Skupština Srbije započela je danas prvo redovno zasedanje na kojem, pored ostalih tema poslanici treba da izaberu i novog zaštitnika građana. U igri je pet kandidata – pravnik Milan Antonijević, zamenica ombudsmana Nataša Tanjević, zamenici prethodnog ombudsmana Saša Jankovića Miloš Janković i Robert Sepi, kao i sadašnji zaštitnik Zoran Pašalić.
Dan za glasanje je u četvrtak i prema mnogim očekivanjima najviše šansi ima upravo Pašalić, iako je iz redova stručne javnosti i nevladinih organizacija koje se bave ljudskim pravima stiglo puno kritika kako na dosadašnji rad ombudsmana, tako i na način njegovog izbora – ukoliko bude izabran.
Ne propustite: Godišnji izveštaj Beogradskog centra: Stanje ljudskih prava u Srbiji nalazi se u mrakuNaime, po starom Zakonu o zaštitniku građana mandat ombudsmana je bio pet godina uz mogućnost jednog reizbora. Po novom zakonu donetom krajem 2021. godine ukinuta je mogućnost reizbora, ali je mandat zaštitnika sa pet produžen na osam godina.
Međutim, uprkos zakonskoj zabrani reizbora, kako tvrde iz nevladinih organizacija, upravo je Pašaliću dopušteno da se još jednom kandiduje, a sam Pašalić je pred skupštinskim Odborom za ustavna pitanja i zakonodavstvo izjavio kako ima u zakonu utemeljena legitimna očekivanja koja štiti evropska konvencija da bude ponovo izabran.
“Znači on će biti, ako bude izgurao ceo drugi mandat, otprilike 14 godina zaštitnik građana, jer je u ovom međuvremenu imao jednu godinu ’lufta’ zato što je parlament po isteku njegovog mandata odugovlačio i tek je sad ušao u postupak izbora ombudsmana”, kaže za Glas Amerike Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava i podseća da je prethodni ombudsma Saša Janković po starom biran dva puta po pet godina.
“Sad će, po svemu sudeći, Pašalić biti na još osam godina izabran – i to će biti dosta, dosta dug mandat”, ističe Ilić.
Osim ove primedbe, iz nevladinog sektora stižu brojne kritike na račun dosadašnjeg rada zaštitnika građana, o čemu kako tvrde najbolje govore brojni slučajevi u kojima ombudsman nije reagovao kako je mogao i trebalo da reaguje.
Your browser doesn’t support HTML5
Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava o izboru zaštitnika građana
“On je u nekim predmetima i situacijama kad je bilo najpotrebnije da reaguje, i u onim predmetima koji su doticali odgovornost političkih funkcionera, i u nekim politički delikatnim predmetima koji su se odnosili na organe izvršne vlasti koje on može da kontroliše – on je u tim predmetima ili nije reagovao, ili je njegova reakcija bila pogrešna ili ozbiljno zakasnela, ili je on pokretao te postupke, ali ih nije nikad završio”, kaže Ilić i dodaje da je Pašalić sve vreme obavljao funkciju na taj način da se nikome ozbiljnije ne zamera:
“On je kao i većina naših funkcionera našao jednu zonu komfora u kojoj može da radi, dakle da za neke manje osetljive predmete relativno dobro ispunjava svoju funkciju i daje neke preporuke, a u onim predmetima gde to nije oportuno politički ili iz nekog drugog ugla – onda je on tu bio vrlo pažljiv i tih”.
Ne propustite: Stejt department: Problemi sa sudstvom, korupcijom i slobodom izražavanja u Srbiji i Crnoj GoriPrema rečima Tare Petrović, iz Građanskih inicijativa, funkcija ombudsmana nije nekakva ceremonijalna funkcija, već Ustav i zakoni daju jako velika ovlašćenja zaštitniku građana i on u kontroli rada državne uprave ima izuzetno velika ovlašćenja – od toga da ima pravo da nenajavljeno poseti bilo koju policijsku stanicu, zatvor, da otvori svaka vrata uključujući i vrata Bezbednosno-informativne agencije, da otvori svaku fijoku koja mu je sumnjiva.
