Sjedinjene Države nisu bezbednije posle povlačenja američkih vojnika iz Avganistana, a rešenost predsednika Donalda Trampa i Džoa Bajdena da povuku američke vojnike iz te zemlje je dovela do pada Kabula, prema mišljenju poslednjih vojnih komandanata nadležnih za američko vojno prisustvo u Avganistanu i Bliskom istoku.
General u penziji Frenk Mekenzi, šef američke Centralne komande (CENTCOM) od 2019. do 2022, i general u penziji Džozef Votel, šef Centralne komande od 2016. do 2019. godine, govorili su ekskluzivno za Glas Amerike o dvadesetogodišnjem američkom i NATO ratu u Avganistanu.
"Ne verujem da smo bezbedniji kao rezultat našeg povlačenja iz Avganistana", kaže Mekenzi, koji je savetovao američke predsednike da zadrže minimum od 2.500 američkih vojnika u toj zemlji.
"Ima mnogo toga što ne znamo o terorističkim organizacijama koje su ostale na terenu", dodao je Votel.
"Ne mislim da smo stabilniji ili bezbedniji. Mislim da je Avganistan nestabilniji, i zbog toga je ovaj region nestabilniji".
Mekenzi je u više navrata ponovio da je američko prikupljanje obaveštajnih podataka u Avganistanu svedeno na delić onoga što je bilo pre povlačenja, a Votel je rekao za Glas Amerike da, iako nedavni američki napad na lidera Al-Kaide Ajmana al-Zavahirija pokazuje da su SAD sačuvale izvesne odbrambene kapacitete, činjenica da je prošlomesečni napad bio prvi te vrste od kada se Amerika povukla iz Avganistana pokazuje da je pred SAD još mnogo posla.
Obojica generala kažu da je odluka o povlačenju svih američkih vojnika iz Avganistana na kraju dovela do pada Kabula, što je odluka koja je obuhvatila dvojicu predsednika. Predsednici služe kao glavnokomandujući američke vojske dok su na položaju, a visoki vojni zvaničnici nude opcije svojih civilnim liderima, ali na kraju sprovode odluke tih civila.
Bajden je svoju odluku branio želom da "sačuva američke živote". On je poslednjeg dana povlačenja prošle godine poručio da "ne želi da produžava večni rat" i da neće produžavati "večito povlačenje" iz Avganistana.
Međutim, Votel kaže za Glas Amerike da je politički narativ "večitog rata" preuzeo primat nad "pametnim, strateškim donošenjem odluka" u Vašingtonu.
"Jednostavno ne prihvatam tezu da smo morali da povučemo sve vojnike", rekao je Votel za Glas Amerike, nazivajući američko i NATO vojno prisustvo u Avganistanu neopohodnom "polisom osiguranja" kako bi SAD mogle da "podržavaju Avganistance", i ujedno "nastave da vode računa o našim interesima u domenu nacionalne bezbednosti koji su prisutni u toj zemlji."
"Želeli smo elegantno rešenje koje nije bilo održivo. Hteli smo da pređemo na nula vojnika a opet zadržimo malu diplomatsku platformu u Avganistanu, koja bi bila zaštićena", rekao je Mekenzi.
Umesto toga, američke diplomate su evaikuisane iz ambasade helikopterima, što je prizor koji mnogi porede sa američkim povlačenjem iz Sajgona u Vijetnamu 1975. Sjedinjene Države su delovale iznenađeno što Talibani osvajaju Kabul, dok su očajni Avganistanci visili sa američkih aviona za evakuaciju pre nego što su SAD u potpunosti uspele da osiguraju aerodrom u Kabulu.
Mekenzi kaže da je sporazum iz Dohe, koji su postigle SAD i Talibani za vreme Trampove administracije, bio "mehanizam poraza" vojne kampanje i "iskustvo koje je obeshrabrilo" vladu Avganistana.
Međutim, avganistanska vlada očigledno snosi deo krivice zbog svoje nesposobnosti da zaustavi korupciju i nespremnosti da rat dovede do političkog završetka u trenutku kada su Tramp i Bajden rešili da napuste tu zemlju, dodaje Votel.
Bajden je izjavio da su ga pregovori koje je Trampova administracija vodila sa Talibanima ostavili sa dva jasna izbora: ili otići iz Avganisana ili eskalirati konflikt tako što će se "još desetine hiljada vojnika poslati u rat".
Međutim, Mekenzi kaže za Glas Amerike da ne veruje da je veliki broj američkih vojnika bio neophodan, i da je predsednik odlučio da ostavi 2.500 američkih vojnika u Avganistanu, veruje da bi SAD postale manja, teža meta za Talibane, dok bi zadržale mogućnost da savetuju i pomažu avganistanskoj vojsci.
