Pravosnažna presuda za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije koje se dogodilo na današnji dan pre 24 godine biće jasna poruka da li država želi da zaštiti novinare, medije, ali i celo društvo – osnovna je poruka sa današnjeg velikog međunarodnog skupa “Odbrana istine” održanog u beogradskom Dorćol placu.
Ivana Stevanović, izvršna direktorka Fondacije Slavko Ćuruvija, kazala je u uvodnom izlaganju da se u narednim nedeljama ili mesecima očekuje pravosnažna presuda Apelacionog suda za ubistvo, posle 16 godina istrage i 8 godina suđenja. Ona smatra da će presuda biti vododelnica za novinare i celo društvo:
„Ona će poslati jasnu poruku u kom pravcu želimo da se ovo društvo razvija. Da li želimo da zataškavamo politički motivisana ubistva iz devedesetih godina, ili želimo da se suočimo sa zločinima koji su počinjeni u ime i za račun države, da li želimo da gradimo vladavinu prava i funkcionalnu demokratiju? Ona će predstavljati snažnu poruku svim novinarima, novinarkama i medijskim radnicima u Srbiji da li je država spremna da ih zaštiti“.
Ne propustite: Bivši čelnici DB tvrde da nisu krivi za ubistvo Ćuruvije, tužilac traži po 40 godina zatvoraDirektorka Fondacije upozorava da novinari u Srbiji danas rade u veoma teškim uslovima „koji podsećaju na trenutak kada je Ćuruvija stradao“.
„Zbog toga smatramo da je od suštinske važnosti da pravosudni sistem u Srbiji, brzo, efikasno i bez kalkulacija, razreši sve zločine nad novinarima u Srbiji, sve pretnje i napade, i tu pre svega mislimo na smrt Dade Vujasinović i na smrt Milana Pantića, kada budemo dočekali pravosnažnu presudu za ubistvo Slavka Ćuruvije“, navela je Stevanović.
Takođe je pozvala političare da se uzdrže od napada i verbalnih obračuna sa novinarima koji kritički izveštavaju i da odmah osude svaku pretnju i targetiranje onih koji svoj posao obavljaju u interesu javnosti.
Pritisak na novinare vodi ka autocenzuri
Ambasadorka Švedske u Srbiji, Anika Ben David, osvrnula se na činjenicu da, skoro četvrt veka od ubistva Ćuruvije, imena nalogodavaca nisu poznata:
„Činjenica da vlasti u Srbiji nisu privele pravdi sve odgovorne za ovo ubistvo, doprinosi nesigurnosti, strahu, pritisku i zastrašivanju novinara i medijskih radnika u Srbiji, bilo da su istraživački novinari ili ne. Znamo da pritisak često vodi autocenzuri iz straha od posledica. To je pogubno po pravo građana da budu informisani, što je ljudsko pravo“.
Švedska ambasadorka je ocenila da u nekim zemljama vlasti pokazuju malo ili nimalo političke volje da kazne ubice novinara ili spreče mržnju prema medijima – dok istovremeno broj ubijenih novinara raste.
Ne propustite: Medijske organizacije: Mora se prekinuti ciklus nekažnjivosti ubistava novinara u Srbiji„Prema Unesku, broj ubijenih novinara veći je za 15 odsto u 2022. godini u celom svetu, 86 novinara je izgubilo život, polovina van dužnosti. Nekažnjivost je široko rasprostranjena. Znamo da 8 od 10 ubistava prolazi nekažnjeno“, kaže diplomatska predstavnica Švedske.
Ona je podsetila da je Švedska među prvima u svetu koja je još 1766. donela zakon o slobodi štampe i da je sloboda izražavanja u toj zemlji „kiseonik demokratije“. Sloboda izražavanja je važna, zaključila je Ben David, jer omogućuje da se građanima prenesu objektivne informacije, na osnovu kojih oni mogu da donesu odluke o sopstvenom životu.
Novinar nije meta
Na panelu “Novinar nije meta”, ćerka ubijenog Slavka Ćuruvije Jelena Ćuruvija je rekla da joj je tog 11. aprila 1999. godine promenjen život i da danas pokušava da ne dozvoli da se to ponovo desi, “da nečije dete ostane bez roditelja, jer je radio svoj posao kako treba”.
Po njenim rečima, novinari, pre svega oni na lokalu, su i danas ugroženi i nezaštićeni od pritisaka lokalnih moćnika, a cilj Fondacije “Slavko Ćuruvija” je da zaštiti novinare i da im omogući da ne odustaju od novinarstva.
Kako je navela, danas novinare ubijaju na druge načine, oni trpe pritiske i pretnje, zbog čega napuštaju posao ili prelaze u državne medije, a mnogi odustaju od sudskih borbi protiv nasilnika.
“Tako se ubija novinarstvo i međunarodna zajednica to mora da zna”, dodala je Ćuruvija i istakla da se mora skrenuti pažnja na mrak koji postoji u medijima u Srbiji.
