„Potrebno je da se ponašamo u skladu sa onim što je realna situacija – misleći o našim interesima, ne samo političkim, već i drugim“, ocenio je u razgovoru za Glas Amerike Dalibor Jevtić, jedan od potpredsednika Srpske liste i gradonačelnik Štrpca, grada u istoimenoj opštini na jugoistoku Kosova.
Nekadašnji ministar u nekoliko kosovskih vlada od 2012. do 2020, koji je funkciju zamenika premijera Kosova obavljao tri godine, ukazuje da se pred Srbijom u svetlu evropskog predloga za dijalog Kosova i Srbije – nalazi dilema gde želi da se nađe u narednih deset godina.
„Predsednik Vučić vrlo jasno govori o svim opasnostima odbijanja procesa koji je ponuđen. I kada govorimo o opasnostima – postavlja se jasno pitanje: kako i gde mi želimo da budemo? U kakvoj Srbiji želimo da živimo… Izolovanoj, ili Srbiji koja se ekonomski razvija - koja se bori sa visokim procentom nezaposlenosti, ili onoj koja nema taj problem. To su pitanja koja se postavljaju“, ističe Jevtić – navodeći da je podjednako važno pitanje i ono koje se odnosi na položaj i život Srba na Kosovu.
Jevtić, koji u Vašingtonu boravi povodom tradicionalnog Molitvenog doručka, podvlači da su u ovakvim razgovorima želje jedno, a realnosti i mogućnosti nešto sasvim drugo.
"Nisam bio u prilici da vidim francusko-nemački predlog ili evropski predlog, kako se sada naziva. Ali ono što je svakako naš stav – jeste da moramo da uradimo sve kako bismo održali mir i konačno imali normalan život. Koliko god da možete čuti različitih komentara o bilo kakvim inicijativama, pa i ovoj, uvek će postojati ljudi koji su protiv bilo kakvog predloga. I kada imamo situaciju kao što imamo danas, svakako da će biti zadovoljnih i nezadovoljnih. Uvek ću reći da je najvažnije da održimo mir i da sačuvamo živote. Krajem prošle godine bili smo u ozbiljnoj krizi na ivici sukoba – tako nešto moramo da izbegnemo“, kaže Jevtić izražavajući zabrinutost zbog, kako kaže, nespremnosti vlasti u Prištini i premijera Aljbina Kurtija da prihvati formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.
Glas Amerike: Da li ovaj sporazum predstavlja neki vid konačne šanse za iskorak u normalizaciji odnosa – i priliku da se ne ponove situacije iz prošlosti u vezi sa brojnim nuđenim predlozima međunarodne zajednice, koje je i Srbija odbijala?
Jevtić: Ukoliko se kroz ovaj sporazum i proces definišu mehanizmi koji će osigurati implementaciju onoga što je dogovoreno – siguran sam da ćemo biti u drugačijoj situaciji. Jer da smo imali mehanizme za ono što je dogovoreno do sada kroz briselski dijalog i u okviru Briselskog sporazuma – siguran sam da danas ne bismo imali tenzije na Kosovu. Da je neko Zajednicu srpskih opština formirao onog trenutka kada je ona dogovorena i onako kako je dogovorena – siguran sam da bismo razgovarali o drugim temama i drugačijim problemima. I to je ono što je suština. Jer, kako dogovarati nešto novo, ako prethodno niste ispunili. I, kako dogovarati bilo šta ako najvažnije, ono što stoji u Briselskom sporazumu, a što se tiče života Srba na Kosovu - Zajednica srpskih opština - nije formirana.
Glas Amerike: Kako vam deluje to što su u jesen, a i malo kasnije, srpske vlasti i predsednik Vučić kategorički odbijale predlog. Gospodin (Vladimir)Orlić (predsednik Skupštine Srbije, prim. nov) je ovde, kad je bio u gostima, na sličan način govorio. Gde se dogodila ta promena i da li ste kao čovek na terenu osećali nelagodu da bi možda moglo da zaiskri nešto novo… Da se, kada se pričalo o pokušaju smirivanja, odbija predlog od koga međunarodna zajednica očekuje mnogo da doprinese normalizaciji odnosa i sporazumu?
