"Napad počinjen na severu Kosova, kod sela Banjska, predstavlja pravi problem za stabilnost Balkana – zbog čega bi Evropska unija i NATO trebalo da budu zabrinuti", izjavio je za Glas Amerike general u penziji Vesli Klark.
Eparhija raško-prizrenska: U manastiru nije bilo oružja
Eparhija raško-prizrenska saopštila je da je duboko zabrinula izjava penzionisanog američkog generala Veslija Klarka o nedavnim događajima na severu Kosova zbog, kako je navedeno, netačne tvrdnje da je u manastiru Banjska navodno bilo uskladišteno oružje.
Eparhija je ukazala da je u saopštenjima jasno prenela ono što su pronašli Kosovska policija i Euleks.
"Da je u objektu koji je van manastirakog kompleksa i koji u trenutku najnovijih dešavanja iguman manastira i bratija nisu bili u stanju da kontrolišu, a u koji su naoružana lica 24. septembra samostalno ušla, kao i u dvorištu manastira, ostavljen jedan deo oružja i opreme prilikom njihovog povlačenja", navodi se u saopštenju.
Ukazano je i da je posle detaljnog pregleda manastira, koji su obavili Kosovska policija i Euleks u prisustvu igumana Danila, utvrđeno da u manastiru nije bilo skladišteno nikakvo oružje.
"To je suprotno duhovnoj ulozi Crkve koja se protivi svakom vidu nasilja", navodi se u saopštenju.
Ocenjujući izjavu generala Klarka proizvoljnom - Eparhija je ukazala da takvi stavovi ne doprinose izgradnji mira i ugrožavaju objekte i imovinu Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Kosovu.
Ukazano je i da se SPC na Kosovu protivi bilo kakvoj vrsti nasilja i sukoba.
"Zato je među prvima osudila nasilje koje se desilo toga dana na severu Kosova i Metohije u okolini manastira Banjske", navedeno je u saopštenju Eparhije raško-prizrenske.
Tri dana posle napada na pripadnike kosovske policije kod sela Banjska, na severu Kosova, i dalje je nepoznato ko je angažovao, opremio, organizovao i naoružao formaciju od najmanje trideset ljudi.
Epilog njihovog napada je pet ljudskih žrtava - jedan kosovski policajac, četvorica napadača srpske nacionalnosti, kao i više povređenih osoba.
"Uznemirava činjenica da se posle incidenta ispostavilo da je u srpskom manastiru bila uskladištena velika količina oružja. Takvih slučajeva je bilo i tokom naših ranijih iskustava na Balkanu devedesetih godina, kada su pojedini manastiri bili uporišta srpskog nacionalizma, što nije isključivalo njihovo korišćenje kao arsenala naoružanja. Nadam se da će KFOR instistirati da sve to bude provereno – jer za tako nečim nema mesta u trenucima nastojanja da se obezbedi sporazum o autonomiji za kosovske građane srpske nacionalnosti", navodi Klark - uz napomenu da se umesto toga preti oružjem i nasiljem – što ocenjuje kao potpuno kontraproduktivno.
Glas Amerike: Kakva bi formacija mogla imati pristup opremi i resursima koji su zaplenjeni kada je napad neutralisan?
Klark: Oružje je verovatno došlo iz Srbije. I verovatno se radi o akciji koju su koordinirali ili bar prećutno odobrili srpski specijalci. Takve akcije smo viđali i ranije. Sećam se tokom priprema za kampanju na Kosovu, početkom 1999. pre ili na početku vazdušnih udara, grupa ljudi u civilu kidnapovala je trojicu američkih vojnika koji su bili u sastavu trupa u sadašnjoj Severnoj Makedoniji. Prešli granicu, izveli vojnike iz džipa, pretukli i prebacili u Beograd. Dakle, ko su bili ti ljudi na severu Kosova, njihove veze sa srpskim specijanim snagama i vlastima Srbije – to je ono što treba utvrditi.
Glas Amerike: Predsednik Srbije tvrdi da su napadači bili lokalni Srbi koji su se suprotstavili represiji vlade premijera Kurtija. Kako gledate na to?
Klark: Potrebno je bolje da razumem žalbe zbog represije – jer toga nisam svestan. Od 1999. pošto je u toj zoni raspoređen KFOR pod francuskim rukovodstvom – albanske vlasti su raspuštene. Albanci su napustili funkcije u zajednici na kojima su mogli biti od pomoći. Od tada vlada razdvojenost i stanje u kom se kosovske vlade nose sa separatističkim nastojanjima na severu Kosova. Tako da mislim da za tvrdnje o represiji nema realnih pokazatelja. Ali, jasno je da u to područje stiže novac iz Beograda kao da se radi o posebnoj državi, što je netačno. Sever Kosova je deo Kosova. I trebalo bi da bude integrisano potpuno u kosovski sistem. U tome se sastoji istinski problem.
Glas Amerike: Kosovske vlasti tvrde da je jedan od napadača Milan Radoičić, aktuelni potpredsednik najveće i najuticajnije stranke kosovskih Srba na Kosovu, koja ima bliske veze sa vladajućom Srpskom naprednom strankom. On je takođe pod sankcijama SAD i Velike Britanije. Kako tumačite to?
Klark: To se može tumačiti kao dodatni dokaz saučesništva srpskih vlasti – što ugrožava postizanje sporazuma o autonomiji srpske zajednice za čiju primenu se zalažu Sjedinjene Države i Evropska unija. Jer se, što ukazuje i poslednji incident, tu radi o nečem većem od same autonomije za Srbe. Mogao bi značiti veću povezanost Srba sa državom Srbijom, pa i njenim policijskim i vojnim strukturama. To bi moglo dovesti do ozbiljnih poremećaja unutar Kosova.