Your browser doesn’t support HTML5
Tamara Filipović o odnosu političara prema novinarima
Govoreći o životu i radu ubijene malteške novinarke Dafne Kaurane Galicije, njen sin Metju Karuan Galicija je rekao da se, slušajući novinare iz Srbije i njihova iskustva, podsetio života svoje majke i onog što je ona prolazila tokom njegovog odrastanja i cele svoje karijere koja je trajala 30 godina.
Uz podsećanje da je njegova porodica dugo čekala presudu, da su trojica ubica osuđeni, ali da tri osobe još čekaju presudu, on je ocenio da nekažnjivost za ubistvo novinara šalje lošu poruku.
Metju Karuan Galicija je još rekao da je pristup pravdi u EU i dalje problem, da se do presude došlo posle mnogo napora i da je zbog toga uspostavljanje poverenja u pravosuđe dugo trajalo.
Uz poruku da se nada da je ovo poslednja komemoracija Slavku Ćuruviji koja se obeležava bez kažnjenih počinilaca, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić je rekao da se zna i ko su naručioci tog ubistva, odnosno, da je reč o nekadašnjem predsedniku Jugoslavije Slobodanu Miloševiću i njegovoj supruzi Mirjani Marković, koji su u međuvremenu umrli.
Ne propustite: Izveštaj NUNS-a o bezbednosti novinara: Bolja situacija u Beogradu nego na lokalnom nivouPo informacijama koje je Matić preneo skupu, postoje pomaci u rasvetljavanju ubistva Milana Pantića, ali u slučaju ubistva Dade Vujasinović nema dokaza i taj se slučaj može rasvetliti samo ukoliko neko progovori.
Takođe, Matić je istakao da od 2001. godine u Srbiji nije ubijen ni jedan novinar, ali da postoji pokušaj ubistva novinara Dejana Anastasijevića i paljenje kuće Milana Jovanovića. To se ne može drugačije okarakterisati osim kao pokušaj ubistva, rekao je Matić i dodao da su u Srbiji političari inicijalna kapisla za pretnje novinarima.
Kako je objasnio, hajka se nastavlja u tabloidima, a sve često završi i pretnjama na društvenim mrežama.
Političari otvaraju prostor za lov na veštice
Liderka tima “Safe Journalist” Tamara Filipović je u izjavi Glasu Amerike rekla da veliki problem predstavlja to što napadi na novinare, verbalne pretnje, pritisci, etiketiranje i vređanje novinara od strane visokih zvaničnika stvara atmosferu da je legitimno napasti novinara i da niko neće zbog toga biti kažnjen:
“Mi imamo toliko ovih mehanizama, sastanaka sa javnim zvaničnicima, sa institucijama, pričamo sve vreme, pokušavamo da ih osvestimo da je to što dolazi s vrha države jako opasno i da to otvara jedan prostor lova na veštice. A te veštice oni poistovećuju sa novinarima. Jako je opasno novinare stavljati u poziciju da su oni neki opozicioni elementi u društvu”, kaže Filipović i dodaje da novinari imaju kritički osvrt na dešavanja u državi i da ne mogu biti napadani samo zbog toga što rade svoj posao profesionalno.
Tamara Filipović, Maja Sever i tužilac Predrag Milovanović
Kako je rekla predsednica Evropske federacije novinara Maja Sever, strašno je da zbog novinarstva jedan čovek izgubio život, da je zato jedna porodica izgubila je oca, muža, prijatelja:
“Ne mogu ni zamisliti kako je svim ljudima koji su poznavali Slavka. Ovde smo zbog toga što moramo i želimo 24 godina kasnije dati podršku svim ovim ljudima koji se i dalje bore za slobodno, kvalitetno, profesionalno novinarstvo”, rekla je Sever za Glas Amerike.
Kao tužilac koji je za svoj rad dobio pohvale upravo novinara, Predrag Milovanović koji je vodio slučaj novinara iz Grocke Milana Jovanovića kome je spaljena kuća, kaže da su novinari i tužioci prirodni saveznici:
“U ovom slučaju se pokazalo da nije bilo tog budnog oka javnosti, bojim se da bi postupak protiv okrivljenog Dragoljuba Simonovića i drugih još uvek trajao u prvostepenom postupku”.
Your browser doesn’t support HTML5
Tužilac Predrag Milovanović o suđenjima novinarima
“U ovom slučaju gde je vaš kolega Milan Jovanović bio oštećen, se pokazalo da dok god je bila otvorena ta blenda kamere – da je nekako i sud bio dinamičniji u zakazivanju glavnih pretresa", rekao je Milovanović, dodajući da je brzo došao do optužbe jer su istraga i predistraga trajali tri do tri i po meseca, uz napomenu: "podsetiću vas da suđenje još uvek traje”.