Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp objavio je da nominuje generala Kita Keloga na mesto predsedničkog asistenta i specijalnog izaslanika za Ukrajinu i Rusiju.
"Kit ima respektabilnu vojnu i poslovnu karijeru, uključujući i rad na veoma osetljivim poslovima nacionalne bezbednosti u mojoj prvoj administraciji. Od početka je bio sa mnom! Zajedno ćemo osigurati mir kroz snagu i učiniti Ameriku i svet ponovo bezbednim!", navodi se u Trampovom saopštenju.
Kelog je bio šef kabineta Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće od 2017. do 2021. godine i savetnik za nacionalnu bezbednost tadašnjeg potpredsednika Majka Pensa. Očekuje se da ima centralnu ulogu u pokušajima da se reši konflikt u Ukrajini, piše Rojters.
Iako trenutno ne postoji specijalni izaslanik za Ukrajinu, Tramp je u privatnim razgovorima izrazio interesovanje da se takva pozicija otvori. Rojters je ranije javio da se za tu poziciju razmatra nekadašnji izaslanik za dijalog Srbije i Kosova i bivši ambasador SAD u Nemačkoj Ričard Grenel.
Ne propustite: Tramp veoma zabrinut zbog eskalacije upotrebe različitog naoružanja u Ukrajini, kaže njegov savetnikTramp je u kampanji obećao da će brzo po dolasku na vlast okončati rat u Ukrajini, ali nije rekao kako.
Kelogov plan za okončanje rata, navodi Rojters, podrazumeva zamrzavanje borbenih linija i primoravanje Moskve i Kijeva da sednu za pregovarački sto.
Kelog je u intervjuu za ukrajinski servis Glasa Amerike u julu ove godine govorio o strategiji za okončanje rata koju je objavio institut America first (AFPI), čiji je koautor.
Predlaže se da SAD počnu formalno da traže prekid vatre i početak pregovora o konfliktu u Ukrajini. SAD bi nastavile da naoružavaju Ukrajinu kako bi odvratile Rusiju od napada dok se ne postigne dogovor, pod uslovom da Kijev pristane da počne mirovne pregovore sa Rusijom.
Kako bi ubedili Rusiju da učestvuje u pregovorima, SAD i NATO bi odložili učlanjenje Ukrajine u NATO na duži period, u zamenu za "sveobuhvatan i potvrđen dogovor sa bezbednosnim garancijama".
|
Od Ukrajine, kako se navodi, neće biti traženo da odustane od pokušaja da povrati teritoriju koju je okupirala Rusija, ali Kijev treba da pristane da za to koristi samo diplomatska sredstva i da shvati da će za takav poduhvat biti potrebno dosta vremena. Strategija predlaže i da se delimično ukinu sankcije Rusiji kako bi se Kremlj ohrabrio da preduzme korake ka miru, i kako bi se uveli nameti na uvoz ruskih energenata za finansiranje rekonstrukcije Ukrajine. Kelog je u intervjuu za ukrajinski servis Glasa Amerike rekao da je potrebno osigurati da Ukrajinci u eventualnim pregovorima nastupaju sa snažne pozicije i optužio odlazeću Bajdenovu administraciju i Zapad da nisu pravovremeno Kijevu poslali neophodno oružje. Poručio je i da niko ne govori da bi “Ukrajinci trebalo da se odreknu svoje teritorije i da je daju Rusiji”. “Možete da im (Rusima) kažete da moraju da vrate svu zemlju Ukrajini. Možda, kratkoročno kažete Ukrajini da nećemo podržati njen ulazak u NATO, ali ćemo im dati bilateralni bezbednosni sporazum”, rekao je Kelog u julu. Na napomenu novinarke Glasa Amerike da su SAD i Ukrajina potisali bezbednosni sporazum, Kelog je odgovorio da to nije odbrambeni sporazum koji mora da ratifikuje Senat. |