Jevtić: Vi u ovom trenutku nemate nešto za šta možete da kažete da prihvatate. Predsednik Vučić je od prvog dana govorio da je video predlog i da se ne slažemo sa jednim njegovim delom. Nastavljamo da razgovaramo. Isto i sada kaže. Ni u jednom trenutku nije rekao da prihvata sporazum.
Glas Amerike: Rekao je da načelno prihvata i da će raditi na primeni.
Jevtić: Rekao je da je spreman da razgovara i da postoje stvari oko kojih se još ne slaže i da će se o tome tek razgovarati. Dakle, to je vrlo jasno rekao. Ne samo u javnosti, nego i u razgovorima koje smo imali sa predsednikom Vučićem. Oni koji na drugačiji način sada to pokušavaju da predstave, pa govore u kontekstu da je nešto prihvaćeno, to se koristi za dnevno političke potrebe.
Glas Amerike: Ne možemo tim smerom da idemo jer ne znamo šta piše u sporazumu… Ono što znamo je da se Srbija načelno saglasila i da će da ga primeni…
Jevtić: Srbija se načelno saglasila da će razgovarati u okviru tog procesa i da nije odbila da razgovara. Sa druge strane, Aljbin Kurti je u Prištini rekao da neće. Sećate se, Miroslav Lajčak je izašao sa sastanka…
Glas Amerike: Nije rekao da neće, Lajčak je rekao da su očekivali veće razumevanje…
Jevtić: Ne znam šta je rekao na sastanku, ali znam šta je rekao i juče i ovih dana...
Glas Amerike: Očekivali su veće razumevanje…
Jevtić: On je rekao da neće formirati Zajednicu srpskih opština.
Glas Amerike: Tačno.
Jevtić: A, sa druge strane, Miroslav Lajčak je kada je izašao sa sastanka u Prištini upravo rekao da su očekivali veće razumevanje…
Glas Amerike: Za evropski predlog…
Jevtić: Ne samo za evropski predlog, nego i za ono što je važnije. Da se pre tog procesa sprovede ono što je dogovoreno. A to je Zajednica srpskih opština.
Glas Amerike: Predsednik Srbije javno je govorio o pritisku međunarodne zajednice u vezi sa tim predlogom - odnosno da bi trebalo da se prihvati. Da li to važi samo za njega – ili su obe strane pod pritiskom, kosovska možda i više – jer svaki dan čujemo od američkih i evropskih zvaničnika da treba veće razumevanje za predlog, a drugo Zajednica opština sa srpskom većinom?
Jevtić: Pritisci su uvek postojali. Ne smemo da zaboravimo koliko je predsednik Vučić bio napadan kada je potpisan Prvi briselski sporazum. On je dolazio u Kosovsku Mitrovicu da razgovara sa Srbima…
Glas Amerike: Ali, Prvi briselski sporazum je potpisao Dačić?
Jevtić: Jeste, potpisao Dačić. Ali ko je mogao i ko je imao… Hajde tako da kažem, ko je otišao među Srbe u Kosovsku Mitrovicu da im objasni koliko je važno to što se desilo. Svi oni koju su tada napadali predsednika Vučića danas govore da se pozivamo na Briselski sporazum i da je to nešto što je, u tom trenutku, bilo dobro da sačuva mir i živote.
Glas Amerike: Pitao sam vas o međunarodnim pritiscima, ne o unutrašnjoj političkoj borbi…
Jevtić: Govorim o međunarodnim pritiscima u kontekstu upravo toga – da se oni drugačiji način predstavljaju. Oni postoje i oni će postojati. Srbija je danas drugačija zemlja u odnosu na period pre 2012. Ona je ekonomski, politički i u svakom drugom smislu jača država. I to je nešto što se nije desilo slučajno. Ono što želim je da verujem i znam da velika većina Srba koji žive na prostoru Kosova i Metohije veruje predsedniku Vučiću i zna da neće uraditi ništa bez obzira na pritiske.
Glas Amerike: Potpuno je jasno da su Sjedinjene Države i Evropska unija, kao nikada ranije, zainteresovane za osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom. Ukoliko bi se to ostvarilo - da li se od Srbije traži nešto zauzvrat, poput obostranog priznanja, saglasja sa stolicom u Ujedinjenim nacijama, obustavljanja kampanje za povlačenje priznanja nezavisnosti ili prekida blokade članstva u međunarodnim organizacijama?
