Rusija je zapretila oštrom odmazdom Ukrajini pošto su dva drone oštetila zgrade u prestonici Moskvi - od kojih se jedna nalazi u blizini sedišta ruskog Ministarstva odbrane.
Potez Ukrajine Rusija je označila, kako je istaknuto, kao drski teroristički akt.
U napadu, prema rečima neimenovanog visokog ukrajinskog zvaničnika nije bilo povređenih. Pogođena je zgrada u kojoj ruska vojska održava brifinge o agresiji na Ukrajinu – koju označava pojmom specijalne vojne operacije.
U reakciji na napad Kremlj je izneo tvrdnje da će nastaviti vojnu kampanju protiv Ukrajine i ostvariti sve vojne ciljeve.
Sa druge strane, Ukrajina i zapadni saveznici upozoravaju da Rusija vodi brutalan osvajački rat.
Nešto kasnije u ponedeljak, Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da je Ukrajina pokušala da napadne Krim preko noći koristeći 17 dronova, ali da je napad osujećen i da nije bilo žrtava.
Rečeno je da se jedanaest dronova srušilo u Crno more nakon što su potisnuti opremom za borbu protiv bespilotnih letelica, tri su pala na teritoriju Krima, a tri je uništila protivvazdušna odbrana.
Rojters javlja da nije bio u mogućnosti da nezavisno potvrdi tvrdnje.
"Ono što se desilo za nas je još jedan teroristički metod zastrašivanja civila od strane vojske i političkog vođstva Ukrajine", navelo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije o napadima na Moskvu i Krim.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski iskoristio je deo svog noćnog obraćanja u nedelju da osudi ruske napade na grad Odesu, a posebno na njen istorijski centar, jedno od mesta svetske baštine Uneska.
Zelenski je obećao da će uzvratiti, rekavši: "Oni [Rusija] će to definitivno osetiti".
"Meta svih ovih projektila nisu samo gradovi, sela ili ljudi. Njihova meta je čovečanstvo i temelji naše celokupne evropske kulture", rekao je Zelenski u nedelju u svom noćnom video obraćanju.
"Sinoć je ruska raketa — to je bio Ks-22, protivbrodska raketa — pogodila oltar Spaso-Preobraženskog sabora u Odesi... jedne od najvrednijih katedrala u Ukrajini", rekao je Zelenski govoreći o katedrali Preobraženja Gospodnjeg, koja je oštećena u ruskim raketnim udarima u nedelju rano ujutro.
Otac Miroslav, pomoćnik rektora Saborne crkve, rekao je da je načinjena velika šteta unutar crkve.
"Bilo je direktnog udara na katedralu; potpuno su oštetećena tri oltara", rekao je on.
Pripadnici sveštenstva izvlačili su ikone iz ruševina unutar katedrale. Mozaici su razbijeni. U vreme udara, unutra su bili čuvar i sveštenstvo, ali su preživeli.
Uništenje istorijskog spomenika izazvalo je ogorčenje i Zelenski je obećao da će obnoviti istorijsku crkvu.
Unesko je izdao saopštenje "oštro" osuđujući napad. Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel osudio je udar kao "novi ratni zločin".
Prva i najvažnija crkva u gradu Odesi osnovana je 1794. godine za vreme Ruskog carstva. Srušena je pod Staljinom 1936. godine. Obnova je počela 1999. nakon raspada Sovjetskog Saveza, a osvećena je 2003. godine.
Oštećene lokacije zaštićene Plavim štitom
Odvojeno, "tokom preliminarne procene u Odesi otkrivena je šteta na nekoliko muzeja koji su imovina svetske baštine, uključujući Arheološki muzej Odese, Pomorski muzej Odese i Muzej književnosti Odese. Sve su ih UNESKO i lokalne vlasti obeležile Plavim štitom, prepoznatljivim amblemom Haške konvencije iz 1954. godine", navodi se u saopštenju UNESKO-a.
Rusko ministarstvo odbrane tvrdi da je pogodilo oblasti za koje se sumnja da su mesta terorističkih akata, ali je negiralo da je pogodilo katedralu i reklo je da je zgradu verovatno pogodila ukrajinska protivvazdušna raketa.
U vazdušnim napadima poginule su dve osobe i ranjeno najmanje 19 osoba, uključujući decu.
Stanovnici kažu da su projektili pogodili samo stambena naselja i mala preduzeća.
Rusija je pokrenula seriju napada na Odesu otkako je Moskva izašla iz sporazuma o crnomorskom žitu uz posredovanje UN koji je obezbeđivao siguran prolaz teretnih brodova kroz koridor preko Crnog mora.
Ukrajinska kontraofanziva
Američki državni sekretar Entoni Blinken osudio rusko "nemilosrdno bombardovanje ukrajinskih luka i objekata koji se koriste za globalno snabdevanje hranom".
"Rusija bukvalno uništava žito, a najsiromašniji i najugroženiji na svetu sada će za to plaćati više. Moskva mora da prestane da hranu pravi oružjem rata", napisao je Blinken na Tviteru.
On je za CNN u nedelju izjavio da su ukrajinske snage, iako njihova kontraofanziva ide sporije nego što se prvobitno očekivalo, ponovo osvojile polovinu teritorije koju je Rusija prvobitno okupirala kada je izvršila invaziju.
