Sa više od četiri hiljada pripadnika pod komandom Željka Ražnatovića Arkana Srpska dobrovoljačka garda (SDG) je odgovorna za brojne zločine u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, ali uprkos tome niko zbog toga nije procesuiran u Srbiji - izjavila je u sredu izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo (FHP) Ivana Žanić.
Nakon obraćanja srpskom Tužilaštvu za ratne zločine Fond je dobio informaciju da se trenutno vodi jedna istraga protiv NN počinilaca za zločine koji su počinjeni u aprilu 1992. godine u Bijeljini, rekla je Žanić na današnjem predstavljanju dosijea Fonda za humanitarno pravo o SDG.
Po njenim rečima, zločini koje je počinila SDG, kao i povezanost Garde sa vojnim, policijskim i političkim strukturama Srbije bili su sastavni delovi optužnica Haškog tribunala u tri predmeta: protiv Slobodana Miloševića, Gorana Hadžića, kao i protiv Jovice Stanišića i Franka Simatovića.
“Cilj ovog dosijea svakako jeste da se nakon 30 godina ovi zločini istraže i da oni odgovorni koji su i dalje među živima i nalaze se u Srbiji da budu procesuirani i kažnjeni”, rekla je Žanić na konferenciji za medije i podsetila da je Haški tribunal je 1997. godine podigao optužnicu protiv komandanta SDG Željka Ražnatovića Arkana zbog zločina koji su počinjeni u Sanskom mostu tokom 1995. godine.
Predstavljajući dosije o SDG, istraživačica FHP Jovana Kolarić je istakla da je SDG tokom rata sarađivala sa redovnim vojnim i policijskim formacijama, sa JNA, sa Vojskom Republike Srpske, Vojskom Krajine, da su ih snabdevali oružjem i opremom, ali i da su bili upoznati sa nasilničkim ponašanjem SDG, te izveštavali o njihovm zločinima u svojim dokumentima. Izostajala je adekvatna reakcija.
“Nalazi ovog dosijea pokazuju da su pripadnici SDG učestvovali u ubistvima, zarobljavanju, zatvaranju, maltretiranju, prisilnom raseljavanju civila, počevši od 1991. godine na području Istočne Slavonije i Baranje, potom 1992. godine u Bijeljini i Zvorniku, Cazinskoj krajini 1994. i 1995. godine, kao i tokom operacije Trnovo, Treskavica, Banjaluka 1995. godine. Njihovo delovanje na svim ovim područjima je bilo praćeno pljačkom”, rekla je Kolarić.
Po njenim rečima, glavni štab SDG se nalazio u Ražnatovićevoj kući u Beogradu u Ulici Ljutice Bogdana, a glavna baza i centar za obuku je bio u Erdutu, dok je u dosijeu dokumentovano ubistvo 15 civila i 38 pritvorenika u tom centru. Takođe, dokumentovani su i slučajevi ubistva 11 muškara u septembru 1995. godine u selu Trnovo u BiH, kao i ubistvo najmanje 65 osoba istog meseca u selu Sasina.
Nakon raspuštanja SDG, viši oficiri garde Milorad Ulemek Legija i Nenad Bujošević Rambo prilaze Jedinici za specijalne operacije Resora Državne bezbednosti, ističe se u dosijeu FHP i navodi da je tridesetak pripadnika garde bilo uključeno u sukob na Kosovu.
Glavni urednik nedeljnika Vreme Filip Švarm, koji je autor i dokumentarca “Jedinica” je rekao da nakon završetka rata 1999. godine i ubistva premijera Zorana Đinđića niko u Vremenu nije bio iznenađen da iza toga atentata stoje Crvene beretke, odnosno Jedinica za specijalne operacije i Zemunski klan kao mafijaška organizacija.
“I jedni i drugi izašli su iz Arkanovog šešira jer je Arkan bio i najmoćniji mafijaški don, makar u ovom delu Evrope i paravojni komandant koga su tad naši režimski mediji slavili do neba. I estradna ličnost čije je venčanje bilo najgledaniji događaj u Srbiji ’95-te. I onda se oko njega stvorila ta jedna ekipa ljudi, ali se stvorilo i nešto što je u javnosti steklo tu svoju prepoznatljivost”, rekao je Švarm i podsetio da je nekadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević izjavio da se 5. oktobar nikada ne bi dogodio da je Ražnatović bio živ.
Po njegovim rečima, ovakav izveštaj je nešto što Srbiji jako dugo nedostaje i treba ga vrlo pažljivo pročitati: "i mnoge stavri koje su se dešavale ’90-tih biće jasnije”.
