BEOGRAD - U jeku rata u Ukrajini, u Beograd je u subotu ujutru sletelo šest kineskih vojnih aviona Y-20, a spekuliše se da su njima dopremljeni kineski protivvazdušni raketni sistemi FK-3.
Američka agencija AP navela je da su raketni sistemi isporučeni “polu-tajno”, što pojačava strahovanja od gomilanja oružja na Zapadnom Balkanu dok traje rat u Ukrajini. Srbija je, ujedno, prva evropska zemlja koja poseduje ovakve kineske rakete, piše AP. Kinesko Ministarstvo odbrane saopštilo da je reč o “redovnoj vojnoj isporuci” koja je deo godišnjeg plana saradnje dve zemlje, da ne pogađa treću stranu i da nema veze sa trenutnom situacijom.
Ministarstvo odbrane Srbije još nije zvanično potvrdilo za Glas Amerike da li su stigli kineski raketni sistemi koji su kupljeni još 2019. Predsednik Aleksandar Vučić je rekao da će “u utorak ili sredu biti predstavljeno do sada najmoćnije oružje koje će Srbija imati”, čime je, kako piše AP, gotovo potvrdio isporuku kineskih raketnih sistema.
Stefan Vladisavljev, ekspert za Kinu iz Fondacije BPFE, za Glas Amerike ocenjuje da je tajming isporuke zanimljiv. Sa jedne strane, Kina isporukom vojne opeme nekoj evropskoj državi, usred ukrajinskog rata, pokazuje svoju moć. Sa druge strane, kaže Vladisavljev, poruku šalje i Beograd i pozicionira se u odnosu na potencijalne buduće okolnosti.
“Dugo se postavlja pitanje da li će Srbija nakon izbora da se prikloni Zapadu i uvede sankcije Rusiji, i napravi otklon i distancu između Beograda i Moskve. Trenutak u kojem ovo oružje stiže može da pokaže da Srbija želi da pošalje poruku svojim građanima da, iako dođe do distanciranja od strane Moskve, Srbija i dalje ima pouzdanog partnera na Istoku".
Vladisavljev objašnjava da kupovina ovakvog naoružanja pokazuje da je "saradnja Srbije i Kine daleko prevazišla ekonomsku i političku saradnju", te da kupovina odbrambenog sistema od određene države znači dugoročno oslanjanje na tu državu i, u ovom slučaju, novu fazu saradnje Beograda i Pekinga.
Baš takav, produbljeni nivo saradnje, mogao bi ponovo da postavi pitanje istinske opredeljenosti Beograda za put u EU. AP u tekstu podseća da su 2020. godine, američki zvaničnici upozorili Beograd da ne kupuje PVO sisteme FK-3, zbog usklađivanja sa zapadnim standardima.
“Ako mi želimo da vidimo Srbiju kao deo Evrope, zapadnog društva, sigurno je da će biti postavljeno pitanje da li je Srbiji potrebno da bude zavisna od kineske tehnologije na bilo koji način”, kaže Vladisavljev.
Osim potencijalne političke cene koja može biti plaćena, tu je i ona realna cena – za koju javnost i dalje ne zna kolika je.
Koliko je Srbija platila kineske FK-3 sisteme nije poznato, baš kao što se i dalje ne zna koliko je Srbija platila šest kineskih bespilotnih letelica koje su stigle u junu 2020.
"Ono što ostaje kao veliki problem sporazuma između Srbije i Kine jeste da se često potpisuju na netransparentan način, nije poznato koliki je izdatak za ovu vrstu odbrambenog sistema. U izjavama koje je Vučić davao u prošlosti, navodio je da jedan ovakav sistem košta 100 miliona evra, a po nekim izveštajima, mi smo od Kine kupili tri – što znači da bi ukupna cena nabavke ovih sistema od Kine mogla da bude oko 300 miliona evra. Ali, ne znamo to sa sigurnošću jer ugovori nisu javni, niti je procedura javne nabavke bila transparentna”, zaključuje Stefan Vladisavljev.
Prema nedavno objavljenoj analizi Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, Srbija i Hrvatska ulažu najviše novca u odbranu od svih zemalja Zapadnog Balkana.
Podaci ukazuju da je 2020. Srbija za odbranu izdvojila oko 2 odsto ukupnog budžeta. Tokom 2021. budžet za odbranu je tokom godine uvećan za skoro 50 odsto. Ranije statistike pokazuju da je tokom 2019. i 2020. Srbija povećala budžet za odbranu za 1,14 milijardi dolara u odnosu na 2018. godinu – što je povećanje od oko 43 odsto.
