Posle decenija ograničenog uspeha, naučnici kažu da je došlo do prekretnice u istraživanju, jer mnogi predviđaju da će narednih pet godina biti razvijeno više vakcina.
To nisu tradicionalne vakcine koje sprečavaju bolesti, već vakcine za smanjivanje tumora i sprečavanje povratka raka. Eksperimentalni tretmani se između ostalog odnose na rak dojke i pluća, a ove godine je prijavljen napredak kada je reč o raku kože i pankreasa.
"Radimo na njihovoj delotvornosti. Sada je potrebno da daju još bolje rezultate “, izjavio je doktor Džejms Gali, jedan od direktora centra u Nacionalnom institutu za rak koji razvija imunološke terapije, uključujući vakcine.
Više nego ikada, naučnici razumeju kako se rak sakriva od imunološkog sistema organizma. Vakcine protiv raka, kao i druge imunoterapije, jačaju imunološki sistem kako bi on pronalazio i uništavao ćelija raka. Neke nove koriste mRNA tehnologiju, koja je razvijena za rak, ali se najpre koristila za kovid 19 vakcine.
Da bi vakcina delovala, treba da nauči T ćelije imunološkog sistema da prepoznaju rak kao opasan, kaže doktor Nora Dajsis iz Instituta za vakcine protiv raka Univerziteta države Vašington u Sijetlu.
"Ako vidite aktivnu T ćeliju, skoro kao da ima noge“, rekla je ona. "Možete da vidite kako puzi kroz krvne sudove da bi ušla u tkivo".
Pacijenti volonteri su ključni za istraživanje.
Ketlin Džejd, 50, saznala je da ima rak dojke krajem februara, samo nekoliko nedelja pre nego što su ona i njen suprug krenuli iz Sijetla u avanturu oko sveta. Umesto da plove svojim brodom, ona je sedela na bolničkom krevetu čekajući svoju treću dozu eksperimentalne vakcine. Ona je uzela vakcinu da vidi da li će joj se tumor smanjiti pre operacije.
"Čak i da je ta šansa mala, osećala sam da vredi pokušati“, rekla je Džejd, koja takođe dobija standardni tretman.
Napredak u lečenju vakcinom je izazov. Prva - Pruvendž - odobrena je u Sjedinjenim Državama 2010. godine za lečenje raka prostate koji se proširio. Zahteva obradu ćelija imuno sistema pacijenta u laboratoriji i vraćanje kroz infuziju. Postoje i vakcine protiv ranog raka bešike i melanoma kasnog stadijuma.
Ranija istraživanja o vakcini protiv raka nisu bila uspešna jer je rak nadmudrio i nadživeo slabe imunološke sisteme pacijenata, kaže Olja Fin, istraživačica vakcina na Medicinskoj školi Univerziteta u Pitsburgu.
"Svi ti neuspešni testovi su nam omogućili da naučimo mnogo toga", istakla je Fin.
Kao rezultat toga, ona je sada fokusirana na pacijente sa ranijim fazama bolesti, jer eksperimentalne vakcine nisu pomogle kod pacijenata sa poodmaklim fazama. Njena grupa planira proučavanje vakcine kod žena sa niskim rizikom, neinvazivnim rakom dojke koji se zove daktal karcinoma.
U bućnosti bi mogle da budu razvijene i neke vakcine koje sprečavaju rak. Decenijama stare vakcine protiv hepatitisa B sprečavaju rak jetre, a vakcina HPV, koja je predstavljena 2006. godine, sprečava rak grlića materice.
U Filadelfiji, doktor Suzan Domčik, direktorka Baser Centra univerziteta Pen, regrutovala je 28 zdravih ljudi sa BRCA mutacijama za testiranje vakcine. Te mutacije povećavaju rizik od raka dojke i jajnika. Ideja je da se unište veoma rane, abnormalne ćelije, pre nego što izazovu probleme. Uporedila je to sa periodičnim vađenjem korova u bašti ili brisanjem table za pisanje.
Drugi razvijaju vakcine za prevenciju raka kod ljudi sa predkanceroznim plućnim čvorovima i drugim naslednim bolestima koje povećavaju rizik od raka.
"Vakcine su verovatno sledeća velika stvar u pokušajima da se smanji smrtnost od raka", kaže doktor Stiv Lipkin, genetičar u Vil Kornelu u Njujorku, koji vodi jednu od studija koje finansira Nacionalni institut za rak. "Mi posvećujemo svoje živote tome".
Kod ljudi sa naslednim Linčovim sindromom postoji rizik od 60 do 80 odsto da razviju rak. Regrutovanje za testiranje vakcina protiv raka je bilo izuzetno lako, kaže Eduardo Vijar-Sančez, iz Anderson Centra za rak u Hjustonu, koji prevodi dve vladine studije o vakcinama u vezi sa Linč sindromom.
"Pacijenti prihvataju to na iznenađujući i pozitivan način", rekao je on.
Farmaceutske kuće "Moderna" i "Merk" zajednički razvijaju mRNA vakcinu za pacijente sa melanomom, a velika studija počinje ove godine. Vakcine su prilagođene svakom pojedinačnom pacijentu, na osnovu brojnih mutacija u njihovom tkivu raka. Vakcina personalizovana na ovaj način može da obuči imuni sistem da ubija ćelije raka.
Ali takve vakcine će biti skupe.
"U osnovi, morate da napravite svaku vakcinu od početka. Da to nije personalizovano, vakcina bi verovatno mogla da bude napravljena jeftino, baš kao i vakcina protiv kovida “, kaže doktor Patrik Ot iz Dejna Farber instituta u Bostonu.
Vakcine koje se razvijaju na Univerzitetu države Vašington su dizajnirane da rade za mnoge pacijente, a ne samo za jednog. U toku su testovi za rani i rak dojke u podmakloj fazi, rak pluća i jajnika. Već sledeće godine bi moglo da bude određenih rezultata.
Tod Pajper (56), iz okoline Sijetla, učestvuje u testiranju vakcine za smanjenje tumora pluća. Njemu se rak se proširio do mozga, ali se nada da će doživeti da vidi svoju ćerku kako završava medicinsku školu sledeće godine.
"Nemam šta da izgubim, a mogu sve da dobijem, ili za sebe, ili za druge ljude“, rekao je Pajper o svojoj odluci da budde dobrovoljacvolontira.
Jedna od prvih koja je primila vakcinu protiv raka jajnika u studiji bezbednosti pre 11 godina bila je Džejmi Krejz sa obližnjeg ostrva Merser. Nakon što joj je uspostavljena dijagnoza raka jajnika kada je imala 34 godine, Krejz je mislila da će umreti mlada i napravila je testament koji je ostavio omiljenu ogrlicu njenoj najboljoj prijateljici. Sada, sa 50 godina, nema znakova raka i još nosi ogrlicu.
Nije sigurna da li je vakcina pomogla, ali kaže:
"Ja sam i dalje ovde".