Jevtić: Ono što smo mogli da čujemo je da eksplicitno ne stoji... na to se Albanci pre svega žale, Kurti je prvi koji to kaže, da više u dokumentu ne stoji međusobno priznanje. I ne stoji eksplicitno Ujedinjene nacije. Dakle, to je nešto što smo mogli da čujemo. Onog trenutka kada budemo u prilici da vidimo…. A mislim da, samim tim što predlog još nije ugledao svetlost dana, upravo zbog toga što se o njemu još razgovara. Dakle, to je proces koji podrazumeva da obe strane gledaju šta je ono što je neprihvatljivo ili prihvatljivo. I svakako će za jednu i za drugu stranu postojati elementi koji će biti teški. Ponavljam da sam za to da se kroz određeni proces otvori mogućnost slobodne trgovine, protok robe, ljudi, kapitala. Da ekonomija bude fokus, jer mislim da je to najbolji mogući način da se odnosi poboljšaju. I mislim da je inicijativa koja je donekle podržana i ovde u Vašingtonu, Otvoreni Balkan, dobar model onoga što može da doprinese da se odnosi Beograda i Prištine relaksiraju do te mere da se ljudi ne opterećuju nekim drugim pitanjima. Već da se bave suštinskim pitanjima - kako živeti i preživeti.
Glas Amerike: Kako razumete obrazloženja aktuelnog kosovskog premijera koje je zasnovano na primedbama kosovskog Ustavnog suda da zajednica ne može biti monoetnička?
Jevtić: Vidite, to su sve izgovori. Da vam nešto kažem: niko u Brisel ne bi otišao da razgovara o nečemu što već stoji u zakonima i Ustavu Kosova. Ako hoćete baš tako. Šta će nam onda Brisel? O čemu da razgovaramo. O tome kako će se implementirati neki deo Ustava Kosova ili zakona? To nije tema. U Briselu se išlo, razgovaralo i razgovaraće se o stvarima koje nisu trenutno dostupne i mehanizmima zaštite života Srba na tim prostorima. Tako da ova priča da nije u skladu sa Ustavom je za dnevnu političku upotrebu.
Glas Amerike: A monoetnička zajednica?
Jevtić: I to, takođe, nije tačno. Štrpce, u kom sam gradonačelnik, nalazi se u opštini koja je multietnička. Trideset odsto je Albanaca i sedamdeset procenata Srba. Ako Štrpce bude deo Zajednice srpskih opština – kako će onda ta zajednica biti monoetnička? To su izgovori, to su teme…
Glas Amerike: Možda se odsele ljudi...
Jevtić: To su sad priče – ovo prvi put čujem. Pošto živim dole, verujem da mogu na najbolji mogući način da vam to pojasnim: nema tu nikakve monoetničnosti. Nije Štrpce jedina opština, imate Novo Brdo, severna Kosovska Mitrovica u kojoj žive i Bošnjaci i Albanci i drugi. Dakle, to su priče… Kada pogledate suštinu onoga što je dogovoreno o Zajednici srpskih opština – taj sporazum ne ugrožava ničija prava. Kao gradonačelnik u svojoj opštini ne mogu da dovedem investitora da otvorimo neku fabriku ako za to suglasnost ne da vlada u Prištini. Što ona ne radi. Imamo ski centar Brezovicu zašto Opština Štrpce ne može da upravlja tim resursom? To su ta pitanja o kojima govorimo. To nema nikakve veze sa politikom niti sa oduzimanjem prava Albancima. Oni koji žive u Štrpcu su upravo za to da se resursi kojima raspolažemo za ekonomski razvoj i smanjivanje stope nezaposlenosti.
Glas Amerike: Između ostalog ste bili na funkciji zamenika kosovskog premijera, takoreći radili ste u kosovskim institucijama. Da li na osnovu tog iskustva mislite da ima osnova u tumačenjima da bi Zajednica zasnovana na monoetničkom principu, kako o tome govori kosovski premijer, mogla da ugrozi funkcionalnost kosovske države? Bili ste u sistemu, znate kako funkcioniše.
Jevtić: Znate kako, tu je mnogo više problema. Ja sam bio u različitim vladama od 2012. do 2020. bio sam ministar, zamenik premijera i deo procesa koji su se sprovodili. Ono što je prvenstveno problem je da čak i ono što stoji u Ustavu Kosova nije sprovedeno. Mogu vam nabrajati primere, ali mislim da nemamo dovoljno vremena.
