Dve milijarde i više onih koji pripadaju generaziji Alfa rođenoj od 2010. do ove godine, za sada su najveća generacija u istoriji. Iako njeni najstariji članovi imaju samo 14 godina, Alfa je već sada ekonomska sila na koju treba računati.
„Oni troše novac, i to u značajnim iznosima. Ne samo to, oni značajno utiču na odluke roditelja o potrošnji. Procenjujemo da je globalna potrošnja generacije Alfa kako direktna, tako i preko uticaja već pet i po biliona dolara, tako da je prilično fenomenalan ekonomski učinak koji ide uz njihovu neverovatnu demografsku veličinu“, kaže socijalni analitičar i demograf Mark Mekrindl.
Najmlađi članovi generacije Alfa će se pojaviti ove godine, a najstariji su rođeni iste godine kada je izašao iPad. Kao prva cela generacija rođena u svetu pametnih telefona i drugih uređaja, Alfe su postale potrošači mnogo ranije od prethodnih generacija. To je delimično zahvaljujući onlajn oblicima plaćanja koji su povezani sa roditeljskim kreditnim karticama ili drugim digitalnim valutama. Oni koriste taj novac za kupovinu digitalnih igara i raznih drugih stvari.
„Oni kupuju virtuelne artikle koristeći virtuelnu valutu. Znači postoje potpuno novi načini i ciljevi potrošnje za ovu generaciju koji dovode do povećane komercijalizacije“, kaže Mekrindl.
Generacija Alfa je prva generacija koja je rođena u društvu u kojem su pametni telefoni normalna stvar.
Mekrindl kaže da jedno tržište koje nije virtuelno, a privlači generaciju Alfa da kupuje jeste kozmetička industrija. Na primer, posete Sefori za starosnu grupu od 10 do 14 godina porasle su za više od 22 odsto od februara 2023. do marta 2024. godine u odnosu na prethodni period, prema maloprodajnoj analitičarskoj plaftormi pass_by.
A šta privlači kupce u ovoj starosnoj grupi?
„Održivost može da se dopadne ovoj demografskoj grupi, iako to ne možemo da u potpunosti da tvrdimo prema našim podacima“, naveo je u pisanoj izjavi za Glas Amerike Džejms Juen, potpredsednik marketinga za pass_by.
Ne propustite: Bumeri, milenijalci, generacija Z: Ko im uopšte daje ta imena?Budući da su rođeni u digitalnom svetu, trebalo bi da generacija Alfa ima odlične tehničke veštine. Međutim, šta je sa razvojem drugih veština kao što su igranje, istraživanje, sakupljanje i odlazak u avanture koje pomažu deci da nauče da razumeju svet oko sebe?
„Svet se smanjio u velikih pet oblasti za decu, koje su nekada bile igralište i sport i na otvorenom, priroda i komšiluk, sada su svi u virtuelnom okruženju“, kaže Mekrindl.
Deca koja čine generaciju Alfa često odrastaju, istražuju i takmiče se u virtuelnom svetu, a ne u stvarnom životu.
Neprekidno biti virtuelno povezan sa drugima može da umanji detetov osećaj za zajedništvo, kaže profesionalna terapeutkinja savetnik Šeli Melija.
„Jedna od stvari zbog kojih ste udaljeni od roditelja i nekoga ko može trenutno da reši vaše probleme sve vreme je to što vas to tera da samo sedite. Samim tim čekate nešto sa nelagodom, a to vas posle tera da se mučite. I tako se onda razvijate", kaže Melija, koja je i profesorka za pitanja dece i porodice na baptističkom univerzitetu u Dalasu.
„Tako steknete potrebu za posrednikom kada se pojavi problem, jer pomisle da mogu to da reše. Međutim, deca se preterano oslanjaju na to šta mogu da urade sa tim telefonom, pre nego da zaista umeju da ih reše“, kaže Melija.
Osim što je najveća generacija u istoriji, očekuje se da će generacija Alfa živeti duže i biti kulturno raznovrsnija. Oni će takođe biti obrazovaniji, živeće duže kod kuće i raditi duže od bilo koje generacije pre njih, verovatno duboko u svojim 70-im. Prema Svetskom ekonomskom forumu, dve trećine njih će raditi na poslovima koji još ne postoje.
„Oni će biti doživotni učenici, mislim da je dobra stvar izgraditi čvrstu obrazovnu osnovu za ulaganje u učenike. To može da odloži zrelost. Ako duže ostanu kod kuće, možemo završiti sa decom koja su zapravo odrasli koji još zavise od roditelja", navodi Mekrindl.
Preterana zavisnost od pametnih telefona i uređaja mogla bi da učini decu manje samopouzdanom, smatra Šeli Melija, profesorka u Dalasu.
Kad poraste, generacija Alfa bi takođe mogla da se suoči sa problemima mentalnog zdravlja, kaže Melija, jer ih verovatno odgajaju roditelji koji imaju mnogo problema, i žive u svetu gde su granice između posla i privatnog života sve nejasnije, posebno za one koji rade na daljinu.
„Pripadnost je prava bolna tačka za našu decu, i teško je izgraditi osećaj pripadnosti na virtuelni način. Dakle, mi smo zavisni od nečega što nam ne može dati ono što nam je zaista potrebno“, kaže Melija o generaciji Alfa i tehnologiji.
„Moraju da se osećaju kao da ih neko vidi, kao da ih neko poznaje, voli. Potreban im kontakt očima. Potreban im je razgovor licem u lice. Potrebne su im porodične večere bez telefona, te vrste stvari, gde uče te socijalne emocionalne veštine“, dodaje ona.
Generaciju Alfa će definisati tehnologija, osećaj osnaženosti i sposobnost pokretanja trendova od malih nogu i bez granica, kaže Mekrindl.
„To je ovaj globalni uticaj Istok-Zapad, ne samo Zapad-Istok, i mislim da sa njihovom globalnom vezom i razvijanjem sveta u smislu uticaja i inovacija, zaista čini svet ravnim, a njihovo iskustvo deluje kao da je bez granica“, kaže Mekrindl, koji je zaslužan za davanje imena ovoj generaciji.
Alfa je prvo slovo grčkog alfabeta, za koje on kaže da je prikladno za generaciju koja predstavlja početak potpuno nove stvarnosti. Neki su mislili da bi ovu generaciju trebalo zvati kovid generacijom, ali Mekrindl kaže da će svetska pandemija zbog koja je mesecima generacija Alfa bila van škole, biti samo jedna stranica u životu ove generacije.