Azerbejdžan je pokrenuo "antiterorističke aktivnosti" u regionu Nagorno-Karabaha kako bi obnovio ustavni poredak i proterao tamošnje, kako ih naziva, jermenske vojne formacije, što je potez koji bi mogao da bude nagoveštaj novog rata u regionu.
Jermenska vlada tvrdi da se njena trupe ne nalaze u tom regionu koji je decenijama predmet sukoba dve zemlje.
Glasni zvuci granatiranja čuju se na neproverenim snimcima na društvenim mrežama u utorak u Stepanakertu, glavnom gradu Karabaha, koji Azerbejdžan naziva Kankendi.
Gegam Stepanjan, ombudsman za ljudska prava u Nagorno-Karabahu koji kontrolišu etnički Jermeni tvrdi da je do sada u akcijama azerbejdžanskih snaga ubijeno 25 ljudi, među kojima su dvoje civili.
Rojters nije mogao odmah da potvrdi ove tvrdnje.
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su njegove mirovne snage evakuisale skoro 500 civila iz najopasnijih delova Nagorno-Karabaha i pružili medicinsku pomoć ranjenima, prenosi agencija RIA Novosti. Od tog broja, oko 185 evakuisanih su deca, tvrde vlasti u Moskvi.
U Jerevanu, glavnom gradu Jermenije, opozicija je organizovala protest protiv premijera Nikola Pašinjana, zahtevajući njegovu ostavku.
Pašinjan je osudio protest i okarakterisao ga kao "puč" protiv njega.
Lokalni mediji su izvestili da su demonstranti pokušali da probiju policijski kordon kako bi ušli u zgradu Vlade, prenosi AFP.
Okupljeni su flašama i drugim tvrdim predmetima gađali policajce i prozore na zgradi Vlade Jermenije i uzvikivali "Nikol izdajnik!"
„Nemoguće je imati vođu koji gubi naše teritorije“, rekao je jedan demonstrant, Gevorg Gevorgjan, vojni veteran, za AFP.
Vlasti u Bakuu saopštile su da su o akciji obavestile ruske mirovne snage zajedno sa tursko-ruskim centrom za praćenje, koji bi trebalo da pomogne da se osigura prekid vatre iz 2020.
Baku je najavio svoju operaciju nakon što se požalio da je šest njegovih građana ubijeno u eksplozijama nagaznih mina u dva odvojena incidenta, za šta je okrivio "nelegalne jermenske oružane grupe".
Eskalacija se dogodila dan nakon što su preko dva pravca u Karabah istovremeno isporučeni preko potrebni hrana i lekovi, što je bio korak za koji se činilo da bi mogao da pomogne u ublažavanju rastućih tenzija između Azerbejdžana i Jermenije.
Ministarstvo odbrane Azerbejdžana saopštilo je da namerava da "razoruža i obezbedi povlačenje formacija oružanih snaga Jermenije sa naših teritorija i neutrališe njihovu vojnu infrastrukturu".
Navode da gađaju samo legitimne vojne ciljeve koristeći "visoko precizno oružje", a ne civile kao deo onoga što nazvaju nastojanjem da se "obnovi ustavni poredak Republike Azerbejdžan".
Dodaje se da su civili mogli slobodno da tu teritoriju napuste, kako ih nazovaju, humanitarnim koridorima, uključujući i jedan ka Jermeniji.
Entoni Blinken, američki državni sekretar, pozvao je u utorak Azerbejdžan da "odmah" prekine vojnu operaciju.
„Sjedinjene Države su duboko zabrinute zbog vojnih akcija Azerbejdžana u Nagorno-Karabahu i pozivaju Azerbejdžan da odmah prekine ove akcije“, naveo je Blinken u saopštenju.
Poteze Azerbejdžana osudili su i predstavnici Evropske unije, Nemačke i Francuske.
Redžep Tajip Erdogana, predsednik Turske, rekao je da ta zemlja u potpunosti podržava vojnu operaciju Azerbejdžana.
AFP podseća da je Turska istorijski saveznik pretežno muslimanskog Azerbejdžana i vidi uglavnom hrišćansku Jermeniju kao jednog od glavnih regionalnih rivala.
"Podržavamo korake koje je preduzeo Azerbejdžan - sa kojim delujemo zajedno sa motom: jedna nacije, dve države - da odbrani svoj teritorijalni integritet", navodi se u saopštenju predsednika Turske.
Međunarodno priznat kao deo Azerbejdžana, Nagorno-Karabah ima pretežno etničko jermensko stanovništvo i oteo se od kontrole Bakua ranih 1990-ih posle rata.
Azerbejdžan je povratio delove zemlje u toj oblasti i oko nje u ratu 2020. godine, ali etničke jermenske vlasti koje oblast vide kao svoju pradomovinu, zadržale su pod kontrolom deo Nagorno-Karabaha, uključujući njegov glavni grad.
Sporazum o prekidu vatre koji je isposredovala Rusija i koji su sprovele ruske mirovne snage od tada je ostao krhak, sa čestim granatiranjem i međusobnim optužbama.
Jermenija je optužila Moskvu, koja vodi sopstveni rat u Ukrajini, da je previše rastrzana da bi mogla da joj garantuje bezbednost.
Jermenija je saoopštila da su akcije Bakua, za koje se navodi da su izazvale humanitarnu katastrofu, što je Azerbejdžan negirao, bile nezakonite.
Jermensko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je u ponedeljak da diplomatski stav Azerbejdžana izgleda kao da priprema teren za neku vrstu vojne akcije.
