Mjanmarska vojna hunta osudila je u ponedeljak svrgnutu liderku Aung San Su Ći na četiri godine zatvora zbog huškanja na vojsku i kršenja pravila uvedena usled pandemije Kovida 19, rekao je portparol vlade za AFP, što je prva u nizu mogućih kazni zbog kojih bi nobelovka mogla da bude decenijama zatvorena. Nekoliko sati kasnije, vojska je smanjila tu kaznu na dve godine.
Su Ći (76) je u pritvoru otkako su generali izveli državni udar i zbacili njenu vladu 1. februara, čime je okončan kratak period demokratije u toj zemlji jugoistočne Azije.
Od tada je optužena po nizu optužbi, uključujući kršenje zakona o službenoj tajni, korupciju i izbornu prevaru, a preti joj decenijama duge zatvorske kazne ako bude osuđena po svim tačkama.
Ne propustite: Više od 125.000 nastavnika u Mjanmaru suspendovano zbog protivljenja pučuSu Ći je u ponedeljak, pre nego što joj je kazna smanjena, osuđena na dve godine zbog podstrekavanja protiv vojske i na još dve godine zbog kršenja zakona o prirodnim katastrofama koji se odnosi na Covid, rekao je portparol hunte Zav Min Tun za AFP telefonom.
Organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenal ocenila je da su optužbe protiv Su Ći "lažne" i da vojna hunta pokušava da "eliminiše svu opoziciju i uguši slobode u Mjanmaru".
Izrečenu kaznu osudili su i Hjuman rajts voč i komesarka UN za ljudska prava Mišel Bašele.
Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da su "nepravedno osuđivanje Aung San Su Ći i represija drugih demokratski izabranih zvaničnika dodatni napad na demokratiju i pravdu" u Mjanmaru.
Bivši predsednik Vin Mint takođe je osuđen na četiri godine zatvora po istim optužbama, rekao je, ali je dodao da oni još neće biti odvedeni u zatvor.
"Oni će se suočiti sa drugim optužbama iz mesta u kojima sada borave", dodao je on, govoreći o njihovom pritvoru u glavnom gradu Najpidou, ali ne iznoseći više detalja.
Serija optužbi
Zatvorska kazna izrečena Aung San Su Ći u ponedeljak zbog optužbi za podstrekavanje i nepoštovanje pandemijskih ograničenja predstavlja mali pucanj u pravnoj ofanzivi koja je imala za cilj da njoj i njenoj stranci Nacionalna liga za demokratiju zada težak politički udarac.
Pristalice Su Ći i pravni stručnjaci uglavnom veruju da su slučajevi protiv nje osmišljeni tako da je diskredituju i opravdaju vojno preuzimanje vlasti u februaru.
Ne propustite: Izveštaji: U Mjanmaru ubijeno više od 80 demonstranataSu Ći i njeni saradnici optuženi su po širokom spektru zakona i izjasnili su se da nisu krivi ni po jednoj tački.
Zakon o telekomunikacijama
Su Ći se tereti da je imala voki-tokije kojima su upravljali pripadnici njenog obezbeđenja bez dozvole. Maksimalna kazna za to delo je jedna godina zatvora i novčana kazna. Presuda se očekuje 13. decembra.
Pravo izvoza i uvoza
Su Ći se tereti da je nepropisno uvezla voki-tokije. To je bila prva optužba podignuta nakon što je u njenoj kući izvršena racija kada je vojska preuzela vlast 1. februara i iskorišćena je da bi ona bila prvobitno pritvorena. Maksimalna kazna je tri godine zatvora i novčana kazna. Presuda se očekuje 13. decembra.
Ograničenja usled koronavirusa
Su Ći je optužena po dve tačke za kršenje ograničenja uvedenih zbog koronavirusa tokom kampanje za prošlogodišnje izbore, na kojim je njena stranka pobedila velikom većinom, što vojska odbija da prizna.
Ne propustite: SB UN pozvao na oslobađanje uhapšenih u Mjanmaru i kraj nasiljaPrekršaj potpada pod Zakon o upravljanju prirodnim katastrofama.
Zbačeni predsednik Vin Mint takođe je optužen po zakonu.
