Klimatski aktivisti sprejom su ofarbali superjahtu, sprečili poletanje privatnih aviona i začepili rupe na golf terenima ovog leta kao deo intenzivirane kampanje protiv načina života ultra bogatih, koji izaziva otpuštanje štetnih gasova.
Klimatski aktivizam se intenzivirao u poslednjih nekoliko godina kako se planeta zagreva do opasnih nivoa, što izaziva ekstremne vrućine, poplave, oluje i požare širom sveta.
Taktika postaje sve radikalnija, a neki demonstranti se doslovno lepe za puteve, ometaju najveće sportske događaje, pa čak i prskaju poznata umetnička dela bojom ili supom.
Oni sada pažnju usmeravaju na bogate, pošto su dugo bili fokusirani na neke od najprofitabilnijih svetskih kompanija - naftne i gasne konglomerate, banke i osiguravajuće kompanije koje nastavljaju da ulažu u fosilna goriva.
„Ne upiremo prstom u ljude, već u njihov način života, nepravdu koju on predstavlja“, rekla je Karen Kilin, aktivistkinja ekološke organizacije "Pobuna protiv izumiranja", koja je učestvovala u protestima na španskom ostrvu Ibici, omiljenom letovalištu mnogih bogataša.
Ona je rekla da grupa protestuje zbog nepotrebnih emisija gasova u slučajevima kada, recimo, superbogati pojedinci odu da "pokupe" picu brodom.
„U vanrednoj klimatskoj situaciji, to je zverstvo“, rekla je ona.
Kilin i drugi iz grupe klimatskih aktivista Futuro Vegetal ili Vegetable Future ofarbali su sprejom superjahtu vrednu 300 miliona dolara. koja pripada naslednici kompanije Volmart, Nensi Volton Lori.
Demonstranti su držali natpis na kome je pisalo: „Vi konzumirate, drugi trpe“.
U Švajcarskoj je oko 100 aktivista poremetilo najveći evropski sajam privatnih aviona u Ženevi kada su se vezali ispred ulaza u avione i na izložbu.
U Nemačkoj, klimatska grupa Letzte Generation — što u prevodu znači „Poslednja generacija“ - ofarbala je privatni avion sprejem na ostrvu Silt, u Severnom moru.
U Španiji su aktivisti su zatvorili rupe na golf terenima u znak protesta zbog toga što se u ovom sportu koriste velike količine vode tokom sušnih perioda.
U SAD, Abigejl Dizni, unuka Volta Diznija, uhapšena je na aerodromu Ist Hemptona u državi Njujorku u julu zajedno sa 13 demonstranata jer su blokirali automobilima da uđu ili izađu sa parkinga.
To je bila prva od osam akcija sprovedenih u oblasti Hemptonsa, popularnog odmarališta za bogate Njujorčane.
Aktivisti su takođe srušili teren za golf, prekinuli gala svečanost u muzeju i demonstrirali ispred nekih privatnih luksuznih kuća.
„Luksuzne prakse nesrazmerno doprinose klimatskoj krizi u ovom trenutku“, rekla je Dejna Fišer, naučnica iz oblasti društvenih nauka sa Američkog univerziteta.
Prema izveštaju neprofitne organizacije Okfam iz 2021, ako se sve emisije gasova koji zagrevaju planetu pripisuju ljudima koji ih proizvode, jedan odsto najbogatijih biće odgovoran za oko 16 odsto emisija do 2030.
„Ima mnogo smisla što ovi aktivisti prozivaju i skreću pažnju na to toksično ponašanje."
Ričard Vilk, ekonomski antropolog sa Univerziteta Indijana, rekao je da su luksuzna putovanja „pravi krivac“ za emisije ultrabogatih.
On je objavio procene godišnjih emisija najvećih milijardera u 2021. i otkrio da superjahta - sa stalnom posadom, helikopterskom platformom, podmornicama i bazenima - emituje oko 7.020 tona ugljen-dioksida godišnje, 1.500 puta više od prosečnog porodičnog automobila.
A privatni avioni samo u Evropi prošle godine izazvali su više od tri miliona tona zagađenja ugljenikom, što je ekvivalent prosečnoj godišnjoj emisiji ugljen-dioksida više od pola miliona stanovnika EU, prema neprofitnoj organizaciji Greenpeace.
Ali Majkl Man, naučnik sa Univerziteta u Pensilvaniji, upozorio je da bi usredsređivanje pažnje na superbogataše koristilo kompanijama koje se bave fosilnim gorivima, odgovornim za najmanje 70 odsto ukupne emisije gasova.
„Rešenje je da se svi nateraju da koriste manje energije zasnovane na ugljeniku, bilo da su bogati ljudi ili ljudi sa nižim prihodima, rekao je on.
Dejvid Gitman, predsednik grupe Monarch Air, privatnog čarter provajdera sa Floridi, ohrabrio je aktiviste da dvaput razmisle o tome da li imaju pravi pristup.
„Ako njihov aktivizam ide ka nekoj vrsti stvarne pomoći stvarnim programima za ostvarivanje stvarnih promena kao što je održivo gorivo za vazduhoplovstvo i zamena za ugljenik, mislim da ova vrsta aktivizma može pomoći u postizanju tih rezultata“, rekao je Gitman.
„E sad, ako izađu i ofarbaju privatni avion na aerodromu u Evropi, da li će to dati te rezultate? Po mom mišljenju, ne.”
Fišer sa Univerziteta Merilend takođe je bila skeptična oko toga da li je aktivizam efikasan u promeni ponašanja bogatih.
U nekim slučajevima, vlade zemalja su promenile propise.
Francuska suzbija upotrebu privatnih aviona za kratka putovanja, a ranije ove godine je holandski aerodrom Šiphol takođe najavio planove za zabranu ovakvih letelica.
Ali kako protesti eskaliraju, Fišer i Vilk kažu da još uvek mogu da pomere iglu ka promeni ponašanja.
„Javna sramota je jedan od najmoćnijih načina kontrole ljudi“, rekao je Vilk.
„Deluje na mnogo različitih načina da osramoti ljude, da ih učini svesnijim posledica svojih postupaka".
