Vladajuća partija Gruzije proglasila je pobedu na parlamentarnim izborima održanim u subotu, koje je prozapadna opozicija proglasila „ustavnim pučom“, što bi mogao da bude novi udarac nadama te kavkaske zemlje da se pridruži Evropskoj uniji.
Ukoliko preliminarni rezultati potvrde pobedu partije Gruzijski san, zemlja bi mogla da krene ka bližim vezama sa susednom Rusijom.
Brisel je oštro kritikovao politiku Gruzijskog sna i rekao da će izbori igrati odlučujuću ulogu u šansama Gruzije da se pridruži EU.
Posle prebrojanih više od 70 odsto glasova, gruzijska centralna izborna komisija saopštila je da je Gruzijski san vodi sa 53 odsto, dok glavna opoziciona koalicija ima 38 odsto.
Ne propustite: Predsednica Gruzije za Glas Amerike: Zakon o stranom uticaju smetnja na evropskom putuUkoliko to bude odnos snaga na kraju prebrojavanja glasova, Gruzijski san bi imao 89 mesta u 150-članom parlamentu - dovoljno da vlada, ali bez apsolutne većine, koju želi da bi mogao da izvrši korenite ustavne promene.
Konačni rezultati očekuju se tokom dana.
„Gruzijski san je obezbedio solidnu većinu“, rekao je novinarima izvršni sekretar stranke Mamuka Mdinaradze.
Tina Bokučava, liderka opozicionog Ujedinjenog nacionalnog pokreta (UNM), koji je vodio kampanju na proevropskoj platformi, rekla je, međutim, da su rezultati "falsifikovani" i da su izbori "pokradeni".
„Ovo je pokušaj da se ukrade budućnost Gruzije“, rekla je ona, insistirajući da UNM ne prihvata rezultate.
„Nadamo se da će opozicija biti jedinstvena u svim pozivima na akciju koji će biti objavljeni tokom narednih sati".
Nika Gvaramija, lider stranke Akhali, nazvao je to vladinim "ustavnim pučom".
„Gruzijski san neće ostati na vlasti“, rekao je on.
Opozicija je poslednjih meseci organizovala masovne demonstracije protiv, kako kaže, pokušaja vlade da ograniči demokratske slobode i odvrati četvoromilionsku zemlju sa svog prozapadnog kursa.
Neke izlazne ankete objavljene po završetku glasanja pokazale su da je vladajuća stranka u vođstvu, a neke druge da vodi opozicija.
Proopoziciona gruzijska predsednica Salome Zurabišvili pozdravila je pobedu „evropske Gruzije“ uprkos „pokušajima da se namesti“ glasanje, pošto je jedna izlazna anketa pokazala da je opozicija pobedila.
Kada je jedna druga anketa pokazala da je pobedilka vladu, osnivač Gruzijskog sna milijarder Bidzina Ivanišvili pozdravio je "uspeh" stranke na posleizbornom mitingu gde je slavio uzdignutom stisnutom pesnicom.
"Uveravam vas, naša zemlja će postići veliki uspeh u naredne četiri godine. Uradićemo mnogo", rekao je on.
Mađarski premijer Viktor Orban, koji gaji prijateljske veze sa Rusijom, brzo je na društvenim mrežama pozdravio „ogromnu pobedu“ Gruzijskog sna.
Navodne izborne neregularnosti
Glasači u Tbilisiju izrazili su različita mišljenja o budućnosti svoje zemlje dok su glasali.
„Naravno, glasao sam za Evropu. Zato što želim da živim u Evropi, a ne u Rusiji. Dakle, glasao sam za promene“, rekao je Aleksandar Guldani, 18-godišnji student.
Ali Giga Abuladze, koji radi u obdaništu, rekao je:
"Trebalo bi da budemo prijatelji sa Rusijom -- i Evropom".
Opozicione stranke su navele incidente ubacivanja glasačkih listića i zastrašivanja tokom glasanja.
Zurabišvili je rekla da je na nekim biračkim mestima bilo "duboko zabrinjavajućih incidenata nasilja".
Jedan video koji je kružio društvenim mrežama prikazuje tuču između desetina muškaraca ispred biračkog mesta u predgrađu Tbilisija.
Na drugom se vidi tuča ispred predizborne kancelarije UNM-a u Tbilisiju, čiji je osnivač - bivši predsednik Mihail Sakašvili - u zatvoru.
Tu su takođe i video snimci navodnog ubacivanja glasačkih listića u jugoistočnom selu Sadakhlo.
Antizapadna retorika
Na vlasti od 2012. godine, Gruzijski san je u početku sledio liberalnu prozapadnu politiku. Ali to se preokrenulo tokom poslednje dve godine.
Kampanja te stranke bila je usredsređena na teoriju zavere o „partiji globalnog rata“ koja kontroliše zapadne institucije i nastoji da uvuče Gruziju u rat Rusije i Ukrajine.
U zemlji pogođenoj ruskom invazijom 2008. godine, stranka je biračima ponudila zastrašujuće priče o neposrednoj ratnoj pretnji, koju bi samo Gruzijski san mogao da spreči.
Rusija i dalje ima vojne baze u dva separatistička regiona Gruzije.
Kontroverzni zakon Gruzijskog sna o „stranom uticaju” od ove godine, usmeren na civilno društvo, izazvao je nedelje uličnih protesta i kritikovan je kao mera u stilu Kremlja za ućutkivanje neslaganja.
Taj potez je podstakao Brisel da zamrzne proces pridruživanja Gruzije EU, dok je Vašington uveo sankcije desetinama gruzijskih zvaničnika.
Vladajuća stranka je takođe pokrenula kampanju protiv seksualnih manjina. Usvojila je mere koje zabranjuju LGBTK "propagandu", poništavaju istopolne brakove sklopljene u inostranstvu i zabranjuju promenu pola.