Sjedinjene Države će uskoro obezbediti protivpešadijske mine Ukrajini, potvrdio je jedan američki zvaničnik u utorak, nakon što je Ukrajina prvi put upotrebila američke balističke rakete dugog dometa u napadu na Rusiju.
Zvaničnik je rekao da su Sjedinjene Države zatražile od Ukrajine da preuzme određene obaveze u vezi sa upotrebom mina, uz očekivanje da će one biti raspoređene samo na ukrajinskoj teritoriji u oblastima u kojima ne žive civili.
On je takođe ukazao na funkciju mina, za koje su rekli da im je potrebna baterija za rad i da neće moći da se detoniraju nakon što se baterija isprazni, posle perioda od nekoliko sati do nekoliko nedelja.
Ukrajinske snage pogodile su skladišta municije u ruskoj oblasti Brjanska u utorak koristeći rakete dugog dometa koje su ukrajinski zvaničnici dugo tražili od zapadnih saveznika, kako bi gađali područja koja Rusija koristi za pripremanje svojih svakodnevnih talasa napada raketama i dronovima na ukrajinske gradove.
Dve strane su dale oprečna saopštenja o efikasnosti napada, koji je usledio dva dana nakon što je objavljeno da je predsednik SAD Džo Bajden preokrenuo američku politiku i odobrio upotrebu raketa većeg dometa protiv Rusije, čiji je rat protiv Ukrajine stigao do 1.000. dana trajanja.
Dva američka zvaničnika potvrdila su u utorak Glasu Amerike da se politika kojom se Ukrajincima zabranjuje da koriste oružje dugog dometa koje su obezbedile SAD za gađanje vojnih ciljeva duboko u Rusiji "promenila".
Rusko ministarstvo odbrane je u saopštenju navelo da su "ukrajinske oružane snage sinoć napale objekat u regionu Brjanska" sa šest raketa ATACMS, ali da su njihove snage oborile pet raketa i oštetile šestu. Rečeno je da su komadići eksplodiranih raketa izazvali požar u vojnom objektu, ali da nije bilo žrtava.
Generalštab ukrajinske vojske objavio je na Fejsbuku da su njihove snage "nanele štetu" nastalu u požaru koji je izbio na "skladištima sa municijom za vojsku ruskih okupatora" u Brjansku, oko 100 kilometara od ukrajinske granice.
Napad je izazvao "12 sekundarnih eksplozija i detonacija u području mete", navodi se u saopštenju, u kom se ne precizira da je korišćen ATACMS. Ali jedan ukrajinski zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman, potvrdio je upotrebu američkog sistema naoružanja.
Početni cilj koji je gađan raketnim sistemom dugog dometa bio je na daleko manjoj udaljenosti od maksimalnog dometa raketnog sistema, koji iznosi 300 kilometara.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski dugo je tražio od SAD odobrenje za upotrebu takvih sistema za pokretanje napada na vojne ciljeve duboko u Rusiji. Do nedelje je, međutim, Bajden pružao otpor iz straha od eskalacije tenzija između Moskve i vojnog saveza NATO predvođenog SAD, čije se četiri zemlje članice graniče sa Rusijom.
Bajden je navodno preokrenuo svoj stav nakon što je Severna Koreja poslala oko 10.000 vojnika u Rusiju da se bore zajedno sa moskovskim snagama u ruskoj oblasti Kursk koju je Ukrajina zauzela u avgustu i koju još uvek drži pod kontrolom.
Bajden odlazi sa funkcije za dva meseca i nije jasno kakav bi stav mogao da zauzme novoizabrani predsednik Donald Tramp. Tramp je bio skeptik u pogledu kontinuirane američke vojne podrške Ukrajini, tvrdeći da će okončati rat pre nego što uopšte preuzme dužnost. Međutim, Tramp nije ponudio nikakav plan o tome kako bi to uradio.
Pošto Ukrajina sada ima mogućnost da ispaljuje rakete dugog dometa na Rusiju, predsednik Vladimir Putin je u utorak potpisao revidiranu nuklearnu doktrinu u kojoj se navodi da se konvencionalni napad na Rusiju od strane bilo koje zemlje koju podržava nuklearna sila smatra zajedničkim napadom i da može izazvati nuklearni odgovor.
Kada je portparol Kremlja Dmitrij Peskov upitan da li je revidirana doktrina izdata kao odgovor na odobrenje američke rakete, on je rekao da je predstavljena "blagovremeno" i da Putin želi da je ažurira kako bi bila "u skladu sa trenutnom situacijom".
Kao odgovor, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće rekao je da Sjedinjene Države nisu iznenađene ruskim ažuriranjem svoje nuklearne doktrine, pošto je već nekoliko nedelja Moskva signalizirala svoju nameru da to učini. Portparol je rekao da SAD ne vide potrebu da menjaju svoj pristup.
"Ovo je deo iste neodgovorne retorike iz Rusije, koju smo videli u poslednje dve godine", rekao je portparol.
U ruskoj doktrini se navodi da bi nuklearno oružje moglo da se upotrebi u slučaju masovnog vazdušnog napada koji uključuje balističke i krstareće rakete, avione, bespilotne letelice i druga letelice.
U njemu se navodi da će se napad na Rusiju od strane nenuklearne sile uz "učešće ili podršku nuklearne sile" smatrati njihovim "zajedničkim napadom na Rusku Federaciju", što je definicija koja bi odgovarala savezu Ukrajine i SAD.
Ne precizira da li bi takav napad definitivno naišao na nuklearni odgovor.
Peskov je rekao da je cilj ažurirane politike da potencijalni neprijatelji shvate neizbežnost odmazde za napad na Rusiju ili njene saveznike.
Takođe se navodi da bi Rusija mogla da upotrebi nuklearno oružje ako druga zemlja napadne Belorusiju, saveznicu Moskve.
U blizini linije fronta otkriven suzavac
Takođe u utorak, Ukrajina je pozvala na akciju nakon što je međunarodna organizacija za nadzor hemijskog oružja saopštila da je zabranjeni gas za kontrolu nereda CS, poznat i kao suzavac, pronađen u uzorcima ukrajinskog tla iz Dnjepropetrovske oblasti.
Rusija nije reagovala na izveštaj Organizacije za zabranu hemijskog oružja (OPCW), koja nikome nije pripisala krivicu za upotrebu hemikalije.
Konvencija o hemijskom oružju striktno zabranjuje upotrebu agenasa za kontrolu nereda, uključujući CS, kada se oni koriste kao "metod ratovanja“, odnosno u izvan kontrolisanja nereda, izvestila je Agencija Frans pres.
CS gas izaziva iritaciju pluća, kože i očiju.
Obe strane su jedna drugu optuživale za upotrebu hemijskog oružja u sukobu, a zapadni saveznici Ukrajine tvrde da je Moskva koristila zabranjeno oružje.
"Ruska upotreba zabranjenih hemikalija na bojnom polju još jednom demonstrira hronično rusko nepoštovanje međunarodnog prava", navodi se u saopštenju ukrajinskog ministarstva spoljnih poslova.
OPCW je, međutim, naglasila da izveštaj "ne pokušava da identifikuje izvor ili poreklo toksične hemikalije".
