“Poslovanje sa kompanijama čije je sedište u Narodnoj Republici Kini predstavlja suverenu odluku, ali je potrebno da vlade bude svesne kratkoročnih i dugoročnih rizika i cena”, odgovor je neimenovanog portparola Stejt departmenta na upit Glasa Amerike povodom navoda da je prethodnog vikenda vojnom transportnom avijacijom u Srbiju dopremana kineska vojna oprema.
Tom komentaru prethodio je osvrt Džona Kirbija, tokom brifinga za medije u Vašingtonu, da Sjedinjene Države nisu u mogućnosti da potvrde subotnju kinesku isporuku Srbiji koju je zvanični Peking označio kao uobičajenu vojnu oprema – ili da, kako je naveo, spekuliše o uticaju na Rusiju i Ukrajinu.
Ministarstvo odbrane Srbije do zaključenja teksta nije odgovorilo na upit Glasa Amerike da li je i kakva vojna oprema isporučivana Srbiji iz Kine i da li su za to korišćeni avioni kineske vojske.
O čitavom slučaju, za sada obavijenom velom tajne, prve informacije pojavile su se u subotu na društvenim mrežama – čiji su korisnici objavljivali fotografije letelica većih gabarita koje su nadletale područje prestonice Srbije.
Delimično razjašnjenje ponudila je agencija Asošijeted pres koja je objavila da su kineskim vojnim transportnim avionima Y-20 Srbiji isporučeni kineski raketni sistemi HQ – 22 čija je izvozna oznaka FK-3, ali ta informacija za sada nije dobila nijednu zvaničnu potvrdu.
Jedino što je poznato – saopštila je kineska strana i to da je isporučena, kako je navedeno, uobičajena vojna oprema.
“Reč je o godišnjem planu saradnje dve zemlje koji ne pogađa nijednu treću stranu i nema nikakve veze sa trenutnom situacijom”, reči su portparola kineskog Ministarstva spoljnih poslova Žao Liđijama, koji nije pružio više detalja, prenela je agencija Asošijeted pres.
Zagonetan je i izabrani predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je u subotu nakon vojne vežbe na Pasuljanskim livadama, kratko odgovorio da će u utorak ili sredu biti predstavljen, kako ga je označio, novi ponos Vojske Srbije - bez navođenja više detalja.
Izneo je i uverenje da će time, kako se izrazio, dramatično biti povećana borbena sposobnost Vojske Srbije.
Sve to događa se u trenutku ruske invazije na Ukrajinu, koja traje duže od mesec dana, i reakcije dela međunarode zajednice koja je Rusiji uvela nekoliko paketa sankcija – i iz dana u dan ih ojačava.
Inače, Rusija je, uz Kinu i Belorusiju, jedan od vojno-političko-ekonomskih partnera Srbije, koja se poslednjih osam godina nalazi u pristupnom procesu za članstvo u Evropskoj uniji, i na tom putu pokazuje promenjiv učinak.
Kina, uz Rusiju, strukturama vlasti u Srbiji pruža podršku vođenju politike u okviru koje Kosovo, nekadašnju pokrajinu koja je proglasila nezavisnost 2008. u skladu sa međunarodnim pravom, smatraju neotuđivim delom državne teritorije.
Usled te saradnje zapadni partneri i Evropska unija Srbiji upućuju učestale kritike zbog nedovoljne usklađenosti spoljne politike Srbije sa onom koju sprovodi Unija, dok sa druge strane, vlasti Srbije uzvraćaju da ta usklađenost nikada nije bila veća.
Srbija i glasanje u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija
Istovremeno, činjenica je da je Srbija tokom poslednjih mesec dana podržala dve neobavezujuće i jednu obavezujuću rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija kojima je Rusija osuđena zbog invazije na Ukrajinu i isključena iz Saveta za ljudska prava svetske organizacije - što je naišlo na odobravanje njenih zapadnih partnera.
Međutim, izabrani predsednik Srbije, nedvosmisleno je iskazivao upornost u tome da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji, niti sa njom ugrožavati prijateljske odnose.
Za sada je nejasno kakve će implikacije imati stav nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok, iskazan u ponedeljak posle susreta ministara inostranih poslova Evropske unije, da će Srbija – ako želi da se pridruži evropskom bloku – morati da uvede sankcije Rusiji zbog agresije u Ukrajini.
“Želela bih da poručim Srbiji, ako želite da postanete članica Evropske unije, što bi Srbija htela, ključno je da podržite i spoljnu politiku Evropske unije i odgovarajuće sankcije”, poručila je Berbok, javio je Radio Slobodna Evropa.
Tom stavu prethodila je čestitka nemačkog predsednika Franka Valtera Štajnmajera izabranom predsedniku Srbije Vučiću, u kojoj je navedeno da država koju predvodi podržava Srbiju i države Zapadnog Balkana kao pouzdane partnere, ali će, kako je ukazao, uvođenje sankcija Rusiji biti značajno za evrointegracije.
Na tom tragu su i ocene analitičara sa kojima je Glas Amerike razgovarao nakon predsedničkih i parlamentarnih izbora održanih u Srbiji 3. aprila.
Pol Mekarti, direktor za Evropu u nevladinom američkom Međunarodnom republikanskom institutu (IRI), u nedavnom intervjuu izjavio je da će Vučić, koliko to god bilo moguće, pokušati da nastavi sa politikom balansiranja između Istoka i Zapada.
“Ukoliko Zapad od njega želi da prekine sa tim - biće potrebno više uslovljavanja u odnosima sa Briselom i pristupanjem Evropskoj uniji. Zahtevima koji su sa tim povezani, kao i odnosima sa Sjedinjenim Državama. To je delikatno sa svih strana, ali očekujem da će Vučić pokušavati da nastavi sa dosadašnjom politikom koju je vodio”, rekao je Mekarti.
Sa druge strane, Ričard Kremer, saradnik američkog Instituta za spoljnopolitička istraživanja (FPRI), smatra da se Srbija posle aprilskih izbora dodatno približila ivici.
“Kada kažem na ivici – verujem da će pre ili kasnije Aleksandar Vučić, kao predsednik države i Srpske napredne stranke, morati da se pogleda u ogledalo i odluči kako će izgledati budućnost Srbije”, ocenio je Kremer.
Inače, prve informacije o nabavci kineskih projektila u javnosti Srbije pojavile su se u avgustu 2020. kada je Balkanska bezbednosna mreža, internet stranica specijalizovana za odbranu i bezbednost, detektovala u izveštaju preduzeća Jugoimport SDPR kupovinu sistema protivvazdušne odbrane FK-3.
Pre obelodanjivanja informacija o kupovini kineskog raketnog sistema FK-3, početkom jula 2020. na vojnom aerodromu u Batajnici, predstavljeno je šest bespilotnih letelica nabavljenih iz Kine za potrebe Vojske Srbije.
Njihova cena, kao i troškovi nabavke šest ruskih sistema “Pancir S” ostali su nepoznanica – pošto detalji njihove kupovine nikada nisu prezentovani javnosti Srbije.
