Uprkos intenzivnom pritisku republikanske opozicije, čini se da predsednik Džo Bajden namerava da održi odmereni odgovor na situaciju sa kineskim špijunskim balonom koji je preleteo kontinentalne Sjedinjene Države početkom ovog meseca.
Čini se da je pristup podešen tako da se izbegne eskalacija sa drugim velikim protivnikom dok se Bajdenova administracija bavi ratom Rusije protiv Ukrajine koji traje skoro godinu dana.
Džon Kirbi, koordinator Saveta za nacionalnu bezbednost za strateške komunikacije, rekao je novinarima u utorak da drama oko balona ne menja činjenicu da administracija namerava da izbegne sukob i da nastavlja da traži otvorene linije komunikacije sa Kinom.
Ništa se nije promenilo u vezi sa predsednikovom željom "da ovaj odnos dalje unapredi ka boljem nivu nego što je sada", rekao je Kirbi.
Ovo uprkos zahtevima republikanaca za oštriji stav prema Pekingu.
"(Bajden) je oborio kineski špijunski balon samo nakon što je to zahtevao pritisak javnosti", rekao je Džon Baraso, republikanski senator iz Vajominga, na brifingu u utorak. "Ovo je potpuno kršenje našeg integriteta kao nacije, a predsednikova ravnodušnost i nerad pokazali su slabost ne samo prema Kini, već i prema svetu".
Tenzije između SAD i Kine visoke su od otkrića balona koji je Bajden naredio da se obori 4. februara.
Zvaničnici administracije kažu da je letelica bila deo međunarodnog "programa balona na velikim visinama za prikupljanje obaveštajnih podataka" kineske Narodne oslobodilačke armije. Peking tvrdi da je to bio civilni vazdušni balon koji se koristio za meteorološka istraživanja.
Kirbi je rekao da se pristup administracije prema protivnicima nije promenio, ukazujući na Nacionalnu bezbednosnu strategiju objavljenu u oktobru koja kao glavne strateške izazove SAD identifikuje takmičenje sa Kinom i Rusijom u oblikovanju globalnog poretka, dok istovremeno radi sa saveznicima i protivnicima na transnacionalnim problemima kao što su klimatske promene, nesigurnost snabdevanja hranom, nestašica energije i inflacija.
"Posvećen sam radu sa Kinom gde možemo da unapredimo američke interese i koristimo svetu", rekao je Bajden u svom govoru o stanju Unije ovog meseca, samo nekoliko dana nakon što je naredio svojoj vojsci da obori špijunski balon. "Ali nemojte se zavaravati u tome: kao što smo jasno rekli prošle nedelje, ako Kina ugrozi naš suverenitet, mi ćemo delovati da zaštitimo svoju zemlju. I jesmo".
Podsticaj da se izbegne eskalacija
Bajden ima podsticaje da izbegne eskalaciju sa Kinom. Njegova administracija već nastoji da upravlja odgovorom NATO na rusku invaziju na Ukrajinu dok se suočava sa drugim spoljnopolitičkim izazovima, uključujući severnokorejski i iranski nuklearni program i nestabilni Bliski istok nakon formiranja ekstremno desničarske izraelske vlade pod premijerom Benjaminom Netanjahuom.
Administracija je posvetila više od 27,1 milijarde dolara bezbednosne pomoći Kijevu od početka rata 24. februara 2022. i vodi računa da ne isprovocira Peking da se dodatno prikloni Moskvi.
Peking širi antizapadnu propagandu Moskve i pojačao je trgovinu sa Rusijom, ali nije pružio direktnu vojnu podršku Putinovim ratnim naporima – niti je pomogao njegovoj vladi i bankama da izbegnu oštre sankcije Zapada.
"Jedna od ključnih oblasti u kojima Bajdenova administracija želi da razgovara sa Pekingom jeste da se pobrine da on ostane van rata u Ukrajini, da Peking ne pruža nikakvu političku, vojnu podršku Rusiji", rekao je za Glas Amerike Erik Bratberg, viši potpredsednik Evropske prakse u grupi Olbrajt Stounbridž.
S obzirom na to da je kineski najviši diplomata Vang Ji trebalo da odleti u Moskvu ove nedelje, a da se očekuje da predsednik Ši Đinping to učini u narednih nekoliko meseci, analitičari kažu da administracija ima ograničene mogućnosti.
"Najbolje čemu Sjedinjene Države mogu da se nadaju jeste da se efikasno nose sa neposrednom pretnjom koju Rusija predstavlja i oslabe Rusiju do tačke u kojoj ne može da predstavlja veliku vojnu pretnju svojim susedima, a zatim da skrenu pažnju na daleko ozbiljniji izazov koji predstavlja Kina", rekao je Dejvid Saks, istraživač u Veću za međunarodne odnose.
"Najveći problem, po mom mišljenju, je stres koji rat u Ukrajini svaljuje na odbrambenu industrijsku bazu SAD, koja je ozbiljno nespremna za direktan sukob sa Kinom", rekao je Saks za Glas Amerike:
"Ukoliko se Bajdenova administracija hitno ne pozabavi ovim pitanjem i značajno ne poveća proizvodnju kritične municije i oružja, Sjedinjene Države će biti izuzetno ranjive ako Kina upotrebi silu protiv Tajvana u narednim godinama".
Peking se takođe okreće drugom američkom protivniku – Iranu. Kineski predsednik Ši Đinping boravio je u utorak u Teheranu, braneći pravo Islamske Republike da zaštiti svoja prava i interese, prenose kineski državni mediji.
"Ono što vidimo da se pojavljuje je dugoročna konkurencija između globalnog Zapada — SAD, EU i razvijenih demokratija — i Kine, Rusije, Irana i nekoliko drugih nacija koje negoduju zbog dominacije globalnog Zapada nad međunarodnim sistemima", rekao je Robert Dali, direktor Kisindžerovog instituta Vilson centra o Kini i Sjedinjenim Državama.
Vruća tema
Nekoliko republikanskih političara je iskoristilo incident da prikupi doprinose za kampanju, istovremeno napavši Bajdena i Peking, navodi Pandit Analitiks, koja prati komunikacije i objave na društvenim mrežama izabranih zvaničnika i kandidata.
S obzirom na to da republikanci pomažu da podstaknu gnev birača, balon postaje aktuelno političko pitanje. Obični Amerikanci koji su u velikoj meri ignorisali tenzije između SAD i Kine sada počinju da shvataju ono oko čega se mnogi u spoljnopolitičkom krugu slažu – da su SAD već neko vreme na hladnoratovskim nogama sa Kinom, rekao je Dejli za Glas Amerike.
"Ovo je pravi značaj špijunskog balona – ne da on predstavlja novu pretnju za SAD, već da sve više Amerikanaca potpisuje narativ 'Kineska pretnja' koji je ranije bio ograničen na Vašington", rekao je Dejli.
Ukoliko Bajden odluči da se ponovo kandiduje 2024. kako njegovi zvaničnici kažu da namerava, posmatrači kažu da će politička cena reputacije mekog odnosa prema Kini biti još veća.
Dopisnica Glasa Amerike iz Kongresa SAD Ketrin Gipson učestvovala je u pisanju ovog izveštaja.
