Kinesko-ruski odnosi sve više jačaju kao pragmatično partnerstvo poslednjih nekoliko godina, tvrdi Andžela Stent jedna od vodećih američkih stručnjaka za Rusiju, inače profesorka na Univerzitetu Džordžtaun i visoka saradnica Instituta Brukings u Vašingtonu.
Kako ih opisuje, Vladimir Putin i Ši Điping su autoritarni lideri, preokupirani ličnim i režimskim opstankom, dok nastoje da vrše reviziju post-hladnoratovskog liberalnog međunarodng poretka.
Pretežni razlog pojačanog pibližavanja između ruskog predsednika Vladimira Putina i kineskog lidera Ši Đinpinga, je u stvari dugogodišnja oštra američka politika prema Moskvi, smatra Stent.
Međutim, najnovije dramatično pogoršanje američko-kineskih odnosa zbog pandemije potekle u Vuhanu, podstaklo je pojedine pozive u Vašingtonu za popravljanje odnosa sa Rusijom, ukazuje Stent.
U tom kontekstu, ostaje glavno pitanje: šta bi bilo dovoljno primamljivo za Putina da promeni odnose sa Ši Đinpingom?
“Predsednik Tramp je, na primer, nedavno predložio da Rusija učestvuje na mogućem proširenom sastanku G7, na kojem bi se zajedno sa Australijom, Indijom, Južnom Korejom razgovaralo o stvaranju anti-kineske alijanse. Međutim, preduslov za to je ukidanje brojnih sankcija zavedenih Rusiji proteklih godina, što nije naročito popularno u američkoj javnosti, još manje u Kongresu. S druge strane, Putina ne bi privuklo čak ni prihvatanje od strane SAD da Krim više ne pripada Ukrajini, niti čak da Ukrajina odustane od mogućeg članstva u NATO-u.“
Stent upozorava na posledice predloženih dodatnih finansijskih kazni, naročito protiv Moskve:
„Kina i Rusija već sve manje trguju u dolarima, sve više napuštaju američku valutu. Istovremeno, čuju se predlozi za isključivanje Rusije iz takozvanog Swifta – ekskluzivnog međunarodnog sistema za bankarske i druge finansijske transakcije. Takav potez bi gurnuo Rusiju još više prema Kini. Slično važi i za pozive da Amerika u potpunosti ukine saradnju sa Rusijom na polju sajber-bezbednosti. Bojkotovanje Rusije na tom planu, takođe motiviše Moskvu da se i po tom pitanju okrene Kini."
Tekuću bitku između Sjedinjenih Država i Kine oko tehnološkog džina, Huaveija, Putin je nazvao "prvim tehnološkim ratom predstojeće nove digitalne ere". Kina u međuvremenu planira četverostruko povećanje osoblja za istraživanje i razvoj u Rusiji i otvaranje inovativnog programa za istraživanje kompanije Huavei u samoj Rusiji.
Neslaganja oko saradnje sa Kinom i Rusijom, postoji takođe među zapadnim saveznicama. Iako su Britanija i delimičnio Nemačka odustale od 5G tehnologije Huaveija, Evropa najverovatnije neće odustati od daljeg unapređivanja trgovinskih veza sa Kinom, primećuje Stent.
"Evropske zemlje ne vide u Kini bezbednosnu pretnju, jer je toliko udaljena od njihovog kontineta. Istovremeno, mnoge evropske zemlje, počevši od Francuske, Italije i zemalja centralne i istočne Evrope - Češke, Madjarske i Slovačke - menjaju svoj stav prema Rusiji. Pošto više ne vide skoro rešenje za Ukrajinu sada naginju ka noramlizovanju veza sa Rusijom. Francuski predsednik Emanuel Makron prednjači u tome. Nedavno je izjavio da je došlo vreme za resetovanje odnosa sa Moskvom. Francuski ministri odbrane i spoljnih poslova, kao i sam Makron održavaju redovne bilateralne susrete sa ruskim kolegama."
Poboljšanje odnosa Evrope sa Rusijom dolazi u vreme pogoršanih odnosa izmedju SAD i Evrope, pogotovo između Amerike i Nemačke, kaže Stent, koja promenu sadašnjeg trenda vidi jedino u slučaju izborne pobede demokrate Džoa Bajdena na predsedničkim izborima u novembru.
U međuvremenu, upozorava Stent, pandemija korone virusa je sa svoje strane takodje izmenila međunarodnu scenu.
Prema njoj, Kina, u kojoj se pandemija pojavila, relativno uspešno ju je savladala i nastoji da sarađuje sa drugim zemljama, ali pri tom postaje i agresivnija u spoljnoj politici:
“U smislu zauzimanja teritorije u južnom kineskom moru i drugde, kao da ima pravo na to. S druge strane, Amerika se na više načina povukla kao lider. To nije otpočelo pandemijom, ali je svakako pojačano tokom pandemije. Čini mi se da činjenica da sa američkim pasošem trenutno može da se poseti samo 28 zemalja, jer SAD toliko slabo rešavaju koronavirus, simbolično označava i pad američkog liderstva.”
Sve zemlje sveta pretrpeće takođe “katastrofalne ekonomske posledice pandemije, što će, bojim se, promeniti konture sveta u kojem živimo,"zaključuje Stent.