Ukrajina je ispalila ATACMS projektile na ruske snage u utorak, nakon što su Sjedinjene Države poslednjih dana tajno obezbedile Ukrajini mali broj balističkih projektila dugog dometa, izjavio je američki zvaničnik za Glas Amerike. To je povtrdio i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.
ATACMS, što je skraćenica za Vojni taktički raketni sistem koji je proizvela američka kompanija Lokid Martin, omogućiće ukrajinskim snagama da prodru dublje u teritoriju koju kontroliše Rusija. Sistem će takođe omogućiti ukrajinskim snagama da pucaju na površinske mete sa sigurnije udaljenosti, umesto da idu sve do prve linije da bi pogodili udaljenije ciljeve.
ATACMS se može koristiti u visokomobilnim artiljerijskim raketnim sistemima (HIMARS) koji su već u ukrajinskom arsenalu. Do sada, Sjedinjene Države su obezbedile samo rakete GMLRS za taj sistem, koji ima domet od oko 90 kilometara.
Američki zvaničnik, koji je razgovarao sa Glasom Amerike pod uslovom da ostane anoniman, rekao je da su SAD Ukrajini obezbedile stariju verziju ATACMS-a, koji ima maksimalni domet od oko 170 kilometara.
Novije verzije ATACMS-a imaju maksimalni domet od preko 300 km.
ATACMS je najnoviji u nizu oružja koje je Bajdenova administracija u početku odbila da obezbedi Ukrajini, ali se predomislila. Kijev je tražio to oružje više od godinu dana.
Bela kuća je u početku odlagala odobrenje zahteva za američke protiv-avionske rakete "Stinger", projektile visoke mobilnosti (HIMARS) i F-16 borbene avione, ali je kasnije to odobrila Ukrajini.
Prošle nedelje, sekretar za odbranu Lojd Ostin izjavio je da će se SAD pridružiti čelu koalicije koja radi na tome da Ukrajini obezbedi lovce F-16, nakon što je u maju dala zeleno svetlo za obuku ukrajinskih pilota i eventualni prenos aviona na Ukrajinu od zapadnih saveznika. Međutim, Ostin je upozorio da će Ukrajini biti potrebni "meseci" pre nego što budu spremni da koriste F-16 u borbi.
"Najranije je sledećeg proleća kada ćemo moći da vidimo početnu sposobnost", rekao je Ostin.
Ukrajina je pojačala kampanju raketnih i napada dronovima kako bi pogodila mete duboko iza ruskih linija, što je stavilo delove okupiranog poluostrva Krima pod stalne napade.
Međutim, sa približavanjem zime, dok ukrajinske snage tek treba da postignu veći napredak, raste zabrinutost među kijevskim pristalicama o budućnosti međunarodne podrške.
Prema izveštajima medija, predsednik Džo Bajden rekao je predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom prošlog meseca da će SAD poslati mali broj ATACMS projektila u Ukrajinu narednih nedelja.
Velika Britanija je ranije ove godine Ukrajini obezbedila sličan tip projektila — projektil Storm Šedou, sa maksimalnim dometom od oko 250 kilometara, ali on se ispaljuje iz aviona. S obzirom na to da je nebo iznad Ukrajine veoma problematično, ATACMS može Ukrajini da pruži veću fleksibilnost u napadima.
Najnovija verzija ATACMS-a takođe se kreće tri do četiri puta brže nego druge rakete viđene na bojnom polju, uključujući Storm Šedou i ruski KH-101.
Vesti o ATACMS-u stižu manje od nedelju dana nakon što su Sjedinjene Države pružile Ukrajini dodatnu vojnu pomoć u iznosu do 200 miliona dolara u paketu za koji Pentagon kaže da je uključivao oružje za vazdušnu odbranu, kao što su projektil AIM-9 Sajdvinder, artiljerijska municija za HIMARS, protivtenkovske rakete TOV i 155 mm i 105 mm municiju.
Paket je bio 48. put da su SAD iskoristile ovlašćenje predsednika da ukrajinskoj vojsci obezbede opremu iz američkih zaliha, i bio je to prvi put od kada je Kongres isključio novu pomoć Ukrajini u zakonu o privremenim troškovima usvojenom prošlog meseca kako bi se sprečilo zatvaranje vlade.
Sjedinjene Države su obezbedile oko 44 milijarde dolara za bezbednosnu pomoć Ukrajini od početka ruske invazije u februaru 2022.
Pentagon još uvek ima oko 5 milijardi dolara odobrenih od Kongresa za ukrajinsku vojnu pomoć, nakon što je Pentagon u junu otkrio da je precenio vrednost oružja isporučenog Ukrajini za oko 6 milijardi dolara.
Izračunavajući svoje procene paketa pomoći, Sekretarijat za odbranu računao je troškove koji su nastali zbog zamene oružja datog Ukrajini, dok je trebalo da sabere troškove sistema koji su zapravo poslani, rekli su zvaničnici Glasu Amerike u trenutku kada je greška ustanovljena.
Ubrzo nakon što je usvojen zakon o privremenom finansiranju, Kongres je smenio Kevina Mekartija sa pozicije predsedavajućeg.
Parlament tek treba da izabere novog predsednika, a nova pomoć Ukrajini mogla bi da zavisi od toga ko će biti izabran.