"Sa 2.500 vojnika, zadržali bismo aerodrom u Bagramu i Međunarodni aerodrom Hamid Karzai, i zadržali bazu kontraktora za tu misiju, zajedno sa američkim kontraktorima koji bi nadzirali svakodnevne aktivnosti koje osiguravaju funkcionisanje velike vojne operacije", kao što je osiguravanje da municija i zalihe stignu to "jedinica kojima su potrebne, a ne završe na pijaci oružja ili u rukama Talibana"
Za vreme prošlogodišnje evakuacije sa aerodroma Hamid Karzai, tokom koje su SAD avionom prebacile više od 120.000 ljudi na bezbedne lokacije, krajnji cilj Islamske države bio je da unese bombu u jedan od aviona, ističe Mekenzi. Kaže da su SAD hrabro sprečile nekoliko planiranih napada, uključujući raketne i napade improvizovanim ekpslozivnim sredstvima u vozilima, ali na kraju nisu uspele da osujete samoubilački napad u kojem je poginulo 13 američkih vojnika i još najmanje 170 ljudi.
Gde se pogrešilo u Avganistanu?
Mekenzi: Mnogo sam razmišljao o tim pitanju. I verujem da je naša odluka da se u potpunosti povučemo iz Avganistana izazvala tragične događaje u avgustu prošle godine. I ta odluka je donošena tokom mandata dva predsednika. Predsednik Tramp i predsednik Bajden se verovatno više razlikuju nego bilo koji drugi u američkoj istoriji, ali su obojica želela da u potpunosti napuste Avganistan.
Ta odluka i njena primena su neizbežno doveli do događaja u avgustu prošle godine. To je bila jedna od ključnih odluka i sve ostalo je bilo njen rezultat. U to vreme nisam bio saglasan sa idejom da možemo da odemo i da će Avganistan i dalje moći da se brani bez podrške na terenu, čak i ako je reč o indirektnoj. S tim nisam ni danas saglasan.
Votel: Važno je prepoznati da bi odlazak bio težak pod gotovo svim okolnostima. Međutim, nismo uzeli u obzir posledice političkog narativa kojim se naš odlazak naglašavao dugo vremena i uticaj toga na psihu ne samo avganistanskih snaga, već i naroda i svakako vlade.
I to je u velikom stepenu doprinelo izazovu odlaska iz zemlje koji bi, kako sam već rekao, bio težak pod bilo kojim okolnostima koje bi mogli da zamislimo. I iskreno, verovatno je bilo nekih drugačijih procena i očekivanja, kada je reč o Avganistancima, našim NATO partnerima i verovatno u našoj vladi dok smo planirali odlazak.
Kako bi izgledalo američko vojno prisustvo od 2.500 vojnika?
Mekenzi: 2.500 vojnika bi nam obezbedilo malu, veoma čvrstu platformu u nekoliko baza u Avganistanu koje bi obuhvatale i vazdušnu bazu Bagram. To bi nam omogućilo da nastavimo da podržavamo avganistanki logistički sistem, avganistanske vazduhoplovne snage na terenu, dok ne bi imali taktičke savete i pomoć što u to vreme svakako nismo ni radili. Međutim, verujem da bi nam dalo šansu, uz 4.000 NATO trupa koje bi ostale sa nama, da i dalje utičemo na avganistanske operacije na terenu. Podsetiću da je konačan cilj bio da se na meti nađu kontrateroristički ciljevi, zbog čega smo i želeli da podržimo avganistansku vojsku na terenu.
O predaji Bagrama i zašto Avganistanci nisu bili spremni da preuzmu bazu:
Mekenzi: Komandant na terenu 2. jula bio je general Skot Miler. On je obavio detaljnu predaju tog aerodroma sa lancem komande avganistanske vojske, na ministarskom i taktičkom nivou. Možete naći ljude na terenu koji neće znati za to. U svakoj organizaciji uvek možete da nađete nekoga, ali je to bila prilično dobro isplanirana predaja.
U isto vreme, želite da održite element taktičkog iznenađenja o tome kada zaista odlazite. Tako da nije svaki avganistanski vojnik u Bagramu znao šta se dešava. To je tačno, ali je lanac komande znao šta se dešava. I ja verovatno nisam idealna osoba da komentarišem neuspehe avganistanskog lanca komande da prenese vesti svojim snagama, i žao mi je zbog toga, ali moram da osporim tvrdnju da nismo u potpunosti koordinisali svoje povlačenje iz Bagrama. To je bio najveći prioritet Skota Milera i njegovih snaga, i uveren sam da su oni uradili sve što su mogli da Avganistancima daju najbolju moguću priliku da održe kontrolu nad bazom.
