Skoro 40 zemalja planira da podnese nacrt rezolucije Generalnoj skupštini UN koja nastoji da pet zemalja sa pravom veta u Savetu bezbednosti pozove na odgovornost kada koriste to pravo.
Ako bude usvojena, rezolucija bi zahtevala da se Generalna skupština sastane kada jedna od pet stalnih članica Saveta bezbednosti — Britanija, Kina, Francuska, Rusija ili Sjedinjene Države — upotrebi svoj veto da blokira usvajanje rezolucije Saveta.
Lihtenštajn, koji predvodi taj potez, objavio je u utorak na svom Tviter nalogu da će kosponzori zvanično predstaviti tekst sledeće nedelje, nadajući se da će ga uskoro usvojiti Generalna skupština.
"Rezolucija je značajan korak za osnaživanje Generalne skupštine i jačanje multilateralizma", saopštio je Lihtenštajn.
Generalna skupština nedavno je odigrala važnu ulogu u sazivanju vanredne vanredne sednice i naglašavanju međunarodne izolaciju Rusije zbog njenog rata u Ukrajini.
U dva glasanja u Generalnoj skupštini, Moskva se našla osuđena zbog svoje invazije i takođe je pozvana da dozvoli humanitarnu pomoć Ukrajini. Oba glasanja su se desila nakon što je Rusija blokirala akciju u Savetu bezbednosti — jednu svojim vetom, a drugi put pretnjom da će ga upotrebiti.
U trećem glasanju prošle nedelje, skupština je preduzela izuzetno redak potez suspendovanja Rusije iz Saveta UN za ljudska prava.
Ne propustite: Rusija isključena iz Saveta za ljudska prava, Srbija glasala “za”U obraćanju Savetu bezbednosti pre nedelju dana, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski prekorio je 15 članica jer ne izvršavaju svoj mandat održavanja međunarodnog mira i bezbednosti i pozvao UN da se reformiše ili raspusti.
Sjedinjene Države podržavaju meru koju predvodi Lihtenštajn i jedna su od zemalja u grupi kosponzora.
Ambasadorka Linda Tomas-Grinfild je u izjavi rekla da postoje trenuci kada neko od petorke odluči da određena rezolucija neće unaprediti međunarodni mir i bezbednost i da stavi veto, ali treba da budu spremni da objasne svoju odluku.
"Nažalost, ne dele svi članovi Saveta bezbednosti ovo mišljenje", rekla je Tomas-Grinfild. "Posebno smo zabrinuti zbog sramnog obrasca Rusije da zloupotrebljava svoje pravo veta u poslednje dve decenije, uključujući njen veto da ukine posmatračku misiju UN u Gruziji, blokira mere odgovornosti i istrage o hemijskom oružju u Siriji, sprečava uspostavljanje krivičnog suda za obaranje leta MH-17 iznad Ukrajine i zaštititi predsednika Putina od osude zbog njegovog ničim izazvanog i nepravednog rata po izboru protiv Ukrajine".
Sjedinjene Države su koristile svoj veto u najmanje desetak navrata od 2000. godine, na rezolucije vezane za izraelsko-palestinski sukob.
Drugom prilikom 2002. Vašington je stavio veto na rezoluciju koja se odnosi na obnavljanje mirovne misije UN-a u Bosni i Hercegovini koja je uključivala stavke o imunitetu pripadnika mirovnih snaga SAD od nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda.
Rusija (a pre toga Sovjetski Savez) je često koristila svoj veto.
Kina se poslednjih godina pridružila Rusiji u više navrata kako bi blokirala mere vezane za rat u Siriji.
Britanija i Francuska nisu uložile veto od 1989. godine.