U Francuskoj i Španiji su održani štrajkovi i tražile se veće plate i bolji uslovi rada, dok je nezadovoljstvo u Belgiji i Grčkoj zbog porasta cena energenata izvelo hiljade ljudi na ulice. I to samo tokom protekle nedelje.
Kako posledice rata u Ukrajini pogađaju evropske zalihe energije, radna mesta i džepove, nezadovoljstvo javnosti raste. Evropljani su izrazili svoju frustraciju zbog rasta cena i smanjenja kupovne moći. Analitičari kažu da to nije umanjilo evropsku javnu podršku Ukrajini ili evropski gnev protiv Rusije, iako bi takav stav mogao da se promeni.
"Ljudi su sada prilično ljuti širom Evrope," rekao je Džon Springford, zamenik direktora Centra za evropske reforme, sa sedištem u Londonu. "Postoji opšte razumevanje da je visoka inflacija koju vidimo posledica rata u Ukrajini."
Springford kaže da mnogi upiru prstom u predsednika Rusije Vladimira Putina. "Postoji prilična doza krivice koja se svaljuje na Putina za to — barem prema istraživanjima javnog mnjenja," kaže on.
Rusija je izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru. Trenutno, Evropu potresa skok cena izazvanih sukobom, ali koji je počeo tokom pandemije Kovida 19. Inflacija je u oktobru porasla na skoro 11 odsto u 19 zemalja koje koriste evro. Stručnjaci predviđaju da će Evropska unija do kraja godine verovatno ući u barem kratkoročnu recesiju.
"Građani okrivljuju svoje vlade što ih ne štite od inflacije," ocenjuje direktor Sebastien Melar sa Instituta Žak Delor, sa sedištem u Parizu.
Melar je rekao da Evropljani ne žele da plate cenu za podršku Ukrajini i sankcionisanje Rusije. On dodaje da njihove vlade ne mogu nastaviti da ublažavaju šok većom potrošnjom, na primer na subvencije za energiju, kao što je to činila Francuska.
"Ako je recesija, ako postoji inflacija, vaš javni dug ne može zauvek da raste," ističe Melar. "Videli smo da je to problem za Italiju, takođe i za Veliku Britaniju. Postoji prag preko kojeg ne možete preći, jer će u suprotnom finansijska tržišta biti preopterećena."
Filip Lausberg, analitičar Centra za evropsku politiku, rekao je da pitanje da li se jesen nezadovoljstva Evrope produbljuje u zimu besa, zavisi od mnogih faktora, uključujući vremenske prilike i zalihe energije koje su se smanjile zbog obustava ruskih isporuka i sankcija Evropske unije Moskvi.
"Ako ove zime budemo imali neočekivani prekid isporuke gasa za Evropu, verovatno ćemo videti još veći porast građanskih nemira i nestabilnosti vlade," naglašava Lausberg.
S obzirom da su zalihe gasa EU za sada u dobrom stanju, navodi on, taj sumorni scenario nije verovatan u bliskoj budućnosti. Ali ako trenutne tople temperature počnu da se spuštaju, a zalihe energije smanje, evropska solidarnost za Ukrajinu može da izbledi, a evropske vlade bi mogle da budu prve koje će osetiti posledice.