Mislim da znamo da je tokom jula postalo jasno šta se dogodilo Avganistancima. Doživeli su krah i izgubili želju da se bore. To se dogodilo i u drugim mestima. Ne bi trebalo da nas iznenađuje što se dogodilo i u Bagramu.
O problemu korupcije u Avganistanu:
Votel: Imali smo razne pokušaje... Znam da smo general Nikolson, koji je bio komandant na terenu za moje vreme, pre generala Milera, kao i general Miler dok je on bio nadležan, stavili veliki akcenat na to pitanje, i to je stalno bila tema razgovora sa Avganistancima.
Svakako postoje izvesni kulturološki aspekti avganistanske vojske, i avganistanske vlade, koji su ih činili podložnim korupciji, i to je svakako bio problem. Ali postojali su pokušaji, mislim, da se navedu da polažu račune za resurse koje smo im davali, pokušaji da se primenjuje dobra praksa. Pokušali smo da vodimo računa o dolarima američkih i NATO poreskih obveznika koji su ulagani u tu zemlju. Ali opet, u pitanju je Avganistan, i to je endemski problem koji je postojao pre nego što smo stigli i nažalost postojao sve vreme dok smo bili tamo.
Ko je kriv za pad Kabula?
Mekenzi: Na početku smo razgovarali o sporazumu iz Dohe. Taj sporazum i pregovori povezani s njim bili su mehanizam za kolaps ove kampanje, s obzirom na to da je avganistanska vlada bila uglavnom isključena iz tih pregovora, a na kraju ih nismo nastavili u smeru uslovljavanja, gde bi talibani morali da ispune uslove kao i avganistanska vlada i Sjedinjene Države. To je bilo obeshrabrujuće iskustvo za avganistansku vladu.
Ne smatram da je to u potpunosti neuspeh avganistanske vojske. To vidim kao kolaps cele vlade. I kako se razmatra naša podrška njima, pogrešno je reći da je u Avganistanu bio isključivo vojni neuspeh. Ima mnogo krivice i među elementima američke vlade. Sa kolapsom avganistanske vlade, propao je i naš plan da je podržimo. Za mene je ključan sporazum iz Dohe i naša nesposobnost da uspešno ispregovaramo istinske ustupke od talibana.
Votel: Činjenica je da avganistanska vlada nije bila toliko angažovana koliko je možda trebalo da bude. Možda je to deo našeg, ali i njihovog problema. To su kompromisi koji moraju da se postižu, i mislim da su oni donekle oklevali kada ja reč o pokušajima da se dođe do političkog rešenja rata. Predsednik Tramp i predsednik Bajden su želeli političko rešenje, a to je zahtevalo pristanak Avganistanaca i avganistanske vlade. I oklevanje u tom pogledu ukazuje na određenu odgovornost i avganistanske strane.
Konačno, neuspeh avganistanskih trupa je uglavnom rezultat nedostatka poverenja u njihove sopstvene lidere, a ne nužno u američko ili NATO liderstvo. I to opet naglašava određenu odgovornost avganistanske strane u odnosu na celu situaciju.
Zašto SAD nisu sačekale zimu za povlačenje:
Mekenzi: Mislili smo da što duže ostajemo, veći je rizik da će vas talibani napasti, i nismo videli posebnu dobit u tome da ostanemo do zime. Razmotrili smo niz varijanti, dok se predsednik nije odlučio da je kraj avgusta vreme kada treba da odemo. Jer, kako ulazite u zimu, počinju da vas pogađaju druge stvari, ako želite da evakuišete ljude, vreme je veliki faktor, posebno u Avganistanu, i ne želite da imate brojne letove iz Kabula ili Bagrama.
Zašto evakuacije nisu započele ranije:
Mekenzi: Prva operacija je bila vojno povlačenje iz Avganistana. I to je završeno u velikoj meri do sredine jula. Većina naših borbenih jedinica je napustila zemlju, oprema koju smo želeli da odnesemo je izneta. Ono što je ostalo u drugoj polovini jula su bile snage za koje smo dogovorili da će ostati da zaštite američku diplomatsku platformu.
