Nekoliko nedavnih novinarskih istraga pružilo je statističke podatke koji pokazuju da je ruska vojska pretrpela zapanjujuće gubitke od početka invazije na Ukrajinu u februaru 2022.
Krajem juna, nezavisni ruski medij Important Stories otkrio je da je više od 71.000 ruskih muškaraca poginulo u ratu od februara 2022. Na osnovu podataka koje je prikupila ruska državna služba za statistiku, izveštaj je takođe otkrio da je najmanje 45.000 ruskih vojnika poginulo u Ukrajini samo u 2023.godini.
Istraga koju su sproveli nezavisni ruski medij Medijazona i Servis BBC na ruskom jeziku potvrdili su imena 64.000 ruskih vojnika koji su ubijeni od početka ruske invazije. Novinari koji su sproveli istraživanje sugerisali su da je broj poginulih verovatno najmanje duplo veći.
Na drugu godišnjicu invazije, Medijazona i Meduza, drugi nezavisni ruski mediji, zajedno su objavili istraživanje u kome je utvrđeno da je u Ukrajini ubijeno 83.000 ruskih vojnika.
Izveštavajući o tim podacima, The Kiyv Independent je primetio da su Medijazona i Meduza u julu 2023. objavile da su „pristupile ograničenoj bazi podataka o nasledstvu koja nije poverljiva, i uporedile trendove sa javno dostupnim podacima o smrtnosti iz ruske Državne službe za statistiku, zapisa iz Ruskog registra nasledstva kao u umrlica.”
Njujork tajms je prošlog avgusta citirao neimenovane američke zvaničnike koji su rekli da je poginulo do 120.000 ruskih vojnika i 170.000 do 180.000 ranjeno, u poređenju sa skoro 70.000 ubijenih ukrajinskih vojnika i 100.000 do 120.000 ranjenih.
Kremlj ne objavljuje zvanične statistike o vojnim žrtvama. The Kiyv Independent je u ponedeljak potvrdio da ukrajinski generalštab izveštava da je Rusija izgubila više od 540.000 vojnika u Ukrajini od početka invazije, broj koji uključuje poginule i povređene.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u februaru izjavio da je od invazije u februaru 2022. ubijeno 31.000 ukrajinskih vojnika. On je takođe rekao da neće otkriti broj ukrajinskih vojnika koji su ranjeni ili nestali.
Statistika je cenzurisana
Sergej Krivenko iz moskovske organizacije Citizen Army Law, organizacije za ljudska prava, kaže da ruska agresivna cenzura statističkih podataka, pogotvo kad nema preostalih nezavisnih medija, znači da je malo verovatno da će broj žrtava uticati na popularnost mišljenja o ratu.
„Devedesetih godina, kada je počeo čečenski rat, postojali su nezavisni mediji koji su objektivno izveštavali o ratu i saopštavali istinu o gubicima“, rekao je on za Ruski servis Glasa Amerike.
„To je na društvo uticalo otrežnjujuće. Sada je najoštrija cenzura, vlasti drže sve pod kontrolom, a za ovakve izveštaje lako možete ići u zatvor".
Krivenko je takođe primetio da su u većini trupa poslatih u Ukrajinu vojnici po ugovoru, što je važna razlika u odnosu na ratove u Avganistanu i Čečeniji koje su vodili prvenstveno, kako je naveo „prinudni regruti poslati da ubijaju, što je izazvalo teznije i negativnu reakciju društva, koja je dovela do stvaranja društvenih pokreta“.
Oni koji se dobrovoljno jave da se bore u Ukrajini, dodao je, sami su tako izabrali.
„Pored toga, primaju pristojnu platu, odnosno, obični ljudi ih posebno ne žale."
Krivenko je rekao da iako se ogromni gubici Rusije u Ukrajini ne mogu sakriti, sa grobljima koja se šire u svakom ruskom gradu i mestu, to neće primorati Kremlj da promeni kurs.
„Oni će samo intenzivnije pojačati patriotsku retoriku kako bi objasnili rastuće gubitke. Ponavljaće da je rat sa Zapadom, pa svi idu na front".
Roman Dobrohotov iz Insajdera, nezavisnog istraživačkog medija sa sedištem u Letoniji, rekao je da su fokus grupe pokazale da su Rusi umorni od rata u Ukrajini, uglavnom zbog žrtava i njegovog uticaja na ekonomiju.
„Vidimo iz fokus grupa koje već dugo pratimo da čak i oni koji su ranije podržavali rat i generalno bili lojalni Putinu žele da on okonča ovaj besmisleni rat“, rekao je i dodao da veruje da Putin je svestan ovog raspoloženja u društvu.
„Stoga se sve više spekuliše da Kremlj želi da se vrati mirovnim pregovorima, ali ne deluje da je Putin spreman da se vrati na predratne granice. Bio bih iznenađen kada bi Kremlj pristao da napusti, na primer, Marijupolj. A Ukrajina nikada neće kapitulirati“, navodi Dobrohotov.
Jevgenija Čirikova, prognana ruska ekološka aktivistkinja sa sedištem u Estoniji, rekla je da ne vidi znake da je Putin spreman da okonča rat u Ukrajini.
„Nije zato otišao u Severnu Koreju, a sve veći broj ubijenih i osakaćenih na obe strane mu nimalo ne smeta. Sve dok ruske trupe ne dobiju oštar odgovor u Ukrajini, neće biti promena. Ipak, oseća se da je granica strpljenja ruskog društva blizu iscrpljenosti", rekla je ona za Glas Amerike.
