Sredinom nedelje javnost u Srbiji saznala je da je gotovo ceo novinarski tim najstarijeg nedeljnika u zemlji - dao otkaz. Urednički kolegijum Nedeljnih informativnih novina (NIN) saopštio je 10. januara da novinari te beogradske redakcije odlaze sa radnih mesta jer se ne slažu sa "promenom koncepcije" koju je najavila stara direktorka, a nova vlasnica tog medija Jelena Drakulić Petrović.
"Jelena Drakulić Petrović nas nije uverila da ćemo svoj posao moći i dalje da radimo kako smo dosad činili - beskompromisno i rukovodeći se isključivo imperativima profesionalnog novinarstva", navedeno je u saopštenju.
Kako je istaknuto - ceo tim će po isteku otkaznog roka posao nastaviti u novom nedeljnom listu koji će pokrenuti kompanija "Junajted medija".
Ne propustite: Medijska slika Srbije: Anestezirana javnost, napadi na novinare i manjak solidarnostiDan kasnije, doskorašnja zamenica glavnog i odgovornog urednika NIN-a i buduća glavna urednica najavljenog novog nedeljnika Vesna Mališić za Glas Amerike objašnjava zbog čega je donesean odluka o kolektivnom otkazu, šta joj je prethodilo i kakvi su planovi za budućnost.
"Cela redakcija je već mesecima ranije pravila strategiju da negde ode, jer su ljudi osećali da to nije više atmosfera u kojoj smo radili nekad. Ja sam prva odlučila da odem iz NIN-a, pred Novu godinu. To se dogodilo posle sastanka sa direktorkom i novom vlasnicom koja nam je objasnila kako će u budućnosti izgledati NIN, odnosno kojim će se putem kretati i kako će izgledati ta tranzicija prema novini koja se, kako je ona to definisala - 'otvara'. Svi su se plašili toga da će nastupiti period tihe promene krvi redakcije, odnosno njenog tihog ubijanja. Ništa grubo, sa nekim naređenjima ili cenzurama, već prosto da će to ići kroz promenu sadržaja unutar nedeljnika ", kaže ona.
Objašnjavajući proces "otvaranja" NIN-a i "tihe promene krvi redakcije", Mališić je rekla da je na pomenutom sastanku nova vlasnica predstavila rezultate pojedinih istraživanja i fokus grupa koji pokazuju šta građane Srbije navodno najviše interesuje.
"I tako smo mi saznali da se na poslednjem mestu zainteresovanosti građana nalazi korupcija i kriminal, da ih ne interesuje politika i da im je to dosadno, ali i da ih jako interesuju ekonomija, region, IT, sport i da je to prostor koji nismo pokrili i da bi NIN u budućnosti trebao da obuhvata i te teme".
Mališić kaže da joj je Drakulić Petrović kazala i da bi fokus koji je do sada bio pre svega na političkom novinarstvu, iz kog su uvek izvlačili naslovne strane, trebalo da bude prepušten nečemu što je „mnogo važnije“, a to su "recimo ekonomske teme ili nešto drugo".
"Ali upravo je taj tihi glas koji je išao kao eho svega toga što je ona govorila bio presudan da novinari i urednici učvrste uverenje da NIN više neće biti isti kao što je bio i da to više nije mesto gde će oni moći svoje tekstove da potpisuju.", istakla je Mališić.
Ona je dodala da se takva najava među članovima kolektiva tumačila kao početak tranformacije i "nestanka jednog, a buđenja drugog NIN-a", kao i da su novinari te kuće "nakostrešeni" na svaku vrstu sužavanja slobode ili pokušaja da se taj "par ekselans politički nedeljnik pretvori u nešto drugo".
Vesna Mališić i Milan Ćulibrk u redakciji nedeljnika NIN
Komenatrišući intervju koji je urednik NIN-a Milan Ćulibrk uradio sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u samoj završnici predizborne kampanje 7. decembra u kontekstu naslućivanja moguće "promene uređivačkog kursa" tog nedeljnika, Mališić je ocenila da to jeste ispravna teza i "kamičak u mozaiku" koji je pogurao ljude da mnogo intenzivnije razmišljaju o odlasku iz NIN-a.
"Većina u redakciji nije imala pojma da će taj intervju da se radi i bili su šokirani. U redu je da se uradi intervju sa predsednikom, ali mi smo pre toga pokušavali sedam godina da stupimo u kontakt sa njegovom službom, a oni nam se nisu javljali ni na jedan mejl, ni na jedan poziv. NIN je sve to vreme bio tema svake sednice parlamenta, svakog intervjua predsednika koji je optužio Ćulibrka i mene da smo maltene hteli da ga ubijemo zbog naslovne strane gde je Tanjugova fotografija na kojoj se on nalazi na sajmu naoružanja posle čega su nas 'masakrirali'. I onda se čovek sa takvim stavom prema NIN-u pojavljuje u redakciji, u sred izborne kampanje i, što kaže Sandra Petrušić, traži od nas da kršimo Ustav koji kaže da predsednik ne može da se bavi funkcionerskom kampanjom", rekla je ona dodajući da, iako ne zna sve detalje, veruje da je upravo nova vlasnica NIN-a obezbedila taj intervju.
