UN traže objašnjenje Srbije zbog postupka Uprave za sprečavanje pranja novca

VAŠINGTON — 

Fanula Niaolin (Fionnuala Ní Aoláin), specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za zaštitu i unapređenje ljudskih prava u borbi protiv terorizma, obratila se Vladi Srbije povodom toga što je u julu 2020. Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma od banaka u Srbiji zatražila uvid u finansijske transakcije najmanje trideset sedam organizacija i udruženja, kao i dvadeset pojedinaca.

Takav potez Uprave, koja radi pod okriljem Ministarstva finansija Srbije, kod entiteta obuhvaćenih interesovanjem nadležnih ocenjen je kao vrsta pritiska na deo javnosti koji ukazuje na korupciju u redovima vlasti, političku torturu ili kršenja ljudskih prava.

Ne propustite: UN: Država zloupotrebila istragu o pranju novca da zaplaši NVO i pojedince

Fanula Niaolin, inače profesorka na Univerzitetu u Minesoti, specijalizovana za oblast zaštite ljudskih prava, kaže u intervjuu Glasu Amerike da je od vlasti Srbije zatražila obrazloženje u vezi sa potezima Uprave koja radi pod okriljem države. Rok koji im je ostavljen da odgovore na pitanja u vezi sa pojedinačnim slučajevima, iznosi 60 dana, odnosno dva meseca.

Niaolin, u razgovoru za Glas Amerike, ukazuje da se ovakvi i slični postupci, pokrenuti na osnovu zakona koji reguliše ozbiljna krivična dela, ili pak dela terorizma, u većini svetskih država retko dešavaju.

“Posebno je neočekivano da se tako nešto događa u demokratskim državama. Postoji snažna pretpostavka da vlade koje su posvećene demokratiji i inkluziji civilnog društva ne posežu i ne upuštaju se u zloupotrebu takvih zakona. Svedoci smo zloupotreba zakona protiv finansiranja terorizma širom sveta, ali je veliki izuzetak kada ih demokratska država upotrebljava na takav način”, kaže Fanula Niaolin za Glas Amerike.

Specijalna izvestiteljka UN o spisku Uprave: Neočekivano za demokratske države

Glas Amerike: Smatrate li da takav zakon može da ograniči slobodu izražavanja u Srbiji?

Niaolin: Moje obraćanje vlastima Srbije je nedvosmisleno povezano sa tim. Verujemo da je targetiranje nevladinog sektora i njegovih činilaca nedosledno primeni Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. To znači da zakon čija je svrha da spreči finansiranje terorizma – treba da se primeni protiv osoba za koje se sumnja da su povezane sa terorizmom ili teroriste. Problem je kada države na taj način počnu da definišu aktere civilnog društva. Primena zakona na takav način otvara pitanje kršenja prava predstavnika civilnog sektora i ostalih na koje se primenjuje. Postaju predmet istraga i javnih kontroverzi. I pristup njihovim baknarskim sredstvima može biti ograničen - zbog pokrenutih istraga.

Ne propustite: Uprava o spisku medija i nevladinih organizacija: Nije istraga već analiza i procena rizika

Osim trenutnog efekta, postajanja predmeta istrage i straha koji bi to moglo da izazove, kao specijalni izvestilac za zaštitu i unapređenje ljudskih prava u borbi protiv terorizma, zabrinuta sam i zbog efekta koji bi ovo moglo da ima

na nevladin sektor, jer šalje impulse koje bi vlade možda želele da imaju u odnosu na njega. Ukazano na ovaj ili onaj način – to činiocima civilnog društva šalje poruku da mogu da postanu predmet istraga. Da im se mogu stvarati problemi. A to dalje vodi ka ograničavanju prostora u kojem nevladin sektor deluje i faktički je kontraproduktivno i za same vlasti.

Glas Amerike: Može li se taj zakon upotrebiti kao sredstvo zastrašivanja aktivista za zaštitu ljudskih prava ili medija?

Niaolin: Apsolutno. To je i suštinski razlog zbog koga smo se i obratili vlastima Srbije: prvenstveno mislim na targetiranje nevladinog sektora i medija. To, međutim, utiče i na njihovo pravo na izražavanje u političkom smislu. Pravo na političku participaciju - da raspolažu bankovnim računima koji neće podleći nikakvim restrikcijama. Kao i na pravo da znaju kakve informacije, obaveštajne podatke i krivične postupke - imaju ili vode protiv njih. Sve što sam navela važi za sve entitete uključene u ovu priču - kako pripadnike nevladinog sektora, tako i medije i pojedince.