Maksimalna kazna za svaku tačku je tri godine zatvora i novčana kazna.
Ona je u ponedeljak proglašena krivom po jednoj tački optužnice i osuđena na dve godine zatvora. Presuda po drugoj tački se očekuje 14. decembra.
Huškanje
Su Ći je takođe proglašena krivom u ponedeljak za podstrekavanje, definisano kao širenje lažnih ili zapaljivih informacija koje bi mogle da naruše javni red, a koje se ponekad naziva pobuna. Njeni saoptuženi po optužbi za podstrekavanje bili su zbačeni predsednik Vin Mint i Mio Aung, bivši gradonačelnik glavnog grada, Najpjida. Oni su takođe proglašeni krivima.
Maksimalna kazna je dve godine zatvora i novčana kazna. Sva trojica su dobili maksimalnu kaznu od dve godine.
Zakon o službenim tajnama
Zakon o službenim tajnama, takođe poznat kao Zakon o državnim tajnama, nasleđe je britanske kolonijalne ere koje kriminalizuje posedovanje, prikupljanje, snimanje, objavljivanje ili deljenje državnih informacija koje su "direktno ili indirektno korisne neprijatelju".
Ne propustite: SAD i EU uvele sankcije vođama puča u MjanmaruSaoptuženi Su Ći u ovom slučaju su tri bivša člana njenog kabineta i Šon Tarnel, australski ekonomista koji je služio kao njen savetnik.
Detalji navodnog krivičnog dela nisu objavljeni, iako je državna televizija rekla da je Tarnel imao pristup "tajnim državnim finansijskim informacijama" i da je pokušao da pobegne iz zemlje.
Maksimalna kazna je 14 godina zatvora. Presuda se očekuje sledeće godine.
Zakon o borbi protiv korupcije
Specijalni sud razmatra četiri slučaja korupcije protiv Su Ći. Ona se suočava sa dve optužbe koje pokrivaju sopstvene radnje, i dve u kojima je navodno urotila sa drugim optuženima da izvrši korupciju, što uključuje zloupotrebu ovlašćenja.
Svedočenje je uključivalo navode bivšeg političkog saveznika Su Ći da joj je dao mito od 600.000 dolara i sedam zlatnih poluga 2017-18. Su Ći je odbacila njegove navode kao "apsurdne".
Su Ći je takođe optužena za preusmjeravanje novca namijenjenog dobrotvornim donacijama za izgradnju rezidencije i zloupotrebu položaja za dobijanje nekretnina za iznajmljivanje po cijenama nižim od tržišnih za dobrotvornu fondaciju nazvanu po njenoj majci kojom je predsjedavala. Komisija za borbu protiv korupcije tvrdi da su takve radnje lišile državu prihoda koje bi inače zaradila.
Ne propustite: Mjanmar: Najkrvaviji dan od početka protesta, više desetina ubijenihMaksimalna kazna za svako krivično delo je 15 godina zatvora i novčana kazna. Još nije određen datum za presudu.
Za petu optužbu za korupciju, koja se takođe odnosi na iznajmljivanje nekretnina, suđenje još nije počelo. Vlasti su prošle nedelje saopštile da su podnele šestu optužnicu protiv nje i Vin Mint u vezi sa davanjem dozvola za iznajmljivanje i kupovinu helikoptera.
Izborni zakoni
Izborna komisija Mjanmara saopštila je da goni Su Ći i 15 drugih političkih ličnosti zbog navodne prevare na opštim izborima prošlog novembra. Akcija Sindikalne izborne komisije mogla bi da dovede do raspuštanja stranke Su Ći i nemogućnosti da učestvuje na novim izborima za koje je vojska obećala da će se održati u roku od dve godine od njenog preuzimanja vlasti.
Komisija je saopštila da su Su Ći, bivši predsednik Vin Mint, druge vodeće ličnosti njene stranke i bivši predsednik komisije "umešani u izborne procese, izborne prevare i nezakonite radnje" u vezi sa izborima.
Izborni komesar saopštio je da su Su Ći i dvoje kolega optuženi za kršenje ustava i nekoliko izbornih zakona.