Američka Sekretarka za finansije Dženet Jelen upozorila je u utorak lidere u Kongresu da će vlada 18. oktobra verovatno ostati bez novca za plaćanje prispelih obaveza ako se ne podigne granica do koje može da se zadužuje.
Ako Kongres ne izglasa podizanje granice zaduživanja do određene sume ili datuma, zvaničnici sekretarijata očekuju da će zemlja na raspolaganju "imati veoma ogranične resurse, koji će biti brzo iscprljeni" nakon naredne tri sedmice, rekla je Jelen.
Američki Senat u ponedeljak nije usvojio zakonske predloge koji bi omogućili vladi da nastavi da se zadužuje i sprečili delimičnog zatvaranje vladinih službi na početku ključne sedmice za zakonodavnu agendu administracije predsednika Džoa Bajdena, o kojoj se raspravlja u duboko podeljenom Kongresu.
Trenutni federalni dug je 28,4 hiljade milijardi dolara, a SAD su gotovo jedina zemlja u svetu koja je decenijama nametala granicu do koje vlada može da se zadužuje ili ju je povremeno ukidala do određenog datuma.
Kongres je uvek podizao granicu zaduživanja ili ju je ukidao na određeni period da bi osigurao da SAD mogu da isplate svoje dugove i time sprečio svetsku finansijsku krizu koju bi izazvala najveća ekonomija.
Cilj dugoročnog zaduživanja je da se plate mere koje su tokom godina usvajane u Kongresu, uključujući i pomoć za ekonomski oporavak od pandemije koronavirusa koju su podržali i republikanci i demokrate.
Republikanski senatori su u ponedeljak uveče glasali protiv podizanja granica zaduživanja, čime bi se takođe sprečilo delimično zatvaranje vlade.
Demokrate zbog toga moraju da razmatraju druge načine da obezbede da vladine agencije budu otvorene posle četvrtka i da podignu granicu zaduživanja pre nego što vlada, kako se očekuje, dođe u situaciju da ne može da vraća dugove.
Protiv predloga je bilo 50 senatora, dok je 48 bilo za. Demokrate imaju tesnu većinu u oba doma Kongresa, ali su za usvajanje većine zakonskih predloga u Senatu potrebni glasovi 60 od 100 senatora.
Jelen je poručila da su sporovi u pogledu podizanja granice zaduživanja u prošlosti pokazali da "čekanje do poslednjeg trenutka može da nanese ozbiljnu štetu kompanijama i poverenju potrošača, dovede do podizanja kamatnih stopa za poreske obveznike i negativno utiče na kreditni rejting SAD narednih godina", te da bi nesupeh da se brzo deluje "mogao da dovede do značajnih poremećaja na finansijskim tržištima".
Republikanci su više puta naveli da žele da demokrate same donesu odluku o podizanju granice zaduživanja, navodeći da ne podržavaju njihove planove za izdvajanje više hiljada milijardi dolara za niz socijalnih programa.
Lider republikanske manjine Mič Mekonel
“Nismo spremni da pomognemo demokratama da podignu granicu zaduživanja dok planiraju bezobzirne poreske i budžetske troškove istorijskih razmera iza zatvorenih vrata", rekao je u Senatu lider republikanske manjine Mič Mekonel.
Demokrate ističu da je većina duga stečena za vreme Trampove administracije. Obe stranke su u prošlosti glasale za podizanje granice do koje zemlja može da se zadužuje da bi omogućili da Sjedinjene Države mogu da vraćaju svoje dugove.
Lider demokratske većine Čak Šumer
Lider demokratske većine u Senatu Čak Šumer rekao je da je potez republikanaca " među najbezobzirnijim i najneodgovornijim koje je on video u Senatu”.
Mekonel je najavio da će republikanci podržati zakonski predlog o privremenom finansiranju vlade, po isticanju budžeta u četvrtak. Međutim, demokrate žele da se o merama za finansiranje vlade i za podizanje granice zaduživanja glasa zajedno.
Bela kuća je u ponedeljak saopštila da je Bajden razgovarao sa Šumerom i predsedavajućom Predstavničkog doma Nensi Pelosi o "potezima demokrata da se sreči da SAD izgube finansijsko poverenje u svetlu opstrukcije i neodgovornosti republikanaca i poteza Republikanske stranke kojima se pokazuje nezainteresovanost za ekonomski oporavak" zemlje.
U Kongresu takođe nema dogovora o dvostranačkom predlogu o infrastrukturi vrednom hiljadu milijardi dolara, kao ni o demokratskom planu za ulaganje u socijalne programe i borbu protiv klimatskih promena, u iznosu od 3 hiljade 500 milijardi dolara.
U Predstavničkom domu je u ponedeljak počela rasprava o zakonskom predlogu o infrastrukturi - značajnom delu Bajdenove unutrašnjo-političke agende - o kojem će se glasati u četvrtak.
Predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi
Predsedavajuća Predstavničkog doma uverena je da će zakonski predlog biti usvojen.
Senat je plan za ulaganje u infrastrukuru odobrio prošlog meseca, a za njega je glasalo 19 republikanaca uz svih 50 demokratskih senatora.
Progresivne demokrate u Predstavničkom domu međutim žele da se taj predlog usvoji zajedno sa planom vrednim 3 hiljade 500 milijardi dolara, kojem se protivi veći broj članova Kongresa, među kojima i pojedine demokrate u Senatu.
Predlog od 3,5 hiljada milijardi dolara između ostalog predviđa besplatne časove na lokalnim koledžima, proširenu zdravstvenu zaštitu starijih Amerikanaca, finansiranje brige o deci i novac za borbu protiv klimatskih promena. Predviđa i izmene imigracionog zakona i manje cene lekova koji se izdaju na recept.
Zakonski predlog o infrastrukturi bi omogućio obnovu puteva i mostova i veći pristup internetu, zamenu zastarelih i opasnih vodovodnih sistema koji koriste olovne cevi, novu kanalizacionu infrastrukturu i poboljšanje železničkog i drugog putničkog saobraćaja.