Bivši ambasador SAD u Srbiji Majkl Kirbi veruje da postoji povezanost između očekivanja Rusije da parlamentarna delegacija Srbije ne učestvuje na Krimskom forumu u Zagrebu – i faktičkog odsustva srpskih predstavnika sa tog skupa u Hrvatskoj koji je inicirala Ukrajina.
“Iz daleka deluje da je Srbija izabrala da se svrsta na stranu Rusije u rusko-ukrajinskom ratu”, ocenio je Kirbi za Glas Amerike.
U hrvatskoj prestonici su se tokom prethodna dva dana, okupili predstavnici više od 50 svetskih država i organizacija koji su, između ostalog, razmatrali načine za pomoć Ukrajini – zemlji na meti višemesečne vojne agresije Rusije.
Među svetskim zvaničnicima bila je i predsedavajuća američkog Predstavničkog doma – Nensi Pelosi.
Hrvatski zvaničnici i organizatori skupa tvrde da je srpskim predstavnicima upućen poziv za učešće.
Međutim, za sada izostaje zvanično obrazloženje u Beogradu da li je poziv za forum stigao i koji bi bili mogući razlozi za odbijanje – što su pitanja koja je Glas Amerike uputio na adresu predsednika Skupštine Srbije Vladimira Orlića.
Upravo on je, prema navodima zvanične skupštinske beleške u koju je Glas Amerike imao uvid, bio učesnik sastanka 16. septembra 2022. na kom je ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan Harčenko izrazio očekivanje da delegacija Narodne skupštine Republike Srbije neće učestvovati na samitu Krimske platforme.
“Verujem da Rusi imaju značajan uticaj u važnim institucijama Srbije – kao i u Srpskoj naprednoj stranci. Od 2012. godine nastupio je period značajnog udaljavanja srpske vlade od evropskog puta i veoma očiglednog okretanja prema Rusiji, a posebno Putinu”, uveren je diplomata u penziji koji je u Srbiji službovao od 2012. do 2016. godine.
Kirbi smatra i da je to veoma zabrinjavajuće.
“Nespojivo je sa proklamovanim ciljem sadašnje Vlade Srbije da se pridruži Evropskoj uniji”, upozorava bivši američki ambasador.
Nezavisna Srbija, komunistička Jugoslavija i Rusija
Danijel Frid, bivši diplomata i dugogodišnji zvaničnik Stejt departmenta, podseća se, u izjavi Glasu Amerike, vremena svog službovanja u Beogradu – kada je, kako kaže, bio prisutan opravdani ponos zbog prkosa prema Staljinu izraženog 1948. godine.
“Stava koji je za njih u to vreme bio rizičan”, ističe Frid.
Analitičar američkog nevladinog Atlantskog saveta kaže da se u međuvremenu mnogo toga promenilo.
“Nasleđe srpskog nacionalizma, koje je pomoglo da se uništi Jugoslavija, navelo je pojedince u Beogradu da odobre da Srbija prima naređenja od Kremlja. To je prilična promena u odnosu na ponos Beograda zbog toga što je bio nezavisan svetski igrač. Nisam zamišljao da bi nezavisna Srbija mogla biti dalje od Evrope nego komunistička Jugoslavija. A, kada govorimo o istoriji, Rusija nije spasla Srbiju 1918. godine. To su učinile francuske i srpske snage”, istakao je za Glas Amerike Frid.
Srbija, kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji, uz Belorusiju je jedina evropska država koja ne primenjuje kaznenu politiku prema Rusiji zbog agresije na Ukrajinu.
Do sada je podržala sve rezolucije Ujedinjenih nacija koje Rusiju pozivaju na prekid rata, osuđuju rusku agresiju i zalažu se za pružanje ekonomske pomoći Ukrajini.
Zvaničnici Srbije, među kojima prednjači predsednik Aleksandar Vučić, stav o neuvođenju sankcija obrazlažu tvrdnjama da Srbija vodi samostalnu politiku u skladu sa sopstvenim interesima – što, u konkretnom smislu, ne bi bila primena kaznene politike prema Rusiji.
Najveći deo međunarodne zajednice, među kojima su države koje Srbija označava partnerima, učestalo ponavljaju svoja očekivanja da bi trebalo da im se pridruži u sankcionisanju – što njene vlasti uporno odbijaju.
Prema poslednjem izveštaju Evropske komisije, pokazatelju u kojoj meri je država kandidatkinja napredovala u primeni reformi, Srbija je označena kao država sa svega 45 odsto usklađenosti sopstvene spoljne politike sa Evropskom unijom - zajedicom čiji član proklamovano želi da postane.
U dokumentu je konstatovano nazadovanje Srbije.
“Mnogi će se zapitati da li je Vlada Srbije posvećena evropskom putu. Tvrdi da je okrenuta demokratskoj budućnosti. Ako jeste, čini se da su njena dela u suprotnosti sa rečima”, upozorava penzionisani američki diplomata Majkl Kirbi.
U svom osvrtu on podseća da je službovao u Beogradu kada je Rusija izvršila nelegalnu agresiju ukrajinskog poluostrva Krim.
“Rusija je napala svog suseda i otela mu Krim. Imajući u vidu protivljenje Srbije nezavisnosti Kosova – deluje da Srbija po dvostrukim aršinima prihvata rusko otimanje teritorije. Kada bih bio sused Srbije i posmatrao očigledno divljenje Putinu, čoveku koji je dvaput napao suseda (Ukrajinu), jednom drugog komšiju (Gruzija), a nikada nije napustio okupiranu teritoriju bivšeg suseda (Moldavija) - pitao bih se, da li bi je to moglo navesti da razmišlja o imitaciji Putinovih poteza, a ne samo da mu izražava divljenje …”, zaključuje dugogodišnji američki diplomata i bivši ambasador u Srbiji.
Osim stava da se sankcije Rusiji neće uvoditi, kako je to naznačio predsednik Srbije, sve dok ne budu ugroženi najvitalniji državni i nacionalni interesi – zvaničnici Srbije ističu da poštuju teritorijalni integritet svih država članica Ujedinjenih nacija, uključujući Ukrajinu.
Istovremeno, postavljaju pitanje međunarodnoj zajednici kakva je bila njena reakcija kada je devet godina posle NATO intervencije, bivša pokrajina Srbije Kosovo 2008, proglasila nezavisnost.
Međunarodni sud pravde u Hagu jula 2010. presudio je da tim činom nisu prekršene norme međunarodnog prava.