"Već je uzeto nazad oko 50 odsto onoga što je prvobitno zauzeto", rekao je Blinken. "Ovo su još relativno rani dani kontraofanzive. Teško je".
"To se neće odigrati u narednih nedelju ili dve. Još uvek nas očekuje, mislim, nekoliko meseci", rekao je on, dok se ukrajinske trupe bore da probiju snažno ukorenjene ruske pozicije na jugu i istoku zemlje.
Blinken je primetio da Rusija nije uspela u onome što je želela da postigne kada je izvršila invaziju na Ukrajinu.
"Cilj je bio da se Ukrajina izbriše sa mape, da se eliminiše njena nezavisnost, njen suverenitet, da se podvrgne Rusiji. To je odavno propalo. Sada je Ukrajina u bitci da povrati više teritoria koje joj je Rusija oduzela", rekao je Blinken.
Prethodno je ruski predsednik Vladimir Putin rekao da je kontraofanziva Ukrajine "propala".
Tokom posete Sankt Peterburgu, beloruski lider Aleksandar Lukašenko, ključni Putinov saveznik, rekao je u nedelju: "Nema kontraofanzive".
Putin je odgovorio: "Postoji, ali je propala".
Napredak na jugu, borbe besne na istoku
Ukrajinska vojska je prošle nedelje preuzela više od 12 kvadratnih kilometara (4,6 kvadratnih milja) teritorije na jugu Ukrajine u svojoj kontraofanzivi protiv ruskih snaga, izjavila je u ponedeljak zamenica ministra odbrane Hana Malijar.
Maliar je rekla da je napredak doveo do toga da se teritorija ponovo zauzeta otkako je kontraofanziva počela početkom juna prostire na više od 192 kvadratna kilometra u južnom sektoru.
U video poruci koju je distribuirala kancelarija predsednika Vladimira Zelenskog, Malijar je rekla da ukrajinske snage nastavljaju napredovanje u nekoliko oblasti prema južnom gradu Melitopolju i gradu Berdjansku koji se nalazi na Azovskom moru.
Na istoku, rekla je ona, glavni fokus borbi bio je oko malog grada Bahmuta koji su ruske snage zauzele u maju nakon meseci žestokih borbi. Snage Kijeva nastavile su da napreduju na južnim bokovima Bahmuta, ali na severu se ruske snage "drže za svaki centimetar i metar", rekla je ona.
Maliar je rekla da su ukrajinske snage povratile oko četri kvadratna kilometra u ovom pravcu tokom protekle nedelje i da su glavne borbe bile oko sela Kliščijevka, Andrivka i Kurdjumivka jugozapadno od Bahmuta.
Ukrajinska vojska je u svom dnevnom ažuriranju saopštila da je u protekla 24 sata bilo 35 borbenih sukoba u istočnom pravcu.
Rusija, koja je poslala desetine hiljada vojnika u Ukrajinu u februaru 2022, još uvek drži delove teritorije u južnoj i istočnoj Ukrajini.
Ukrajinski glavnokomandujući general Valerij Zalužnji rekao je prošle nedelje da se ukrajinska vojska suočila sa "ekstremno složenim minskim poljima, protivtenkovskim barijerama i sistemom za uništavanje vatre", ali je nastavila da napreduje.
Rusija je u ponedeljak izvestila o napadu dronom na Moskvu u kojem je rekla da su dve zgrade pogođene, ali da nisu pretrpele veću štetu, a ukrajinski zvaničnici su rekli da je Rusija izvela poslednji u nizu napada na južnu luku Odesa.
Rojters nije mogao odmah da proveri razvoj događaja na bojnom polju. Rusija nije potvrdila da je Ukrajina ostvarila teritorijalne dobitke, a prošle nedelje je saopštila da su njene snage napredovale na severoistoku.
Sastanak Saveta NATO-Ukrajina u sredu
Prethodno najavljeni sastanak novog Saveta NATO-Ukrajina, koji bi trebalo da se bavi bezbednošću Crnog mora, zakazan je za sredu, rekao je predsednik Volodimir Zelenski u svom noćnom video obraćanju u nedelju.
Portparolka NATO-a Oana Lungesku rekla je u subotu da će se na sastanku, koji je Zelenski zatražio u telefonskom razgovoru sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, razgovarati o situaciji nakon povlačenja Rusije iz godinu dana starog sporazuma o nadzoru izvoza žitarica iz ukrajinskih luka.
"U stvari, datum je dogovoren odmah nakon našeg jučerašnjeg razgovora", rekao je Zelenski. "Sastanak će biti održan ove srede".
On je rekao da je sastanak jedan od događaja za koje se Ukrajina priprema u narednoj sedmici koji će ojačati odbranu zemlje. On je rekao da se pripremaju novi paketi podrške uključujući više protivvazdušne odbrane, artiljerije i oružja dugog dometa.
Lungesku je rekla da će na sastanku biti reči o funkcionisanju koridora za izvoz žitarica i da će se održati na nivou ambasadora. Inauguracionom sastanku saveta, na samitu NATO u Viljnusu, prisustvovali su šefovi država ili vlada.
