Dva važna nacionalna dokumenta - nova Strategija nacionalne bezbednosti i Strategija odbrane, sadrže dosta nedostataka - od nedorečenosti i čak otvorenih kontradiktornosti, do postavljanja predsednika države tamo gde mu nije mesto, rečeno je u utorak na tribini koju je organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku.
"Predsednik Srbije do sada je ukazivao na neke probleme i pokretao njihovo rešavanje, a sada se predvidja da objedinjuje funkcionisanje celog odbrambenog sistema, što je do sada bila funkcija vlade", rekla je istraživačica BCBP Jelena Pejić i objasnila da se novom Strategijom nacionalne bezbednosti jača uloga predsednika države, te on sada preuzima ulogu vlade i "prelazi u upravljački deo sistema, gde mu nije mesto".
Odrednica prema kojoj svi ministri daju izveštaj vladi o stanju nacionalne bezbednosti kao i sve tri službe bezbednosti, koja je postojala u dosadašnjoj Strategiji, iz nove je izbačena, primetila je Pejić, i to ništa ne može da kompenzuje.
Zabrinjavajuće je i to što je u novoj Strategiji izostavljeno i pominjanje načela profesionalnost, nepristrasnost i politička neutralnost.
Ceo sistem bezbednosti bi trebalo da bude definisan i određenim zakonima, kao što je to uradila i Hrvatska, koja je u Strategiji najavila donošenje a potom je i usvojila Zakon o sustavu domovinske sigurnosti, rekla je Pejić.
Rasprava o strategijama odbrane i bezbednosti u Domu sindikata, u Beogradu, 8. maja 2018. (Glas Amerike)
Pejić je ukazala i na novi pojam u Strategiji - pojam totalne odbrane, koji se, bez javne rasprave, uvodi kao odogvor na mogući sukog globalnih razmera, ali i nedostatak definicije tog pojma, koji predstavlja zaokret s obzirom na to da se 20 godina govori o procesu profesionalizacije vojske. Pojam totalna odbrana podseća na opštenaordnu odbranu i društvenu samozaštitu, rekla je Pejić, što se često vezuje za zemlje koje su se prograsile vojno neutralnima - poput Švedske, Finske ili Austrije, mada je on različito razvijen u tim zemljama.
Podsetila je da je u Švedskoj i Finskoj postoji koncept stalne pretnje i da je ona jasno definisana - dolazi sa Istoka, od Rusije. "U Srbiji se ne vidi koje su to pretnje i ne znamo šta opravdava ovakav zaokret", rekla je Pejić i zapitala - ako takav koncept podrazumeva angažovanje svih građana, zbog čega se o njemu ne raspravlja više.
Na skupu je ocenjeno da strategijom dominira pitanje Kosova, a da se novine odnose na migrantsku krizu. Takođe, poseban akcenat stavljen je na vojnu neutralnost, koja nije dovoljno definisana.
Prema rečima programskog direktora Beogradskog fonda za političku izuzetnost Marka Savkovića, u dokumentu je izražen strah da bi Zapadni Balkan mogao da bude naseljen migrantima.
Asistent FPN Goran Tepšić ocenio je da je zbunjujuća nekoherentnost šest nacionalnih interesa, koji su čak i međusobno isključivi. Dodao je da nezavisnost Kosova i pokušaj otcepljena u dokumentu i dalje predstavljaju osnovni rizik po bezbednost, što je "ponavljanje narativa kome je istekao rok trajanja".
"Što se tiče stabilnosti i stabilokratije, a to jeste jedan od naci-interesa u Srbiji - stabilnost ne može da se gradi na ovaj način. Ona se zasniva na ličnom odnosu nosilaca državnug funckija, što je privremena i prividna stabilnost. Da bi se realno postigla stabilnost regiona, mora se raditi na razvoju država u regionu", rekao je Tepšić i dodao da Strategija ne prepoznaje da u regionu imamo neuspele države i da one predstavljaju konstantni hronični problem po bezbednost.
Takodje, na skupu je ukazano i na pokušaj revizije Dejtonskog sporazuma i problema razgraničenja sa bivšim jugoslovenskim republikama.
Igor Novaković, direktor istraživanja ISAC fonda, primetio je da u dokumentima nije objašnjeno šta je to vojna neutralnost. "Stoji rečenica da ona podrazumeva da se ne ulazi u vojne saveze, ali ako se pogledaju istorijski dokumenti zaključuje se da Srbija ni ne pledira da bude neutralna", rekao je on i rekao da u dokumentima nije objašnjeno ni koja je korist o takvog statusa.
"Kaže da se će neutralnost otkloniti mogućnost vojne agresije, a u drugom dokumentu se kaže da će evropske integracije otkloniti tu mogućnost. Neutralnsot bez drugih elementata nije nikakva garancija da vas neko neće napasti. Strategija je morala da da bolje objašnejnje ovog koncepta", rekao je on i zaključio da je ovo dokument trenutka, a ne dokument vizije.
VIDEO: Igor Novaković iz ISAC fonda govori o konceptu vojne neutralnosti Srbije
Your browser doesn’t support HTML5
Da li je vojna neutralnost Srbije prava?
Predstavnik Centra za evroatlantske studije Anđa Petković ocenila je da se pažnja mora posvetiti i vojnoj neutralnosti, koja je uvedena 2007. jednom jedinom rečenicom, što nije dovoljno. Dodala je da taj koncept nije održiv ako se ne poštuju uslovi poput toga da se čijnenica unese u druge važne dokumente, ali i da se u budžetu vojske opredele sredstva za tu namenu.
Predstavnici Ministarstva odbrane nisu se odazvali pozivu da učestvuju u radu skupa.