Posle nedelje kada je Srbija do večernjih sati čekala obraćanje predsednika Srbije i odgovore na mnoga pitanja u vezi sa onim što se toga dana dogodilo u selu Banjska na severu Kosova, Aleksandar Vučić se ponovo obratio javnosti u udarnom terminu na Radio-televiziji Srbije.
Ali čini se da je i posle ovog obraćanja ostalo jako mnogo pitanja i nedoumica bez odgovora, a pre svih građani Srbije su ostali uskraćeni za ključne momente – šta je bio cilj i namera onih koji su organizovali akciju u Banjskoj. I da li je Beograd znao i imao učešća u tom događaju.
“Za sada mi teško možemo da zaključimo da li je zvanični Beograd uključen u ovo, posebno zbog toga što je pregovaračka pozicija značajno oslabljena sada, dok je prištinska značajno ojačana. Bukvalno se preko noći obrnula situacija. Ali ono što je teško zamislivo je da je jedan ovakav incident nemoguće zamisliti da se desi bez znanja određenih delova bezbednosnih struktura Srbije. Pre svega mislim na BIA i na policiju”, kaže u razgovoru za Glas Amerike Srđan Hercigonja, saradnik Beogradskog centra za bezbenosnu politiku (BCBP).
On ističe da od odgovora na to pitanje zavisi i šta će se dalje događati i hoće li Srbija možda biti izložena nekim sankcijama, o čemu se na Zapadu sve glasnije govori.
Srbija su osramotili i porazili ljudi koje je do juče nazivala teroristima, kaže politički analitičar Dragomir Anđelković. Oružani napad u Banjskoj vidi kao „debakl“ politike Beograda, bez obzira na to da li u njemu ima učešća struktura iz Srbije ili ne. Da li je predsednik Srbije znao kako će se cela akcija odvijati teško je reći, kaže Anđelković, ali smatra da je malo verovatno da, kako navodi, čovek koji odlučuje o svemu u Srbiji nije imao barem osnovne informacije o tome.
„Nije problem da Srbija maksimalno podrži Srbe i da se oni bore za svoja prava ako su ugroženi. Problem je ako Srbija nema hrabrosti da stane iza njih i ako ne rešava probleme preko institucija, već preko raznih kriminalnih grupacija. To govori o neozbiljnosti“, kaže Anđelković u razgovoru za Glas Amerike.
Dodaje da poslednje medijsko gostovanje predsednika Srbije vidi kao njegov pokušaj da se ogradi od svih događaja i da krivicu prebaci na druge, kako se ne bi zamerio Zapadu, ali i izgubio ugled u srpskoj javnosti.
„Nastupao je tako da građani Srbije njega dožive kao zaštitnika srpskih interesa, a ne da razmišljaju o tome da je on nesposoban za zaštitu tih interesa i zašto je dozvolio Kurtiju da ima kontrolu nad severom, gde nije do 2016. godine postojala albanska kontrola, već srpska civilna zaštita. S druge strane, kada se radi o Zapadu – tu ne želi nikako da bude umešan u čitavu stvar pa je nastupao kao neko ko skoro analitički sagledava situaciju, a ne kao predsednik države“, kaže Anđelković.
Kako primećuje Srđan Hercigonja, predsednik Vučić nije ni pokušao da odgovori na još neka važna pitanja o poreklu oružja, uniformi i svega što su pripadnici kosovske policije zaplenili posle napada u Banjskoj. Na taj način se dobijaju i odgovori na neka druga pitanja, pa i na ono najvažnije o tome da li je Beograd znao i podsticao ovu akciju.
“Možemo da smatramo kao vrstu pobune ovo što se desilo u Banjskoj, a ključni način da se dođe do odgovora na to pitanje je upravo kroz to - poreklo oružja. Da li je to oružje koje potiče iz rata, da li je to oružje koje je došlo na sever iz centralne Srbije, koje uniforme su oni nosili, koji je stepen obučenosti ljudi koji su u tome učestvovali. Zašto je to bitno? To je bitno kako bismo zaključili da li su ti ljudi svojom voljom učestvovali. To je sasvim legitimno pitanje, čini mi se”.
Dragomir Anđelković ukazuje i na to da su posle akcije u Banjskoj Srbi i Srbija u zapadnom delu međunarodne zajednice predstavljeni kao teroristi, dok „nas na istoku vide kao nesrećnike koji ne znaju šta rade.“ On se ne slaže se sa tezom koju su prethodnih dana izneli pojedini mediji u Srbiji da iza organizacije napada stoje strane službe.
„Mislim da Vučićevi ljudi puštaju razne informacije i dezinformacije kako bi relativizovali njegovu odgovornost. Jedni pričaju da je to Vagner, a drugi da iza svega stoje britanske i američke strukture koje su želele da izazovu sukob. Mislim da iza svega toga ne stoje ni Britanci, ni Amerikanci, ni Rusi, već nakaradna i nesposobna politika u Beogradu“, kaže on.
Posle svega što se dogodilo u Banjskoj, kako kaže Hercigonja, javnost u Srbiji je bila, a i dalje je prinuđena da prati kosovske zvaničnike i kosovske medije kako bi znali šta se događa na terenu.
“Mnogi od nas su čitali prištinske novine i bili prinuđeni da koristimo google translate ili da zamolimo nekoga da nam prevodi sa albanskog na srpski jezik”, naglašava Hercigonja i dodaje da su u jednoj izuzetno kriznoj situaciji prištinski zvaničnici postupili odgovorno prema građanima koje oni predstavljaju:
“Tu pre svega mislim na način i intenzitet informisanja javnosti o dešavanjima. Premijer Aljbin Kurti je nekoliko puta davao izjave u nedelju nakon incidenta, obratio se na srpskom što je jako bitno u ovim situacijama i značajno zbog građana koji žive na severu Kosova, koji su u posebno delikatnoj situaciji… U Beogradu smo imali potpunu tišinu, a nakon te tišine jedno obraćanje i jedan govor u kome mi se čini da veliki broj građana nije dobio odgovore na najosnovnije pitanje, a to je o čemu se ovde zapravo radi”.