O Vesliju Klarku
Vesli Klark je penzionisani američki general koji je obavljao je funkciju komandanta evropskih snaga NATO-a u vreme operacije pod nazivom “Saveznička sila”, odnosno intervencije u bivšoj Saveznoj Republici Jugoslaviji, koja je trajala od kraja marta do početka juna 1999.
Intervenciji Alijanse, koja je počela 24. marta 1999. prethodili su sukobi vojno-policijskih snaga tadašnje SRJ i snaga Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), kao i ubistva, deportacije i masovni progoni kosovskih Albanaca tokom 1998-1999.
Odluka o intervenciji, bez saglasnosti Ujedinjenih nacija, doneta je nakon neuspešnih pregovora delegacija Kosova i SRJ u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999.
Klark: To se može tumačiti kao dodatni dokaz saučesništva srpskih vlasti – što ugrožava postizanje sporazuma o autonomiji srpske zajednice za čiju primenu se zalažu Sjedinjene Države i Evropska unija. Jer se, što ukazuje i poslednji incident, tu radi o nečem većem od same autonomije za Srbe. Mogao bi značiti veću povezanost Srba sa državom Srbijom, pa i njenim policijskim i vojnim strukturama. To bi moglo dovesti do ozbiljnih poremećaja unutar Kosova.
Glas Amerike: Smatrate li da bi strane trebalo da se suoče sa nekim konkretnim posledicama? Ko i na koji način?
Klark: Pojedinci koji su sa srpske strane učestvovali u svemu tome treba da budu izvedeni pred lice pravde i to u skladu sa pravilima koje propisuje kosovsko zakonodavstvo. Potrebno je da NATO učvrsti svoje sposobnosti i bude efikasan na teritoriji čitavog Kosova. Ukoliko su, na primer, nekog pojedinca sankcionisale Sjedinjene Države ili Evropska unija – kako je moguće da bude lider političke partije na Kosovu?! Ko to dozvoljava? Na primer, gospodin Tači koji je optužen za ratne zločine, još je u haškom pritvoru. Potrebno je da postoji mera razumevanja obe strane za vladavinu prava na Kosovu.
Glas Amerike: Srpski ministar odbrane je, između ostalog, rekao da je Srbija nezadovoljna reakcijom KFOR-a. Kako je KFOR trebalo da reaguje u ovoj konkretnoj situaciji?
Klark: Trebalo je snažno da se usprotivi nasilju na Kosovu, gde god da se dešava, i to protiv strana koje ga vrše. Snage KFOR-a su zbog toga tamo i raspoređene. Ali, primetio bih i da akcije na Kosovu imaju veze sa nasiljem u Ukrajini. Rusiji, koja Srbiju koristi kao svog agenta, odgovara nemirno stanje na Kosovu u hibridnom ratu koji vodi. Rusija bi želela veću nestabilnost na Balkanu, koja bi NATO-u odvukla pažnju. Ona želi da prikaže da demokratija ne funkcioniše. Povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova je u interesu Moskve i deo agende koju sprovode neki od elemenata u Beogradu.
Glas Amerike: U Srbiji je proglašen Dan žalosti za poginule Srbe u napadu. I na severu Kosova za njih su održavani javni pomeni. Kakva se poruka time šalje?
Klark: Mogu da razumem da to čine članovi njihovih porodica. Ali, neopravdano je kada se to podigne na nivo državne politike – jer su ti ljudi bili odmetnici. Prekršili su zakone države Kosovo. Učesnici u tome bi trebalo da budu kažnjeni, a ne da budu smatrani herojima. Međutim, svestan sam da u Srbiji i tom čitavom regionu postoji nasleđe konflikta duže od jednog veka. U obliku etničkih i verskih sukoba. Sve to praćeno je nasiljem, mržnjom, međuetničkim tenzijama. Vreme je da se sa time stane i krene ka 21. vek. Zato mislim da se radi o pravoj tragediji. Zaista žalim zbog porodica ljudi ubijenih sa obe strane. Kosovskog policajca koji je izgubio život dok je obavljao svoju dužnost – štiteći vladavinu prava na Kosovu. Ali, napadači ne zaslužuju nikakvo zvanično priznanje. Njihova smrt tragedija je za njihove porodice. Žalimo zbog svih izgubljenih života.
Glas Amerike: Kako bi se sve ovo moglo odraziti na već blokirani dijalog Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa?
Klark: Sve ovo je prava šteta za dijalog. U njemu treba da učestvuju razumni državnici koji će se založiti da ovakve stvari treba da prestanu. Vreme je da se nezavisnost Kosova prizna, da se krene napred i uspostavi mir u regionu. Ali, to se nije dogodilo i nije verovatno da će se desiti. Snaga međuetničke mržnje, čije nasleđe traje duže od jednog veka, toliko je moćna - da mislim da je potrebno da se nacije Evrope i Sjedinjenih Država udruženim snagama bave time.
Neće se postići brz napredak u smislun normalizacije odnosa. Potrebno je pronaći neke druge načine kako bi se ostvarila stabilnost za građane Balkana.
Glas Amerike: Pomenuli ste druge načine… Na šta ste mislili, uz ove koji se već primenjuju?
Klark: Uz ove formalne napore – potrebno je ponuditi i neke vrste sporazuma sa malo više esencije ili vrednosti za Srbiju i Kosovo. Pre deset, ili pet godina izgledalo je da Srbija napreduje u težnji da postane član evroatlantske zajednice. Sada deluje da je to stalo. Srbija ne napreduje.
