru sa novinarima Vučić je govorio i o najnovijem razvoju situacije na Kosovu i ocenio da će Priština i dati sve od sebe da zaustavi srpsku robu, da će se služiti i trikovima. Međutim, kako je naglasio, Nemci će „koliko ih poznaje, nastaviti da insistiraju na slobodnom protoku robe i usluga“.
Ne propustite: Analitičari: Zapad pragmatično ćuti o izborima i očekuje da Vučić "završi stvar" sa Kosovom"To je važno za srpsku privredu. A da li će oni dati sve od sebe da to zaustave? Pa da", rekao je Vučić i dodao da zna da će Priština sada izmisliti skenere koje će čekati 11 meseci, pa 22 meseca.
„Aljbin Kurti zna da kada se stvari događaju po pravilima, uz poštovanje osnovnih sloboda koje podržava EU i civilizovani svet, onda Srbija kao dominantna ekonomija na Zapadnom Balkanu, može da ostvaruje svoje interese“, rekao je Vučić u Hamburgu i naglasio da nema poverenja u želju Prištine da sprovede Briselski „ili bilo koji drugi sporazum“.
Inače, Konferencija o održivosti u Hamburgu je nastala kao inicijativa nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj, Programa UN za razvoj, Fondacije Mikel Oto i grada Hamburga.
Inače, u Srbiji je kopanje litijuma i otvaranje rudnika u Jadru jedna od vodećih tema oko koje se vlast sukobljava kako sa opozicijom, tako i sa ekološkim organizacijama i aktivistima.
Na zahtev opozicije u toku je vanredna sednica Skupštine Srbije o litijumu, a na dnevnom redu je predlog zakona o zabrani iskopavanja litijuma, koji su predložili poslanici opozicije.