BEOGRAD - Zdravstveni radnici u Srbiji odnedavno smeju da prime nenovčani poklon, čija pojedinačna vrednost ne prelazi pet odsto prosečne plate (2.726 dinara, odnosno 23 evra), a ukupna vrednost ne prelazi prosečnu neto platu (od 54.521 dinara ili 462 evra).
Da li je ovo legalizacija mita i korupcije, odnosno da li je država poručila da ne može da se izbori sa korupcijom i još značajnije pitanje – da li je ovo znači i da država ne može iz budžeta da plaća svoje zaposlene? Šta onda može da spreči i druge profesije koje svoja primanja dobijaju iz državne kase, da zatraže da im se odobri sličan status?
Novinar Miša Brkić, mišljenja je da je ovim potezom "država legalizovala korupciju".
"Ta odluka Vlade je priznanje da je ova država korupcionarska. Ovo je priznanje da vlast Srpske napredne stranke nije uspela da se od 2012. kada su preuzeli vlast izbori sa korupcijom, iako je to bilo jedno od glavnih predizbornih obećanja", kaže Brkić.
Ne propustite: Građani ocenjuju da je korupcija zastupljena u velikoj meriOn kaže da ovakva odluka otvara mnoga pitanja, za početak - zašto ne bi roditelji nosili poklone u škole i na fakultete profesorima, zašto ne bi mogli policajcu kad nas zaustavi mogli takođe da damo nenovčani poklon, zašto su izopšteni šalterski službenici?
"Količina pitanja i količina društvenih oblasti u kojima bi mogli da platimo ljude koji se bave proizvodnjom ili nekom uslugom je beskonačna. Ključno je da je korupcija sistemskog karaktera, proizilazi iz načina vladanja, iz modela vlasti i da je zato sada vlast zapravo rešila da amnestira samu sebe", navodi Brkić.
Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić, kaže da su sudije sve češće u situaciji da prvo moraju da vide koji je zakon uopšte u primeni u ovom vremenu hiperprodukcije novih regulativa, jer "više ni ne znaju koja je ovo promena u Krivičnom zakoniku".
"Nijedna država to ne radi, kad stvarno ne mora, pogotovu krivično zakonodavstvo, koje je jedno od najpostojanijih. Kako se promeni vlast, to se menja. To je već marketinško krivično zakonodavstvo. Vrlo ozbiljni zahvati, na vrlo neozbiljan način", navodi sudija Majić.
Majić je, pošto se upoznao sa ovom novom odredbom, mišljenja da postoje razlozi i za i protiv ovog poteza, ali kaže da je njemu žao što je tako nešto urađeno, "jer činjenica da to uređujemo zakonski govori nešto što svi znamo".
"Da je to nutkanje i kupovina poklona - taj mito - takve razmere dobilo da je negde, bez obzira na porive, zakonodavac zaključio da mora da reaguje. Jedna od najvećih prepreka u borbi protiv korupcije u ovakvim društvima je potpuna kulturna, običajna korupcija. Mi se naučimo da je korupcija potpuno prihvatljiva stvar", kaže Majić.
Ne propustite: Uzbunjivač predao dokumenta o sprezi Hitne pomoći i pogrebnikaPrema rečima dr Milana Dinića, direktora Lekarske komore Srbije, uređivanje te oblasti je bilo potrebno, jer sve dok običaj iskazivanja zahvalnosti poklonima ne počne da jenjava u našem društvu, lekari će, kao i mnogi drugi državni službenici, i dalje dolaziti na loš glas u javnosti, upravo zbog poklona koje im građani - po pravilu - samoinicijativno donose.
"Zato smatramo da je uvođenje transparentnosti u taj odnos korisno i za lekare i za pacijente", kaže dr Dinić.
Međutim, ostaje pitanje da li onda prema tome onda možemo i da legalizujemo i neke druge običaje „sitne“ korupcije i pažnje, koji postoje u Srbiji, a na koje zakon ne gleda blagonaklono.
S druge strane, sudija Majić kaže da se možda na ovaj način pokušavaju uvesti nekakva pravila, upravo zbog nemogućnosti da se zaustavi taj haos u zdravstvu.
"Pa će se reći, evo ovoliko smete, jer ne možemo da vas zaustavimo, a preko toga ne možete više da kažete da je bila čast. Stiče se utisak da država kaže - mi ne možemo da vas plaćamo, ali mi ćemo malo tolerantniji biti kada je reč o vama, pa vi nađite te novce na nekoj drugoj strani. Što je veoma opasno", navodi Majić.
Iz Lekarske komore objašnjavaju i da je odredba iz Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koja se odnosi na poklone manje vrednosti zdravstvenim radnicima, usklađena je sa sličnom odredbom iz Zakona o zaposlenima u javnim službama i u skladu je sa zakonodavstvom Evropske unije, gde je takođe regulisana oblast poklona javnim službenicima, pa samim tim i zdravstvenim radnicima.
Ono što sudijama još može biti problem pri donošenju odluka je sama norma, jer se odmah otvaraju neke dileme, kako navodi Majić.
"Poput toga šta je taj ukupni poklon, šta on podrazumeva? Koliko puta neko može da da ukupni poklon? Vlast nije zatvorila sve moguće dileme, ne kaže se koliko može biti ukupnih poklona i od koliko pacijenata? Tako da će to sigurno stvoriti probleme u praksi", kaže sudija Majić.