Lideri Kosova i Srbije, Aljbin Kurti i Aleksandar Vučić, iskazali su, nakon višečasovnih razgovora sa predstavnicima Evropske unije i liderima država koji je čine, delom oprečne stavove o nastavku procesa normalizacije odnosa dve strane.
To je, između ostalog, i jedan od preduslova njihovog napretka u procesu evrointegracija.
Žozep Borelj, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, saopštio je da dogovor nije bio moguć pošto su, kako je ukazao, preduslovi jedne strane bili neprihvatljivi za drugu.
"Na kraju, zahtevamo od strana da se iskreno angažuju u procesu normalizacije. To se može uraditi samo u okviru dijaloga, jer je to jedini način da napreduju na svom evropskom putu. Nastavićemo da insistiramo i radimo kako bismo postigli dogovor. Ali danas, nažalost, nije bilo moguće bez, kao što sam rekao, preduslova svake strane koji su za drugu bili neprihvatljivi", saopštio je Borelj.
Vlada Kosova saopštila je da je kosovski premijer Kurti ponovio da je spreman da potpiše Osnovni sporazum za normalizaciju odnosa sa Srbijom, ali da druga strana nije bila za to.
"Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbio je da potpiše sporazum sa Kosovom i tražio da se prihvati propratno pismo, kojim se praktično poništavaju tri principa Osnovnog sporazuma, Aneksa o primeni, kao i nacrta koji je pet izaslanika zapadnih zemlalja predložilo 21. oktobra", navodi se u saopštenju Vlade Kosova.
U saopštenju je ukazano da isključivo potpis znači prihvatanje i garantuje primenu sporazuma.
Takođe, Kurti se u saopštenju založio za uvođenje sankcija Srbiji zbog, kako je precizirao, terorističkog napada počinjenog 24. septembra na severu Kosova. Tada je oružana grupa koju je, prema sopstvenom priznaju predvodio bivši potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić, napala pripadnike kosovske policije. Prema zvaničnim podacima, u napadu je poginuo jedan policajac i trojica napadača.
Vučić: Jedina rezerva članstvo Kosova u UN i nezavisnost
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je u Briselu jasno ukazao da je potrebno primeniti sve potpisane sporazume – uz jedan izuzetak.
"Uvek smo samo jednu stvar isticali, a koja je poznata od početka, a to je da Srbija ne može da prihvati članstvo Kosova u UN i nezavisnost Kosova. Takođe i papir koji smo primili 21. oktobra, izrazili smo uverenje da je to dobra osnova za rad u budućnosti, a jedina rezerva je članstvo Kosova u UN i nezavisnost. Srbija je potpuno spremna za formiranje Zajdnice srpskih opština u skladu sa predlozima koji su dobijeni. Neophodno je da se postigne napredak, a svima će u Evropi biti jasno ko koči napredak”, ukazao je Vučić – uz napomenu da sankcije Srbiji nisu razmatrane.
Kurti i Vučić su se sastali sa liderima vodećih zemalja EU, u okviru napora Zapada da obnovi proces normalizacije odnosa između dve države, prenosi albanski servis Glasa Amerike.
Sa njima su odvojeno razgovarali francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šolc, italijanska premijerka Đorđa Meloni, kao i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel i šef diplomatije Evropske unije Žozep Borelj, preneo je albanski servis Glasa Amerike.
Detalji razgovora Kurtija i Vučića sa liderima država EU nisu obelodanjeni.
Italijanska premijerka Meloni poručila je kratko da se ulažu napori u pronalaženju rešenja i da su dvojica lidera pozvana da, kako je rekla, preduzmu korake u primeni dokumenata koje su dogovorili poslednjih meseci i godina.
Razgovori su vođeni uoči početka sastanka na visokom nivou lidera zemalja EU, koji će tokom dva dana razgovarati o aktuelnim svetskim događajima - uključujući napetosti između Kosova i Srbije, intenzivirane posle oružanog napada počinjenog krajem septembra na severu Kosova.
