Posle dugogodišnje politike vojne nesvrstanosti, švedska zastava je podignuta u sedištu NATO u Briselu u ponedeljak, nakon što se zemlja pridružila zapadnom vojnom savezu prošle nedelje.
Premijer Ulf Kristeršon rekao je da je je Švedska sada "kod kuće".
“Sada smo saveznik među saveznicima. Posle više od 200 godina vojne nesvrstanosti, ovo je istorijski korak, ali i veoma prirodan korak. Pripremali smo se decenijama, a detaljno - protekle dve godine", rekao je švedski premijer na konferenciji za novinare uoči ceremonije.
"Mi smo izabrali vas, i vi nas. Svi za jednog, jedan za sve", poručio je Kristeršon.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pozdravio je 32. članicu saveza.
“Pristupanje Švedske ponovo pokazuje da vrata NATO-a ostaju otvorena. Niko ne može da ih zatvori. Svaki narod ima pravo da sam izabere svoj put, a svi mi biramo put slobode i demokratije. Hrabri narod Ukrajine se, u ovom trenutku, bori za te vrednosti.”
Švedski premijer Ulg Kristeršonn i liderka Socijaldemokrata Magdalena Anderšon razmenjuju dokumenta na konferenciji za novinare o prijemu Švedske u NATO, 11. marta 2024. (Foto: AFP/TT NEWS AGENCY/Lars Schroder)
Švedska i Finska podnele su zahtev za prijem u NATO u maju 2022, tri meseca posle ruske invazije na Ukrajinu.
Odlaganje ratifikacije
Finska, koja deli 1.340 kilometara granice sa Rusijom, pridružila se NATO-u relativno brzo, u aprilu 2023. Švedsku su usporile NATO članice Turska i Mađarska. Ankara je optužila Švedsku da štiti kurdske separatiste, koje Turska smatra teroristima. Usvajanje novog zakona protiv terorizma u Švedskoj ubedilo je Tursku da ratifikuje prijem Švedske u Alijansu.
Budimpešta je, po svemu sudeći, imala zamerke zbog švedskih kritika situacije koju Stokholm vidi kao nazadovanje demokratije u Mađarskoj. Nesuglasice su prevaziđene posle susreta mađarskog premijera Viktora Orbana i njegovog švedskog kolege u Budimpešti prošlog meseca, kada je postignut i novi bilateralni vojni sporazum, posle čega je mađarski parlament odobrio prijem Švedske 26. februara.
Strateška promena
Posle dva veka vojne neutralnosti, članstvo u NATO-u predstavlja značajnu promenu za Švedsku i njen narod.
Karl Fredrik Aspegren, student iz Stokholma kaže da je pre nekoliko godina protiv pridruživanja Švedske NATO-u, jer je zaista bio za neutralnu politiku koju su imali. "Ali sada mislim da smo morali da zauzmemo stav."
Hakan Jucel, radnik u IT sektoru iz Stokholma, misli da se sada njegova zemlja oseća mnogo bezbednije. "Ranije smo bili izvan i osećali se malo usamljeno."
Generalni sekretar NATO, Jens Stoltennberg, princeza Viktorija i švedski premijer Ulf Kirsteršon na ceremoniji podizanja zastave Švedske u sedištu NATO, 11. marta 2024.
Odbrana Baltika
Švedska donosi NATO-u dragocene vojne sposobnosti – uključujući novu generaciju podmornica koja je predviđena za raspoređivanje do 2028, kako bi se zaštitila osetljiva infrastruktura na moru.
Barbara Kunc iz Međunarodnog instituta za istraživanje mira kaže da, pošto su sve nordijske zemlje sada članice NATO-a, i da su baltičke zemlje članice NATO-a, to omogućava holističko, sveobuhvatno planiranje odbrane severne Evrope i oblasti Baltičkog mora.
"Švedska je posebno kvalifikovana za rad u Baltičkom moru, koje je veoma drugačiji region. Tu su plitke vode u kojima se ne vidi dobro, tako da je Švedska jako dobra u tome", ističe Kunc.
Švedske snage već treniraju sa saveznicima NATO-a u najvećim vojnim vežbama zapadnog saveza od Hladnog rata. Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da namerava da ojača vojno prisustvo svoje zemlje duž njenih zapadnih granica kako bi, kako je rekao, "neutralisao pretnje povezane sa sledećom ekspanzijom NATO-a."
NATO odgovara da je odbrambeni savez i naglašava da je ruska ilegalna invazija na Ukrajinu, izvršena bez povoda, navela Švedsku i Finsku da zatraže članstvo.