“Proruski narativ u srpskim štampanim medijima više je posledica kreacije samih novinara i urednika, koji to čine pod pritiskom vlasti, nego uticaja ili propagande koja dolazi iz Rusije”, kaže u intervjuu za Glas Amerike Vuk Velebit, autor portala Talas koji se tom temom bavio u svom master radu.
Velebit je analizirao sadržaje pet dnevnih novina u Srbiji: Politike, Blica, Kurira, Informera i Večernjih novosti, kao i tekstove ruskog portala Sputnjik na srpskom jeziku o događajima relevantim za srpsko-ruske odnose tokom 2016. i 2018. godine.
“Istraživao sam način kako se kreira proruski narativ u srpskoj štampi, i postoji li uticaj koji dolazi iz Rusije, ili se više radi o tome da srpski novinari i urednici iz određenih razloga kreiraju takav proruski narativ”, rekao je Velebit.
“Glavni zaključak mog istraživanja jeste da u srpskim štampanim medijima ne postoji taj neki uticaj ili propaganda koja dolazi iz Rusije, već se više radi o kreiranju narativa iz Srbije i to rade urednici i novinari u Srbiji, pod, ja bih rekao na osnovu razgovora koje sam imao sa urednicima i novinarima dnevnih novina u Srbiji, da se to radi pod velikim pritiskom aktuelne vlasti”, kaže autor portal Talas.rs.
Ne propustite: Palmer: Rusiji odgovara nesređeno stanje na Zapadnom BalkanuGlas Amerike: Zbog čega mislite da aktuelna vlast vrši takav pritisak kad je u pitanju Rusija, budući da je zvanična spoljna politika Srbije članstvo u EU?
Velebit: To jeste malo paradoksalna situacija ako već znamo da postoje pritisci na medije što iz brojnih izveštaja međunarodnih organizacija ili pak onoga u šta smo mi, koji u Srbiji pratimo situaciju, uverili. To jeste zanimljivo, ako vlast već ima uticaj, kako toliko insistira na kreiranju tog proruskog narativa, a ne nekog prozapadnog ili proevropskog, ako već makar javno teži ka EU? Mislim da je glavni razlog za to što se vlast kreiranjem takvog narativa zapravo dodvorava svom biračkom telu, koje je jednim delom i dosta orijentisano nacionalno, ali je to biračko telo i prorusko a Evropa mu baš i nije toliko bliska. Tako da mislim da se više radi o tome da se za unutar političke potrebe i zarad održanja na vlasti održi taj jedan proruski naboj u javnom diskursu, uprkos tome što se zvanično ide ka Evropskoj uniji.
Glas Amerike: U samom radu ste naveli da novinari i urednici poseduju neku vrstu sentimenta kada je u pitanju Rusija?
Velebit: Mislim da taj sentiment, koji se ne odnosi samo na urednike i novinare dnevnih novina, nego generalno na populaciju u Srbiji, dolazi pre svega zbog iste vere kojoj pripadamo, neke slične strukture jezika, tradicije, istorijskih veza od ranije, a sa druge strane imamo u Srbiji jedno veliko nezadovoljstvo javnog mnenja politkom Zapada prema Srbiji. To se pre svega odnosi na pitanje Kosova od 2008. do danas. Naravno još jedna bolna tačka u našim odnosima sa Zapadom jeste 1999. godina. Treća stvar, kada govorimo o tom ruskom sentimentu u Srbiji, je što se Rusija danas predstavlja kao neka vrsta alternative birokratizovanoj Evropskoj uniji koja stalno nešto od nas zahteva, dok je uvek Rusija predstavljena kao neka sila koja podržava srpske interese na međunarodnoj sceni.
Ne propustite: Stronski: Vučić traži Putinovu saglasnost za sporazum sa KosovomGlas Amerike: Da li se može zaključiti iz Vašeg rada da ruski narativ u srpskim medijima preovlađuje?
Velebit: Da, na osnovu nekoliko perioda koje sam ja istraživao, to bi moglo da se zaključi, dovoljno je samo da pogledate naslovne strane srpskih dnevnih novina. Na primer, tokom 2017. godine, bilo je čak 900 tekstova koji su bili posvećeni Vladimiru Putinu Ili Rusiji. Vladimir Putin se skoro svakog dana nalazi na naslovnim stranama srpskih tabloida koji su pod kontrolom vlasti, tako da je vrlo indikativno i da postoji ta spona između uredništva i same vlasti, koja podržava takav narativ u javnom diskursu.
Glas Amerike: Da li je u posmatranom istraživanju bilo slučajeva da se o Rusiji izveštava negativno?
Velebit: Ono što je vrlo zanimljivo, jeste da se ni u jednom slučaju o Rusiji nije pisalo, ne čak ni negativno, nego se nije pisalo kritički. Izveštavanje o Rusiji je vrlo pozitivno, vrlo senzacionalno, koristi se jedan emotivni rečnik kada se govori o samoj Rusiji. Opet stičemo utisak da se o Rusiji izveštava vrlo površno, i da mi zapravo koliko god da se o Rusiji piše u dnevnoj štampi, a mnogo se više piše o ruskom predsedniku Putinu i raznim donacijama naoružanja Srbiji -to su teme na koje nailazimo gotovo svakog meseca. Ali mi o Rusiji, o ruskoj politici o životu u Rusiji i dalje neuporedivo manje znamo nego o životu na Zapadu.
Ne propustite: Džozef: Jačanjem odnosa sa Rusijom Srbija srlja u slepu ulicuGlas Amerike: Interesatno je što ste u Vašem istraživanju naveli da dnevni listovi koje ste posmatrali imaju senzacionalističkije naslove o Rusiji nego što to ima Sputnjik?
Velebit: Da, ja sam u svom istraživanju baš to hteo da dokažem. U Srbiji ne postoji toliko ta ruska propaganda i uticaj koji dolazi iz same Rusije, već se to kreira u Srbiji. Zato sam i uradio tu jednu komparativnu analizu gde sam u istim periodima posmatrao kako je o istim događajima izveštavala dnevna štampa u Srbiji a kako ruski portal Sputnjik na srpskom jeziku. Glavni zaključak te analize jeste da je naša dnevna štampa senzacionalnija, emotivnija i pristrasnija kada piše o Rusiji i srpsko-ruskim odnosima, nego što je to ruski portal Sputnjik, koji se nalazi u vlasništvu ruske vlade.