Prolazi i treća nedelja od oružanog napada u selu Banjska na severu Kosova, prilikom kog su ubijeni jedan kosovski policajac i tri napadača srpske nacionalnosti. Osim međusobnih optužbi Prištine i Beograda čini se da je malo toga urađeno da slučaj bude rasvetljen i čini se da za to ne postoji ni naročita politička volja na strani Beograda. Da li se i kako posle svega što se dogodilo dve strane mogu vratiti dijalogu koji je i pre poslednjeg sukoba bio relativno neuspešan?
Nekadašnji pomoćnik američkog državnog sekretara Tomas Kantrimen kaže za Glas Amerike da je u vezi dešavanja u Banjskoj potrebno sprovesti objektivnu istragu zbog potpuno različitih stavova Beograda i Prištine. Prema njegovom mišljenju tu istragu trebalo bi da predvodi Euleks:
“Priština i Beograd imaju potpuno suprotne narative o tome šta se desilo tamo. Zato je važna nezavisna istraga i po mom mišljenju treba da je predvodi Euleks uz punu saradnju Beograda i Prištine, uključujući i da Euleks treba da ispita Radoičića o njegovoj ulozi. To je pravi korak kada postoji nasilje, kada ljudi imaju ogromne količine oružja okolo. Dakle potrebna je istraga, a zatim nakon istrage ako je potrebno i podići optužnicu. Takođe nije trebalo učesnike tog događaja odmah nazivati herojima. Tako bi trebalo da bude u svakoj modernoj zajednici”.
Predsednik Međuranodnog instituta za mir Hans Svoboda kaže da autoritarni lideri drugačije posmatraju koncept mira, ali ističe da dijalog nema alternativu.
„Mislim da je poslednja kriza na Kosovu narušila imidž Srbije i njenog predsednika Aleksandra Vučića. Mislim da je vreme da srpski predsednik i kosovski premijer sednu i ozbiljno razgovaraju, dođu do dogovora, potpišu sporazum i implementiraju dogovoreno. Ne postoji drugi izlazak iz krize, sem primene kompromisnog rešenja. Zamrznuti konflikt nije održivo rešenje“, smatra Svoboda.
Tomas Kantrimen ističe i da je trenutno problem u tom procesu što dve strane ne slušaju jedna drugu.
“Vučić i Kurti ne žele da razgovaraju jedan sa drugim, ne žele da se rukuju”, kaže Kantrimen.
Ambasadori kvinte 21. oktobra u Beogradu i Prištini
Predsednik Srbije će se rukovati se sa predstavnicima zemalja Kvinte koji u posetu Beogradu i Prištini dolaze 21. oktobra. Na beogradskom stolu će se najverovatnije naći dve teme, misli Hans Svoboda.
Na pitanje da prokomentariše izjavu američkog ambasadora u Srbiji Kristofera Hila da je potrebno formirati neku vrstu Zajednice opština sa srpskom većinom, a da je sa druge strane potrebno međunarodno učešće Prištine, Tomas Kantrimen ističe da su obe stvari važne.
Kako podseća, formiranje Zajednice srpskih opština je obaveza koju je Priština preuzela pre 10 godina, kada je postignut sporazum, što je kako kaže bio trenutak optimizma:
“Nije lako Kosovu da ispuni to obećanje, ali to mora da se uradi. Takođe ima koraka koje Beograd treba da preduzme. Ali ne može se ovo uvek gledati kao transakcija, ja neću napraviti korak dok ga prvo ti ne napraviš. Biti lider znači raditi u najboljem interesu svoje zemlje, a ja ne vidim da postoji takvo vođstvo koje nam je potrebno da krenemo napred”.
On ističe da je vreme je da se razgovara o pravim pitanjima u odnosima Kosova i Srbije.
“Međunarodna zajednica je bila dosledna u isticanju puta pregovora koji se mora slediti, ovo su sledeći koraci koje očekujemo od dve vlade. A cilj je članstvo u EU za dve moderne multietničke države Srbiju i Kosovo. I to je šira slika ovog odnosa”, kaže Kantrimen.
Vreme je da se Srbije opredeli
Sa takvom ocenom slaže se i Hans Svoboda i kaže da je vreme i da rukovodstvo Srbije jasno i glasno kaže – da li želi da vidi Srbiju kao satelita Rusije ili kao članicu Evropske unije.
„Ono što se očekuje od gospodina Vučića jeste da pošalje jasnu poruku o evropskoj orijentaciji Srbije i da kaže: Da, mi želimo da uđemo u Evropsku Uniju i nalazimo se na evropskom putu”, ističe Svoboda i dodaje da će Vučić moći da ostane “neopredeljen” sve dok mu to drugi dozvoljavaju:
"Možete vi gajiti dobre odnose sa Rusijom, ali moramo biti otvoreni i sagledati ko je agresor i ko pokušava da destabilizuje mir u regionu. To nisu EU, SAD ili afričke zemlje… To je Rusija. I to bi predsednik Vučić trebalo jasno da prepozna“.
Konačno, prema oceni Kantrimena, iako su rat u Ukrajini i nedavno na Bliskom Istoku preokupirali svetsku pažnju, to ne znače da će situacija između Kosova i Srbije biti ignorisana. Kako smatra, iako bi Rusija želela da odvrati pažnju sveta sa Ukrajine u tome neće uspeti.
“Ne smatram da je u interesu Beograda i Prištine da stvaraju nasilje i dodatne tenzije na Kosovu. Nema razloga za nasilje na Kosovu sada. U najboljem interesu obe zemlje je da političari ublaže retoriku”, zaključuje Kantrimen.
