“Počinilac nasilja koji je delo priznao treba da bude krivično gonjen, a ne tretiran kao heroj. To bi trebalo da važi za sve države”, ocenio je za Glas Amerike penzionisani američki diplomata Tomas Kantrimen – povodom informacije da je Milan Radoičić pušten iz pritvora u kom je proveo manje od 48 sati.
“Prema mom mišljenju, međunarodna zajednica treba da učini sve da bi bila sprovodena objektivna istraga. To podrazumeva odobrenje Euleksu da ispita Radoičića”, ukazao je Kantrimen - koji je u Stejt departmentu, od 2010. do 2011, obavljao funkciju zamenika pomoćnika državnog sekretara zaduženog za područje Balkana.
Takođe, navodi da mu je razumljiva zabrinutost međunarodne zajednice u vezi sa posvećenošću Srbije konceptu vladavine prava.
“Kao i mirnom razrešenju otvorenih pitanja sa Kosovom. Uz to, obespokojava što se vlasti u obe prestonice koriste retorikom za koju je veća verovatnoća da će rasplamsati strasti – nego smiriti situaciju”, podvlači Kantrimen - koji je u Stejt departmentu bio i na poziciji direktora Kancelarije za Balkan od 1999. do 2001.
Milan Radoičić našao se na slobodi dan posle hapšenja - pošto je sudija Višeg suda u Beogradu odbio predlog Višeg javnog tužilaštva o određivanju pritvora zbog opasnosti od bekstva.
U Srbiji je optužen za udruživanje radi vršenja krivičnih dela, nedozvoljenu proizvodnju, držanje, nošenje i promet vatrenog oružja i eksplozivnih materija i teška dela protiv opšte sigurnosti – u vezi sa napadom na kosovsku policiju kod sela Banjska na severu Kosova.
Iako je u obraćanju njegovog pravnog zastupnika preuzeo odgovornost za napad, Radoičić je na saslušanju u Višem javnom tužilaštvu u utorak negirao izvršenje krivičnih dela.
Hovenijer: Radoičić mora da odgovara
Američki ambasador u Prištini Džefri Hovenijer poručio je da ne veruje da su događaji u Banjskoj bili spontani i da je jasno da je grupa napadača bila koordinirana.
“Ono što verujem, pošto je Radoičić, ponavljam, preko svog advokata, dao izjavu u kojoj preuzima odgovornost za organizovanje i učešće u ovom događaju koji smatramo krivičnim delom, da on mora da odgovara", rekao je američki ambasador u Prištini.
Radoičić i grupa od najmanje trideset osoba napali su pripadnike kosovske policije u poslednjoj nedelji septembra. U okršaju je ubijen jedan kosovski policajac i, prema dostupnim podacima, trojica napadača.
Prema navodima kosovskih zvaničnika iza sebe su ostavili naoružanje i opremu u vrednosti od pet miliona evra.
“Vest o puštanju Radoičića na slobodu bila je podjednako iznenađujuća, kao i informacija o njegovom privođenju. Prva indicija za to bila je kada je predsednik Srbije najavio da će institucije raditi svoj posao. Deluje da se radi o političkom procesu čiji cilj nije utvrditi šta se zapravo desilo na severu Kosova tog 24. septembra, već je pre pokušaj da se međunadrodnoj javnosti dokaže da Srbija nije imala nikakve veze sa incidentom”, ocenjuje Bojan Elek iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Kosovske vlasti su u danima posle napada u Banjskoj iznosile tvrdnje o povezanosti Milana Radoičića i ostalih osumnjičenih počinilaca sa zvaničnim Beogradom, pa čak i da se obuka sprovodila na poligonima Vojske Srbije, što srpske vlasti kategorički odbacuju.
Uz to, predsednik Srbije više puta je ponavljao tvrdnje da je napad na severu Kosova posledica revolta lokalnih Srba na navodni teror kosovskih vlasti, a ne organizovana akcija sprovedena uz podršku Beograda.
U tom maniru formulisani su i navodi optužnice protiv Radoičića, primećuje Bojan Elek.
“Da je nabavljao oružje nelegalno iz Bosne i Hercegovine. Da ga je preuzimao u okolini Beograda i onda transportovao na Kosovo, a da zapravo niko od organa vlasti Republike Srbije nije imao nikakve veze sa tim”, ukazuje Elek.
Kamberi: Nisam imao velikih očekivanja
Bivšem potpredsedniku Srpske liste, najveće partije kosovskih Srba blisko povezane sa vlastima u Srbiji, zabranjeno je da napušta zemlju i odlazi na Kosovo. Takođe u obavezi je da se dva puta mesečno javlja nadležnoj policijskoj stanici.
“Velikih očekivanja nisam imao ni kada je Radoičić bio uhapšen”, kaže za Glas Amerike Šaip Kamberi – poslanik u Skupštini i predsednik Partije za demokratsko delovanje, jedne od stranaka albanske nacionalne manjine u Srbiji.
“Ovo je još jedan od dokaza u nizu da je Srbija poslala ‘duboka država’ u kojoj kriminalne strukture imaju veću moć od državnih institucija. Da je politika umešana u pravosuđe i da se zapravo ovim činom daje do znanja da Aleksandar Vučić štiti osobe koje se terete za terorizam”, ukazuje Kamberi.
Terorizam je ujedno i kvalifikacija kojom Evropska unija (EU) i kosovske vlasti označavaju napad oružane formacije na pripadnike kosovske policije na severu Kosova. Uz to, međunarodna zajednica, predvođena EU i Sjedinjenim Državama traži temeljnu istragu okolnosti pod kojima je naoružana grupa sprovela napad u Banjskoj. To bi, između ostalog, moglo pomoći utvrđivanju je li osim Radoičića, bilo još umešanih strana u planiranje i organizaciju tog napada.
Lazarević: Radoičićeva nadmoć nad Vučićem
“Puštanje Radoičića za manje od 48 sati u praksi razumem kao de fakto potvrdu značaja i moći Radoičića u državnom sistemu Srbije, konkretno njegovoj nadmoći nad samim Aleksandrom Vučićem. Da je samo Vučić mogao da odnese prevagu nad odlukama, ostao bi makar 48 sati, odnosno nekoliko dana, dok se makar bura stiša”, ističe za Glas Amerike Tatjana Lazarević – urednica portala Kossev, jednog od nezavisnoih medija sa severa Kosova.
Govoreći o Milanu Radoičiću, nedavno gostujući na privatnoj televiziji Hepi, predsednik Srbije ga je označio čovekom koji je uvek bio uz svoj narod.
“Rizikovao je i kuću i sve što ima da bi otišao da pogine”, rekao je Vučić osobi koja je priznala organizovanje napada na severu Kosova čija su neposredna posledica bile najmanje četiri ljudske žrtve.
Događaji iz Banjske su, prema još nezvaničnim informacijama, pojedine članice Evropske unije naveli da počnu da razmišljaju o primeni restriktivnih mera prema Srbiji – ukoliko se dokaže njena povezanost sa napadom koji je imao smrtne posledice.
Na tom tragu je i nekoliko poslanika Evropskog parlamenta koji su zatražili zamrzavanje finansijske pomoći Srbiji, ali i predložili sankcije za kosovskog premijera Aljbina Kurtija zbog zastoja u dijalogu.
