Tri godine pošto je napustila Evropsku uniju, Velika Britanija i dalje čeka na obećane koristi Bregzita za domaću ekonomiju, dok zaostaje za zemljama Unije na brojnim frontovima, uključujući trgovinu i investicije.
Britanija je napustila EU 31. januara 2020, iako je još 11 meseci ostala deo zajedničkog tržišta i carinske unije evropskog bloka.
Tog dana, tadašnji premijer Boris Džonson je rekao da će zemlja konačno ostvariti svoj potencijal i da se nada da će doživljavati sigurni rast svakog narednog meseca.
Do sada, dogodilo se upravo supotno, a niz indikatora pokazuje da Britanija podbacuje u rezultatima u odnosu na druge evropske ekonomije.
Ankete pokazuju da broj Britanaca koji žale zbog napuštanja Evropske unije sve više nadmašuje broj onih koji ne osećaju žaljenje. Anketa koju je u ponedeljak objavio vebsajt UnHerd pokazuje da je to sada raspoloženje u svima osim tri od 632 parlamentarne izborne jedinice u kojima je rađeno istraživanje.
Vlada na čijem je čelu premijer Riši Sunak, pristalica Bregzita, kaže da Britanija sada prosperira zahvaljujući novostečenim slobodama.
Prošle nedelje, ministar finansija Džeremi Hant je demantovao izveštaje o ekonomskom opadanju navodeći da je Bregzit ponudio svetliju budućnost sa prostorom za mere koje će privući investitore u oblastima kao što su zelena ekonomija i tehnologija.
Mnogi ekonomisti kažu da napuštanje EU nije jedini uzrok britanskih problema - zemlju je teško pogodila pandemija koronavirusa - ali smatraju da je to faktor koji može da doprinese razumevanju nedavnih slabih ekonomskih rezultata.
"Ovde nije u pitanju samo usporeni razvoj. Reč je o ozbiljno smanjenoj realizaciji ekonomskih ciljeva", ističe Džon Springford, zamenik direktora istračivačkog Centra za evropske reforme.
"Ako uvedete barijere u trgovini, investicijama i migracijama svom najvećem trgovinskom partneru (EU), onda će vaša trgovina, investicije i GDP pretrpeti ozbiljan udarac", istakao je Springford, ukazujući na seriju razočaravajućih ekonomskih podataka.
Britanija je jedina od članica Grupe sedam razvijenih ekonomija koja se do kraja prošlog septembra još nije vratila na stanje od pre pandemije, s kraja 2019. godine.
Springford procenjuje da je Bregzit smanjio proizvodnju u Britaniji u odnosu na nivo na kojeme bi bila da nije napustila Evropsku uniju za oko 5,5 procenata, mereno sredinom 2022. godine, na osnovu takozvanog modela "blizanaca", u kojem algoritam bira zemlje čiji je ekonomski razvoj u velikoj meri bio sličan onom u Britaniji pre Bregzita.
Kancelarija za odgovorni budžet, vladina sopstvena organizacija za ekonomsku prognozu i Banka Engleske takođe procenjuju da izlazak iz EU ima dugoročnu neto cenu.
Neki ekonomisti se ne slažu sa tim rasprostranjenim mišljenjem.
Ekonomista Džerard Lajons, savetnik onlajn platforme za upravljanje bogatstvom NetWealth, pristalica Bregzita koji je bio savetnik Borisu Džonsonu dok je bio gradonačelnik Londona, smatra da ne treba kriviti Bregzit za britanske ekonomske probleme.
"Naši problemi su stariji od Bregzita", kaže Lajons ukazujući na hronološki niske stope investicija u Britaniji. "Sticanje koristi od Bregzita u velikoj meri zavisi od razvojnog plana, od toga kako koristite svoje poluge posle Bregzita".
On je kritikovao metodu analize "blizanaca" smatrajući da neke manje zemlje koje su modeli izabrali nisu odgovarajuće za poređenje sa većom ekonomijom kao što je britanska.
Podaci o trgovini i investicijama ukazuju na druge probleme sa Bregzitom. Izvoz, posebno robe, bio je razočaravajući u protekle tri godine, uprkos velikim nadama za rebalansiranje ekonomije "globalne Britanije" posle Bregzita.
Ukupan izvoz, uključujući usluge, porastao je manje od onog u bilo kojoj drugoj zemlji G7 od kraja 2019.
"Važno je primetiti da Britanija ima više malih izvoznika od, na primer, Francuske ili Nemačke. U tom smislu, oni su u nepovoljnijoj poziciji", kaže Glas. "Ako ste izvoznik sa 20 zaposlenih, onda popunjavanje svih tih formulara predstavlja veliko opterećenje. Neki od njih uopšte ne mogu da se takmiče na tržištu".
Strana ulaganja su takođe usporena od referenduma o Bregzitu u junu 2016. u odnosu na investicije u Sjedinjenim Državama, Francuskoj ili Nemačkoj, pokazuje Rojtersova analiza podataka Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj.
Neki ekonomisti koji su pristalice Bregzita kažu da takve statistike ignorišu činjenicu da su britanske korporativne investicije bile neoubičajeno snažne u godinama pre 2016. i da je usporavanje bilo neminovno. Međutim, dokazi iz istraživanja u domenu biznisa sve ubedljivije ukazuju na Bregzit kao faktor koji stoji iza slabijih ulaganja proteklih godina.
Britanija i dalje ima veću stopu zapošljavanja od većine zemalja EU, ali postoje nagoveštaji da je Bregzit uticao i na tržište rada. Poslovne grupe žele da vlada ublaži svoja imigraciona pravila uvedena posle Bregzita pošto firme imaju poteškoće da nađu radnike. Banka Engleske strahuje da taj faktor izazova inflatorni pritisak. Takođe, za razliku od većine zemalja G7, britanska stopa zapošljavanja tek treba da se vrati na nivo od pre pandemije.