Glas Amerike: Pitam vas da li su opravdana strahovanja da može da se ugrozi funkcionalnost i da se stalno pominje Republika Srpska…
Jevtić: Ja hoću da vam odgovorim. To su besmislice. To su izgovori. Čovek danas lako nađe izgovor.
Glas Amerike: Ali, Bosna i Hercegovina ispada da je nefunkcionalna država koja tavori.
Jevtić: Mi smo daleko od tog pitanja državnosti. To čekajte – postoji drugi problem.
Glas Amerike: Ali, bili ste zamenik premijera jedne države…
Jevtić: Bio sam zamenik premijera i ministar, govorim vam iz prve ruke…
Glas Amerike: Ali, niste je priznavali?
Jevtić: Govorim vam da se danas Zakon o upotrebi jezika i dalje ne poštuje. Imamo ljude koji su pritvoreni više od godinu dana i da im Apelacioni sud četvrti put zarednom ne odgovara…
Glas Amerike: To mi je jasno, ali pomenuli ste pitanje državnosti – što će reći da ste bili u državnom sistemu države koju ne priznajete? Odnosno obavljali posao… Ne razumem to, nisam to razumeo…
Jevtić: Ne postoji pojedinac koji priznaje ili ne priznaje državu. To prvo morate da razumete i da znate. Ne postavlja mi se prvi put ovo pitanje. Mislim da je suštinski suvišno da o tome razgovaramo. To je prva stvar koju morate da znate. Mi smo prihvatili da budemo deo institucija upravo zato što smo želeli da budemo na onim mestima na kojima se donose odluke o našim životima. Ono što je bilo pogrešno posebno u ovom trenutku, od kada je Kurti premijer, jeste da se ono što stoji u Ustavu i zakonima Kosova se ne poštuje. To je za nas najvažnije i ono što ističemo. Naš život i bezbednost su ugroženi – ne zaboravite šta se desilo 6. januara u Opštini Štrpce. Zašto su dvojica, jedan dečak od 11 godina i jedan mladić upucani? Da li mislite da je to slučajno? Naravno da nije, to je rezultat ove politike i aktuelne retorike koju imamo od strane gospodina Kurtija. To su stvari o kojima mi razgovaramo.
Glas Amerike: To vi tvrdite, vlasti su uhapsile osumnjičenog počinioca – osumnjičeni će ići…
Jevtić: Da potenciramo odluke koje ne možete da donosite kao pojedinci, bilo da ste političar ili niste – je pogrešno. Čovek sam koji želi da razgovara o praktičnim stvarima i rešenjima koja kao ljudi možemo da uradimo da bi se život običnog čoveka poboljšao. To je ono o čemu želimo da razgovaramo. I zbog toga hoćemo Zajednicu.
Glas Amerike: Moram da vas pitam još jednu stvar: da li ste dobili neki input od američke strane, razgovarali ste ovde sa ljudima, u vezi sa tim što se jedan od visokih funkcionera političke organizacije kojoj pripadate nalazi na crnoj listi SAD zbog umešanosti u korupciju i transnacionalni organizovani kriminal? Mislim tu na Milana Radoičića koji ima funkciju, čini mi se, istu po važnosti kao i vi?
Jevtić: Sinoć sam stigao u Vašington. Pre ovoga sam imao jedan sastanak. Tema razgovora sa jednim od kongresmena je bila opšta situacija i šta treba uraditi da bi se izbegao potencijalni sukob u regionu u kom živim. O drugim temama ili temi o kojoj me pitate nismo bili u prilici da razgovaramo.
Glas Amerike: Da li Srpska lista može biti ozbiljan partner u razgovoru sa Amerikancima ako u svojim redovima ima funkcionera koji je ozbiljno optužen?
Jevtić: Kao što vidite - možemo. Mislim da je odgovor na vaše pitanje upravo i moje prisustvo ovde. I kao što vidite Srpska lista je bila na sastanku koji je organizovala američka ambasada u Prištini gde je tema bila Zajednica srpskih opština. Mislim da su odgovori na to vaše pitanje upravo, eto ako hoćete, i ta dva konkretna događaja.
