Više od dve godine su prošle otkako je policija zaustavila muškarca koji je osmatrao kuću iranske disidentkinje i novinarke Masih Alinedžad u Njujorku. U njegovom automobilu pronašli su pušku sa izbrisanim serijskim brojem, 66 metaka i skijašku masku.
Iranska revolucionarna garda ga je navodno poslala da ubije Alinedžad, koja je oštra kritičarka režima u Teheranu.
Muškarci optuženi za organizovanje ovog napada – ruski mafijaši Rafat Amirov i Polad Omarov – u ponedeljak izlaze pred Federalni okružni sud na Menhetnu.
Protiv njih su podignute optužnice za plaćeno ubistvo i zaveru, u slučaju koji, prema rečima stručnjaka, pokazuje do kojih granica ide iranska vlada kako bi ućutkala svoje kritičare – čak i one van svojih granica.
„Nećemo tolerisati pokušaje strane sile da preti, ućutka ili naudi Amerikancima,“ rekao je tadašnji američki državni tužilac Merik Garland 2023. godine, kada su savezni zvaničnici prvi put objavili detalje o planiranom atentatu na Alinedžad.
Ne propustite: Nagrada novinarki Glasa Amerike za borbu za slobodu govora i ženska pravaMasih Alinedžad je radila kao novinarka u Iranu pre nego što je bila primorana da napusti zemlju 2009. godine. U egzilu vodi emisiju na persijskom servisu Glasa Amerike.
U telefonskom razgovoru za Glas Amerike u ponedeljak, Alinedžad je rekla da ne može da komentariše dok traje suđenje.
Atentat iz 2022. godine nije prvi put da je Alinedžad bila meta.
2018. godine iranski zvaničnici su navodno ponudili novac njenim rođacima u Iranu da je pozovu u Tursku, a veruje se da je cilj bio da je potom prebace u Iran, gde bi bila zatvorena. Rođaci su odbili.
Zatim su 2021. godine iranski agenti planirali njenu otmicu. U optužnici je opisan plan da bude odvedena iz Njujorka u Venecuelu, koja ima bliske odnose s Iranom.
Posle pokušaja otmice, novinarka i aktivistkinja je dobila zaštitu američke vlade i često se selila u različite sigurne kuće.
Uprkos pretnjama, Alinedžad je odbijala da prestane da radi.
„Ja nemam pištolj ni metke – ne nosim oružje. Ali ova vlada ima sve, i ipak se plaši mene,“ rekla je Alinejad za Glas Amerike 2023. godine, misleći na iransku vladu. „I to mi daje snagu – neverovatno je da čak i samo mojim rečima, čak i samo mojim objavama na društvenim mrežama, imam veću moć od njih.“
Prema tužiocima, plan atentata je napravljen ubrzo nakon neuspelog pokušaja otmice. Navode da je ubistvo planirala mreža u Iranu koju predvodi Ruholah Bazgandi, brigadni general Revolucionarne garde.
Bazgandi i još trojica Iranaca koji nisu u američkom pritvoru takođe su u Njujorku optuženi za naručeno ubistvo.
„To je u DNK Revolucionarne garde,“ rekla je Alinedžad za Glas Amerike u oktobru 2024, kada su Bazgandi i ostali optuženi.
Tada je Alinejad takođe izjavila da je ključno da SAD pozovu Iran na odgovornost – kako zbog ovog zavereničkog plana, tako i zbog šire politike transnacionalne represije koju Teheran sprovodi.
Ne propustite: Fridom haus: Srbija među zemljama sa najvećim padom u slobodama„Ovde se radi o zaštiti demokratije,“ rekla je Alinedžad prošle godine. „Iranski režim izaziva američku vladu na tlu Sjedinjenih Država, i ovo je u osnovi napad na slobodu govora, kao i na nacionalnu bezbednost i sigurnost Amerike.“
Iransko Ministarstvo spoljnih poslova nije odmah odgovorilo na imejl Glasa Amerike u kojem je zatražen komentar.
Na suđenju, tužioci planiraju da opišu kako su Amirov i Omarov delovali unutar ruske kriminalne organizacije „Lopovi - rođaci“ (Thieves-in-Law), koja potiče iz staljinističkih zatvorskih logora.
Bivši član te kriminalne grupe svedočiće u korist vlade kao zaštićeni svedok. U sudskim dokumentima on je označen samo kao „CW-1“, ali detalji njegovih postupaka se podudaraju sa delima Halida Medijeva, Azerbejdžanca koji je uhapšen ispred kuće Alinedžad sa puškom 2022. godine.
Prema optužnici, članovi Bazgandijeve mreže obratili su se Amirovu, azerbejdžanskom državljaninu Rusije, koji je u to vreme živeo u Iranu. Amirov je zatim stupio u kontakt sa Omarovim, koji je boravio u Istočnoj Evropi.
Ovaj tandem je zatim dao 30.000 dolara Medijevu, koji je kupio pušku i oko nedelju dana posmatrao kuću novinarke, navodi se u optužnici. U jednom trenutku, Medijev je poslao snimak puške Omarovu, uz poruku: „Spremni smo.“
Masih Alinedžad, iransko američka aktivistkinja za ljudska prava u razgovoru sa Asošijeted pres u Berlinu, 9. novembra 2024. (Foto: AP/Ebrahim Noroozi)
Na dan pokušaja ubistva, Medijev je pokušao da otvori ulazna vrata kuće Alinedžad, ali je novinarka uspela da se neprimetno udalji.
U tom trenutku, policijaci su već pratili Medijeva, jer je Alinedžad prijavila sumnjive aktivnosti FBI-ju. Nedugo nakon što je pokušao da uđe u kuću, Medijev se odvezao, ali su ga policajci ubrzo zaustavili jer je prošao kroz znak stop. Uhapsili su ga kada su shvatili da mu je vozačka dozvola suspendovana i da kod sebe ima vatreno oružje sa izbrisanom serijskim brojem.
U zatvoru, Medijev je koristio ilegalni telefon da obavesti članove kriminalne grupe "Thieves-in-Law“ da je uhapšen. Jedan član te organizacije poslao mu je glasovne poruke, govoreći da je „otišao da ubije novinarku“, ali da su ga „uhvatili“, rekli su tužioci.
Ovaj slučaj teškog progona Alinedžad dodatno potvrđuje da je Iran jedan od najgorih aktera u domenu transnacionalne represije nad novinarima, prema organizaciji Fridom Haus.
2022. godine, iranski operativci su navodno pokušali da ubiju dvojicu iranskih novinara koji rade za TV mrežu Iran International u Londonu.
Poput persijskog servisa VOA, Iran International je nezavisan izvor vesti namenjen iranskoj publici.
Unutar Irana, vlasti već dugo sprovode represiju nad nezavisnim novinarima i drugim kritičarima. Zemlja je rangirana 176-ta od 180 zemalja u Svetskom indeksu slobode štampe, gde 180. mesto znači najgoru sredinu za rad novinara.