Naslovna strana nedeljnika "NIN" od 7. decembra 2023.
Ipak, Mališić ističe da se "promena kursa" NIN-a mogla naslutiti i pre intervjua sa predsednikom Srbije, kada je u javnosti obelodanjeno da je Jelena Drakulić Petrović "dobila na poklon" taj nedeljnik od prethodnog vlasnika, kompanije "Ringier".
"Čin da neko dobije na poklon neki nedeljnik u uslovima i u državi kakva smo mi je vrlo zanimljivo i bilo bi zanimljivo da se pokaže koji su to interesi, struje i ambicije iza toga. Ovde su se neke stvari desile prvi put u istoriji. Prvi put u istoriji je neko dobio novinu na poklon, a prvi put se dogodilo i da 99 odsto redakcije i svega onoga što je okružuje izađe iz nekih novina. Kao što je NIN najstariji nedeljnik i deo istorije, tako mislim da će i ove dve činjenice ući u istoriju. Možda ćemo mi našim činom dati inspiraciju nekom uredniku ili novinaru da kaže: 'E, pa ne možete to da nam radite, mi smo ipak profesionalci'", dodala je ona.
Govoreći o temama i pričama koje su za vreme koje je provela u NIN-u objavljene u tom nedeljniku, Mališić kaže da je najponosnija na priču "Fantom iz Savamale" i na seriju tekstova o aferi "Krušik".
"Izuzetno sam ponosna na tekst Sandre Petrušić i naslovnu stranu 'Fantom iz Savamale' zbog koje nas je tužio Nebojša Stefanović, ali smo mi na kraju taj proces dobili. Jako sam ponosna na taj tekst i na to kako je NIN i Sandra sa toliko podataka i sa svih mogućih strana objasnila jedan užasan događaj - rušenje u Savamali. Drugo je naravno serija tekstova o Krušiku, a ponosna sam i na to kako smo odreagovali na taj skandalozni napad na NIN posle naslovne strane zbog koje su nas optužili da smo hteli da ubijemo predsednika. Tada smo kao mala redakcija bili "tučeni" sa svih strana, a ja verujem da su oni tada mislili da će da nas „ubiju“. Tada smo pokazali da možemo da preživimo i da imamo još kapaciteta", kazala je ona.
Naslovna strana nedeljnika NIN od 28.novembra 2019. godine
Komentarišući planove redakcije za budućnost i njen rad u okviru kompanije "Junajted medija", Mališić je rekla da ljudi osećaju da je na tržištu Srbije to jedini medijski prostor u kojem mogu slobodno da rade.
"Mi se nalazimo u okviru Junajted medije kao u nekom zbegu. Ono što je jako važno jeste da su oni ostavili nama da mi osmislimo novi nedeljnik, da kreiramo atmosferu, pa čak i ime. Ista ekipa će raditi u novom nedeljniku i radićemo kao i do sada - onako kako najbolje znamo. Oni su nastupili na način da nam daju prostor slobode koji mi treba da osvojimo i da gradimo, a ostalo je na nama", zaključila je Mališić.
Prvi broj NIN-a objavljen je 1935. godine. Taj nedeljnik je bio jedan od retkih štampanih medija koji su imali kritički stav prema vlasti Srpske napredne stranke i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
Kompanija "Ringier Srbija", u čijem je vlasništvu dnevni list Blic, prenela je krajem avgusta celokupan vlasnički udeo u NIN-u svojoj generalnoj direktorki Jeleni Drakulić Petrović.
Tada je poručeno da novi vlasnik neće uticati na rad i uređivačku politiku redakcije štampanog izdanja NIN.
Posle odluke gotovo cele redakcije da da otkaz i ode iz NIN-a, ta medijska kuća je saopštila da će u prelaznom periodu funkciju v.d. glavnog i odgovornog urednika štampanog izdanja NIN-a preuzeti Suzana Lakić, dugogodišnja nagrađivana ekonomska novinarka i urednica, sada direktorka kompanije NIN d.o.o, a da će Nenad Jaćimović i dalje obavljati funkciju glavnog i odgovornog urednika sajta.
Medijska kompanija Junajted medija saopštila je 10. januara da će uskoro pokrenuti novi nedeljni list na srpskom tržištu u kojem će cela redakcija dosadašnjeg nedeljnika NIN nastaviti svoje poslovanje. U okviru ove kompanije rade beogradski dnevni listovi Nova i Danas, kao i kablovske televizije N1 i NovaS.