Očekivanja analitičara od sastanaka lidera Kosova i Srbije u Briselu
Stručnjak za Balkan i viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu Bodo Veber smatra da susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija sa evropskim liderima u Briselu, najverovatnije neće dati konkretne rezultate, kad je sprovođenje dogovorenih sporazuma u pitanju.
On je za Glas Amerike rekao da će i jedna i druga strana nastaviti sa odugovlačenjem.
“Tu su već u decembru izbori u Srbiji, onda će se po starom uhodanom pristupu predsednik Vučić provući iza dugog procesa formiranja vlasti i onda smo već u fazi evropskih izbora, koji su i u prošlosti pokazali da više nema prostora za neki napredak", smatra Veber.
Prema njegovim rečima, predsedniku Srbije trenutno odgovara status kvo i zbog predsedničkih izbora u Sjedinjenim Državama naredne godine.
“Očigledno sa jučerašnjim davanjem ordena gospodinu Grenelu, po meni je posebna simbolika, dan pre odlaska u Brisel, jasno je da on odugovlači proces i nada se povratku Trampove administracije koja bi za nas značila vraćanje možda na opasan teren - priču o razmeni teritorije i etničke podele”, smatra Veber.
S druge strane, analitičar Nenad Radosavljević smatra da je Zapad posle događaja u Banjskoj odlučniji nego ikad u svojim namerama da se sve što je dogovoreno u Briselu i sprovede i da će Beograd i Priština morati to da urade.
“Siguran sam da će to bez obzira na težak momenat pred izbore u Srbiji i na težak momenat gde naravno Kurti želi da zadrži svoj rejting u biračkom telu, bez obzira na te rizike mislim da je ovoga puta Kvinta odlučno rešila da se to na papiru sprovede”, rekao je Radosavljević za Glas Amerike.
Direktor Kim radija Isak Vorgučić ne očekuje da će se bilo šta bitno promeniti posle današnjih susreta Kurtija i Vučića sa evropskim zvaničnicima u Briselu.
“Mislim da će se odvijati stvari kao što su se do sada odvijale. Da će predsednik Vučić da tvrdi da je s teškom mukom prihvatio to što je ponuđeno, a da će se Aljbin Kurti izgovarati time da neće moći, da su to stvari koje nisu prihvatljive za Kosovo i da će to jednostavno nažalost ponovo pasti u vodu. Dakle, ne vidim način da u ovom trenutku strane mogu da prihvate, i jedna i druga nekakav predlog, osim ako se desi neko čudo”, rekao je Vorgučić za Glas Amerike.
Susreti su organizovani posle posete zapadnih izaslanika Prištini i Beogradu proteklog vikenda tokom koje su predstavili plan za primenu sporazuma postignutih početkom godine u Briselu i Ohridu.
Evropski zvaničnici ukazali su da su deo razgovora u Briselu, kako je naznačeno, savremeni evropski predlog statuta Zajednice opština sa srpskom većinom, što je i najteža tačka pregovaračkog procesa Kosova i Srbije.
Predsednik kosovskog parlamenta Glauk Konjufca rekao je u sredu da je predlog zapadnih diplomata za stvaranje Zajednice opština sa srpskom većinom, koji je podnet Vladi Kosova, u potpunosti uslađen sa Ustavom Kosova i ne stvara, kako je ukazao, treći nivo vlasti.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je pre odlaska u Brisel da Priština nije spremna da osnuje Zajednicu, i podvukao da je položaj Srba na Kosovu sve teži.
Kako se očekuje, tok sastanka bi se mogao odraziti i na debate tokom sastanka na visokom nivou lidera 27 zemalja članica EU od kojih se očekuje da odobre zaključke u kojima će se od strana tražiti da ispune sve obaveze iz sporazuma bez odlaganja i preduslova.
U preliminarnom tekstu zaključaka izražava se duboka zabrinutost za bezbednosnu situaciju na severu Kosova, osuđuje se napad na kosovsku policiju od 24. septembra i od Srbije se traži da sarađuje u istrazi i rasvetljavanju događaja.
O zaključcima će se razgovarati tokom sastanka lidera bloka u potrazi za konsenzusom o konačnoj verziji teksta.