“S obzirom na sve ono što bi zaštitnik građana mogao i morao da radi, i na signale koje Zoran Pašalić poslao o tome kako on svoju funkciju doživljava, jasno je da njegov reizbor pokazuje nameru vlasti da na tu poziciju stavi nekoga ko neće otvarati te fijoke, ko neće otvarati vrata i ko će zatvarati afere umesto da na njih reaguje u skladu sa svojim mandatom”, kaže Petrović u razgovoru za Glas Amerike.
Your browser doesn’t support HTML5
Tara Petrović iz Građanskih inicijativa o (re)izboru zaštitnika građana
Na nedavnoj sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, na kojoj su predstavili svi kandidati za novog ombudsmana, Pašalić je, između ostalog izjavio i da cilj rada ombudsmana nije da bude opozicija vlasti, što je izazvalo dosta reakcija u javnosti.
Kako smatra Vladica Ilić ombudsman treba pre svega da bude kritičar rada izvršne vlasti:
“On sve vreme ističe kako on ne treba da bude nekakva opozicija. On treba da bude opozicija svakome ko krši zakon i svakome ko krši ljudska prava. Pa ako je to vlast, on treba i vlasti da bude u tom smislu opozicija”.
Ne propustite: Fridom haus: U Srbiji dramatičan pad sloboda, demokratija u svetu na prekretniciKako smatra Tara Petrović, i funkcija opozicije i funkcija nezavisnih institucija zapravo je ne samo korisna, nego je i neophodna za svaku vlast:
“Ima jedan termin koji su poslanici iskoristili tokom razgovora sa zaštitinikom građana da on bi trebalo da bude institucionalna savest ovog društva. Dakle, da je uloga zaštitinika građana da za dobrobit same vlasti, za dobrobit državne uprave skreće pažnju na neke njihove propuste i čini se da izborom Zorana Pašalića da se vlast jasno opredelila da taj glas savesti nekako utiša”.
Kao primere rada sadašnjeg zaštitnika građana koje ocenjuju lošom ocenom, Ilić i Petrović navode brojne slučajeve – od afere “spisak”, prebijanja ljudi na mostu u Šapcu, demonstracija u julu 2020. godine, iseljavanja neformalnog naselja, do slučaja bakljade i brojnih zamerki na rad Pašalića tokom pandemije.
“Ima jedan baš onako komičan skoro primer kada je zaštitnik građana izašao na teren da proveri uslove u kojima žive radnici Linglonga. Pet stotina vijetmanskih radnika koji su držani u neljudskim uslovima, oduzeti su im pasoši i organizacije civilnog društva su istakle sumnju na trgovinu ljudima. Kada ga je novinarka pitala da li je istina da su u Linglongu 500 ljudi smešteni u prostorijama u kojima imaju dva bojlera, on je rekao – nije tačno, imaju četiri bojlera od kojih dva ne rade”, podseća Tara Petrović.
Ne propustite: Da li ima pravde za građane koje je policija pretukla na protestimaNa pitanje šta vlast govori o sebi ukoliko bude ponovo izabrala Pašalića na mesto zaštitnika građana, Vladica Ilić ističe da vlast time pokazuje da joj nije stalo do ljudskih prava i da posle iskustva sa Sašom Jankovićem pokušava da spreči svaku “vrstu problema sa tom institucijom”:
“Njima se Pašalić pokazao kao odličan za taj posao – dakle neko ko će da stvara privid nekog rada, a suštinski u važnim predmetima da bude lojalan. I ja bih rekao da je on upravo zbog toga i dobio priliku da još osam godina to radi. Da je vlastima iskreno stalo – vlast bi imala interes da na tu funkciju dovede osobu koja ima integritet, koja ima i profesionalne kapacitete i stručne i koja bi toj vlasti pomogla da u sistuacijama kad se krše ljudska prava da se to više ne radi, da se neke stvari poprave”, kaže Ilić u razgovoru za Glas Amerike.