Sa druge strane - mislim da je izrazito značajno suprotstaviti se finansiranju terorizma. Međutim, kada se vlade odluče na zloupotrebe zakonskih rešenja kako bi se obračunavale sa neistomišljenicima ili targetiranje ljudi sa čijim mišljenjem nisu saglasne - time, ne samo da se podriva globalna borba protiv terorizma, već i osnova koja sprečava primenu nasilja u mnogim društvima: vladavina zakona, poštovanje ljudskih prava i razvoj i primena demokratije.

Ne propustite: „Potez vlasti nas nije uplašio – već razgnevio“

Glas Amerike: Da li je pokrenuti postupak nadležnih u Srbiji usklađen sa međunarodnim pravom?

Niaolin: Mislim da je u pismu koje sam uputila Vladi Srbije jasno ukazano da nije. Postoji izvestan broj značajnih međunarodnih sporazuma o ljudskim pravima, koje je potpisala i Srbija, koji impliciraju na zloupotrebe ovog zakona. Recimo, član 19 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima koji štiti slobodu izražavanja, ili član 25 Ugovora koji štiti pravo na političku participaciju. Takođe, ako se pravni zastupnici suočavaju sa tim da će zbog svog rada biti na meti istrage o finansiranju terorizma - navodite ih da se ne bave svojim poslom. Dakle, ništa od toga nije u skladu sa međunarodnim pravom.

Takođe, u pismu koje smo uputili Vladi Srbije smo u vezi sa Zakonom, kojim se sprečava finansiranje terorizma, naveli da postoje neke međunarodne norme. Međudržavno telo za kontrolu i sprečavanje pranja novca (FATF) koje reguliše obaveze država u toj oblasti. Po mom mišljenju, način na koji su vlasti Srbije upotrebile zakon, osim što je u neskladu sa poštovanjem ljudskih prava, neusklađen je i sa obavezama Srbije da preduzima prevenciju terorizma na način koji je usklađen sa međunarodnim pravom, jer su države takođe i na to obavezane.

Ne propustite: Fridom haus: Spisak ostavlja utisak otvorenog i sistematičnog napada na kritiku

Dakle, kada Srbija zloupotrebljava zakon – to, na neki način, šalje signale i drugim državama da se Zakon o borbi protiv terorizma može koristiti za delovanje čije su posledice kršenje ljudskih prava. To je loše za borbu protiv terorizma. Dakle - deluje mi da je na dva polja: u smislu ljudskih prava i oblasti legislative koja reguliše međunarodno reagovanje na terorizam - zakon koji je na snazi u Srbiji protivrečan je međunarodnim normama.

Glas Amerike: Šta mislite da bi vlasti Srbije trebalo da preduzmu u vezi sa tim pitanjem?

Niaolin: Rekla bih da bi njihov odgovor trebalo da bude trostruk: prvo na redu je saniranje štete nanete pojedinicima koji su neprimereno targetirani. Oni imaju pravo da budu upoznati sa informacijama koje su, moguće je sa negativnim kontekstom, o njima sakupljane. I zašto je to rađeno. Svaki od pojedinaca koji je bio na meti zloupotrebe zakona pretrpeo je povredu ljudskih prava i ima pravo da bude siguran da će ta šteta biti otklonjena.

Kada pređemo na nešto viši nivo - deluje da postoji sistemski problem sa primenom zakona. Možda na parlamentarnom nivou ima prostora za analiziranje, reviziju i izmene tog zakona - kako bi se u budućnosti sprečila mogućnost zloupotreba.

Ne propustite: Stepanović: Država da objasni kako je pravila spisak ili sledi tužba

Treća stvar koja mislim da bi trebalo da se desi jeste da se Manival (MONEYVAL) i FATF (Međudržavno telo za kontrolu i sprečavanje pranja novca), dva tela koja se bore protiv finansiranja terorizma u Evropi i svetu, uključe i u saradnji sa vlastima Srbije obezbede da se takve zlupotrebe ne ponavljaju i rešavaju na najvišem nivou države.

Najbolji način za to je da vlasti raspolažu stručnom nezavisnom procenom o tome kako primenjivati takve zakone - da bi se neutralisala mogućnost zloupotrebe.

Ohrabrila bih Vladu Srbije da ustanovi funkciju nezavisnog revizora (posmatrača) primene zakona protiv terorizma ili rešenja čija je svrha pospešivanje bezbednosti kako bi se osiguralo da se ne mogu zloupotrebiti. To je u interesu civilnog društva, vlade, a svakako i međunarodne zajednice koja je sputana da obavi potreban posao usled ozbiljnih kršenja međunarodnog prava i da se istovremeno bavi stvarnim terorističkim pretnjama.

Žarković Obradović: Opasne tendencije

Kada vlade upotrebljavaju takve zakone protiv sopstvenih novinara, činilaca civilnog društva ili drugih to, niti je u skladu sa očuvanjem ljudskih prava, niti je mudro iz perspektive bezbednosti.