U Turskoj se u nedelju održavaju predsednički i parlamentarni izbori.
Predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji je dominirao turskom politikom u protekle dve decenije, nikada nije izgledao ranjivije na opozicioni izazov.
Erdogan je ojačao svoju vlast i usmerio zemlju ka sve autoritarnijoj vladavini. Međutim, on zaostaje za Kemalom Kiličdarogluom – zajedničkim kandidatom ujedinjene opozicije koja je obećala da će obnoviti demokratiju – pokazuju ankete javnog mnjenja.
Izbori se održavaju u trenutku teškog ekonomskog urušavanja i visoke inflacije, kao i katastrofalnog zemljotresa u februaru.
Erdogan i Kiličdaroglu predvode predsedničku trku u kojoj učestvuje i Sinan Ogan. Četvrti kandidat je odustao u četvrtak.
Ako nijedan od kandidata ne dobije više od 50 odsto glasova na predsedničkim izborima u nedelju, 28. maja biće održan drugi krug izbora, između dva kandidata sa najviše glasova.
Your browser doesn’t support HTML5
Redžep Tajip Erdogan
69-godišnji moćni lider, koji je protekle dve decenije bio premijer i predsednik koji je lako pobedio na pet izbora, teži ka trećem predsedničkom mandatu.
Međutim, nedeljni izbori su njegov najteži izborni izazov do sada. Tokom 20 godina na funkciji on je koncentrisao veliku količinu moći u svojim rukama, ali je doživeo pad popularnosti zbog ekonomskih previranja i rastuće inflacije, za koju se okrivljuje njegovo loše upravljanje ekonomijom.
Katastrofalni zemljotres koji je uništio delove južne Turske, sa više od 50 hiljada poginulih, pokazao je neuspeh njegove vlade da pripremi zemlju koja je sklona zemljotresima na tako veliku katastrofu, što je uzdrmalo njegov imidž moćnog lidera.
Predsednik je obećao da će u roku od godinu dana ponovo da izgradi region pogođen zemljotresom, naglašavajući rezultate svoje vlade u izgradnji infrastrukture.
Erdogan, koji predvodi vladajuću konzervativnu i versku Partiju pravde i razvoja, formirao je savez sa dve nacionalističke stranke, malom levičarskom strankom i islamističkom strankom. On takođe ima spoljnu podršku kontroverzne kurdsko-islamske stranke sa navodnim vezama sa sada neaktivnom organizacijom koja je bila povezana sa nizom jezivih ubistava devedesetih godina.
Kemal Kiličdaroglu
74-godišnji političar od 2010. godine predvodi tursku centralno-levičarsku i prosekularnu glavnu opozicionu Republikansku narodnu partiju, ili CHP. Ovaj bivši birokrata uspeo je da ujedini razdvojenu i raznovrsnu tursku opoziciju.
Njegov Nacionalni savez uključuje partiju desnog centra, nacionalističku stranku, islamističku stranku i dve stranke koje su se odvojile od Erdoganove vladajuće stranke.
Njegov cilj je da Erdogan izgubi izbore i da se Turska vrati u "snažan parlamentarni sistem“ sa podjelom vlasti, uklanjanjem predsedničkog sistema koji je turski lider uveo referendumom 2017. godine. Savez je takođe obećao veća prava i slobode i povratak na konvencionalniju ekonomsku politiku.
Kandidaturu Kiličdaroglua podržavaju lideri pet drugih stranaka u savezu, poznatom kao Nacionalni savez, koji će biti potpredsednici u slučaju pobede Kiličdaroglua. Popularni gradonačelnici Istanbula i Ankare, koji vode kampanju u njegovo ime, takođe će verovatno dobiti potpredsedničke funkcije. Kiličdaroglu takođe ima podršku prokurdske stranke, koja je trenutno druga po veličini turska opoziciona stranka.
Sinan Ogan
55-godišnji nacionalistički političar, koji se smatra autsajderom u predsedničkoj trci, bivši je akademik i ekspert za Rusiju i region Kavkaza.
Njegovu kandidaturu podržavaju male desničarske stranke, uključujući anti-imigracionu Partiju pobede koja traži vraćanje sirijskih izbeglica. Sam Ogan je u televizijskom intervjuu rekao da će, ako bude izabran, razmisliti o povratku Sirijaca "silom, ako bude potrebno."
On je bio član parlamenta iz redova glavne turske nacionalističke stranke i vodio je neuspešnu kampanju za njeno vođstvo. On je izbačen iz stranke, ali je uspeo da se vrati pre nego što se odvojio od pokreta zbog političkih razlika, uključujući odluku nacionalista da se pridruže savezu sa Erdoganovom strankom.
Muharem Inče
58-godišnji lider centralne levice, prosekularne i nacionalističke Domovinske partije, ispao je iz trke u četvrtak, nekoliko sati nakon što je ugledna organizacija za istraživanje javnog mnjenja pokazala značajan pad njegove popularnosti.
Inče će i dalje biti na glasačkim listićima, a glasovi koje je dobio na izborima u inostranstvu koji su završeni ove nedelje će i dalje biti prebrojani.
Ovaj političar je bio kritikovan zbog rasipanja glasova anti-Erdoganskog Narodnog saveza i mogućeg odvođenja predsedničke trke u drugi krug.
Inče se ranije kandidovao protiv Erdogana na predsedničkim izborima 2018. godine kao kandidat CHP, kada je prikupio oko 30 odsto glasova, ali se kasnije odvojio od stranke. Bivši nastavnik fizike je kritikovan što je nestao u noći izbora i priznao poraz u Votsap poruci upućenoj novinaru.