Verujem da smo želeli elegantno rešenje koje nije bilo moguće. Želeli smo da se svedemo na nula vojnika, a opet održimo malu diplomatsku platformu u Avganistanu koja bi mogla da bude zaštićena. I to jednostavno nije bilo održivo. Nije bilo bezbedno. Alternativa tome bi bila da se diplomatska platforma povlači uporedo sa vojskom, počevši od maja. To bi omogućilo urednije povlačenje.
Međutim, postoji još jedna stvar koju treba da razmotrimo. Takođe smo planirali da izvedemo veliki broj Avganistanaca - pričamo o elitnim avganistanskim snagama - da smo počeli da ih evakuišemo u aprilu, maju, junu, julu, to bi imalo negativan efekat na sposobnost Avganistanaca da se sami brane. Da smo krenuli da evakuišemo više Avganistanaca ranije, morate da uzmete u obzir šta bi to učinilo volji Avganistanaca da pruže otpor, volji koja je već bila narušena, da li bi učinilo taj krah još bržim? Ali mislim da smo predugo čekali da počnemo operacije evakuacije civila, jer sredina avgusta bila prekasna za to.
O tome da li su SAD sada bezbednije i da li su terorističke grupe osnažile u Avganistanu:
Mekenzi: Ne vidim ništa što bi promenilo procenu CENTCOM-a da ako odemo, na kraju će al-Kaida i posebno Islamska država, imati jedan otvoreni prostor u Avgnistanu, i pretnja Sjedinjenim Državama će se povećati. Zapravo, ne verujem da smo sada bezbedniji zbog povlačenja iz Avganistana. Ali takođe želim da kažem - prerano je reći. Nisam očekivao da će se to dogoditi preko noći, ali nemam osećaj da smo sada bezbedniji zato što smo povukli taj potez.
Votel: Da, složio bih se sa tom ocenom. Ne mislim da smo u bezbednijoj situaciji. Ima mnogo toga što ne znamo o terorističkim grupama koje su ostale na terenu. Svakako sam bio zadovoljan zbog napada na Zavahirija pre nekoliko nedelja. To je svakako bio pokazatelj da i dalje imamo neke kapacitete. To je bilo dobro, ali svako treba da razmisliti o tome da je to prvi put da smo izveli takvu operaciju od kad smo otišli, koliko je meni poznato. Tako da ostaje još posla i ne mislim da smo stabilniji ili bezbedniji. Mislim da je Avganistan nestabilniji, i zbog tog je ceo region nestabilniji. I to bi moglo da nam izazove probleme kasnije.
Da li bi američka vojska trebalo da se vrati u Avganistan?
Votel: Mislim da je to stvaran problem. Ono u šta smo se uverili u vezi sa terorističkim organizacijama protiv kojih se borimo već nekoliko decenija je da se one menjaju, modifikuju sopstvene prakse, šire se na neočekivane načine i potrebno je vršiti konstantan pritisak na njih. Kada to ne činimo daje im se prilika da se uvećaju kao lavina. Veoma sam zabrinut zbog toga. Ne znam da li ćemo se ponovo naći u Avganistanu kao što je to bio slučaj u Iraku – tri godine pošto smo se povukli. Nadam se da ne. Ali mislim da je potrebno da na to budemo spremni. I potrebno je da priznamo da je vršenje pritiska na te terorističke organizacije važan interes za našu zemlju. Nije važan samo za avganistansku državu – već i za bezbednost naše nacije i naših građana.
Kakva će biti sudbina partnera koji su ostali u Avganistanu?
Mekenzi: Mislim da Stejt department čini sve što može da izvuče te ljude iz Avganistana i da će to biti dug i težak posao. Uvideo sam da smo avgusta 2021. izveli mnogo ljudi koji nisu bili prioritetni. Činjenica je to zasnovana na tome ko je bio prisutan na aerodromu, vremena koje smo imali na raspolaganju i smernica koje smo imali. Voleo bih da je bilo drugačije, ali nije. Iza sebe smo ostavili mnogo prijatelja i ljudi koji su sa nama mnogo prolivali krv. Veoma lično sam to doživeo. Svestan sam da mnogi ljudi koji su bili raspoređeni u Avganistanu dele ta osećanja i verujem da ćemo se potruditi da te ljude izvučemo.
Da li je evakuacija dela avganistanskih trupa doprinela kolapsu avganistanske vojske?
Mekenzi: Mislim da je Džo Votel o tome veoma jasno govorio. Mislim da je to bio jedan od faktora. Ali, reč je o njihovoj zemlji i potrebno je da veruju u nju ako će se suprotstaviti i boriti na terenu. Činjenica da smo evakuisali ljude je bila faktor, ali ne i presudan događaj u kolapsu avganistanske vojske.
