Precizno računanje vremena u današnje vreme se postiže korišćenjem oko 400 atomskih satova širom sveta. Takozvano Koordinisano univerzalno vreme (UTC) je složena kalkulacija koju izvodi Međunarodni biro za težine i mere i održava se u skladu sa rotacijom planete Zemlje, koja ima tendenciju da se menja.
“Odlučeno je 70-ih da ne dozvoljavamo razliku između atomskog vremena i rotacije Zemlje veću od jedne sekunde. Dodajemo ‘prestupnu’ sekundu kada vidimo da je skretanje blizu jedne sekunde", objašnjava Patricia Tavela iz Međunarodnog Biroa za težine i mere.
Čuvari vremena su dodali sekundu na Univerzalno vreme (UTC) 27 puta od 1972. godine. Ali već nekoliko godina postoje nagađanja da bi oduzimanje sekunde takođe moglo biti potrebno. To se zove negativna “prestupna” sekunda. U svetu koji radi pomoću satova, te promene mogu da izazovu poremećaje.
Your browser doesn’t support HTML5
Kako klimatske promene utiču na računanje vremena?
Demetrios Macakis, naučnik u penziji Opservatorije američke mornarice, kaže da su "ponekad te smetnje bile prilično loše, kao prilikom prizemljenja aviona, jer su kompjuteri osetili da nešto nije u redu i prestali su da rade. I ne znamo da li će se takav problem pogoršati kada oduzmemo negativnu ‘prestupnu’ sekundu".
Međutim, novo istraživanje časopisa “Priroda” kaže da su klimatske promene možda odložile potrebu za negativnom “prestupnom” sekundom.
Dankan Egnju, sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu kaže da je “na Arktiku postalo toplije, pa je došlo do velikog topljenja leda koji ide u okean i širi se po celom svetu. Efekat globalnog zagrevanja je usporio Zemlju više nego što bi inače bio slučaj."
Egnju predlaže da se zamisli klizačica sa rukama iznad glave. To je Zemlja sa ledom na Arktiku. Kada počne da ih spušta da bi napravila položaj u obliku T, klizačica usporava. Upravo to se događa kada se led otopi i teče po okeanima. Usporavanje znači da ako je potrebna negativna “prestupna” sekunda, najraniji mogući datum se pomera sa 2026. na oko 2029. godinu."
Taj naizgled pozitivan efekat, međutim, bledi u poređenju sa negativnim efektima klimatskih promena, uključujući i podizanje nivoa mora, primećuje Egnju.
Geofizičar na Univerzitetu Jejl Džefri Park se slaže:
“To je dokaz da procesi globalnog zagrevanja zbog topljenja polarnih ledenih pokrivača zapravo utiču na ovu veoma osnovnu karakteristiku naše planete, njenu rotaciju. Promene su veoma male, ali merljive."
S obzirom na poremećaje, globalne vremenske vlasti su glasale da odlože “prestupne” sekunde do posle 2035. Očekuje se da će razgovori o tome kako uskladiti Koordinisano univerzalno vreme sa rotacijom Zemlje biti održani na sledećoj generalnoj konferenciji 2026. godine.