Šefovi država i vlada Evropske unije (EU) osudili su napad na kosovsku policiju koji se desio u selu Banjska, na severu Kosova, 24 septembra, prenosi Radio Slobodna Evropa.
"Evropska unija očekuje da počinioci budu uhapšeni i brzo privedeni pravdi i da Srbija u potpunosti sarađuje i preduzme sve neophodne korake u tom pogledu", navodi se u usvojenim zaključima na kraju samita EU na kome je raspravljano o odnosima između Kosova i Srbije.
U selu Banjska na Kosovu su 24. septembra naoružane grupe Srba napale su kosovsku policiju, ubivši jednog policajca. Tokom sukoba ubijena su i tri srpska napadača.
Na kraju dvodnevnog sastanka koji je održan u Briselu, lideri EU su usvojenim zaključima takođe izrazili zabrinutost zbog bezbednosne situacije na severu Kosova.
Upućen je poziv Kosovu i Srbiji da nastave sa stalnim naporima za deeskalaciju, kao i da obezbede održavanje novih izbora na severu Kosova što je pre moguće, uz aktivno učešće kosovskih Srba, prenosi RSE.
"Neuspeh deeskalacije tenzija imaće posledice", poručuju evropski lideri usvojenim zaključima.
Evropski predsednici i premijeri žale zbog nedostatka implementacije Sporazuma o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova od obe strane i njegovog aneksa za implementaciju, kao i drugih sporazuma postignutih u dijalogu uz posredovanje EU.
Pozivaju se Kosovo i Srbija da ove sporazume sprovedu, bez odlaganja ili preduslova. Ovo, kako stoji u zaključima, uključuje osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom.
"Normalizacija odnosa je suštinski uslov na evropskom putu obe strane i obe rizikuju da izgube važne prilike u nedostatku napretka”, navodi se u zkaljučima.
Kosovo i Srbija su u februaru u Briselu postigli Osnovni sporazum za normalizaciju odnosa, dok je Aneks za njegovu primenu dogovoren u martu u Ohridu. Strane nisu stavile potpise ni na jedan od tih dokumenata, prenosi RSE.
Lideri takođe potvrđuju da će Evropska unija nastaviti da blisko sarađuje sa Zapadnim Balkanom i podržava reformske napore ovih zemalja na njihovim evropskim putevima.
Lideri EU su 27. oktobra raspravljali o odnosima Srbije i Kosova. Izveštaj oko stanja u dijalogu između Kosova i Srbije podneo je visoki predstavnik EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj.
Predsednik Francuske Emanuel Makron, kancelar Nemačke Olaf Šolc i premijerka Italije Đorđa Meloni poručili su u zajedničkoj izjavi da očekuju da Srbija i Kosovo ispune svoje obaveze u implementaciji Sporazuma o normalizaciji odnosa, koja podrazumeva da Kosovo formira Zajednicu srpskih opština.
"Pozdravljamo angažovanje dve strane u razgovorima u četvrtak u Briselu. Uzimamo u obzir komentare lidera Kosova i Srbije na Evropski statut za uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu i iskazanu spremnost za njegovo sprovođenje", stoji u izjavi koju je objavila nemačka vlada, prenosi Kosovo onlajn.
Troje evropskih lidera navode i da predstavljeni nacrt statuta ZSO, koji u potpunosti podržavaju, predviđa moderan evropski način za rešavanje osetljivog pitanja zaštite manjina u skladu sa najboljom evropskom praksom i standardima, u okviru parametara definisanih od obe strane.
"Stoga još jednom naglašavamo naša očekivanja da strane ispune svoje obaveze i implementiraju Sporazum o putu normalizacije. Implementacija bi trebalo da napreduje od obe strane, koje ispunjavaju obaveze paralelno, korak po korak, na osnovu principa da obe strane moraju nešto da urade da bi nešto dobile", poručuju Makron, Šolc i Meloni.
Vučić: Spremni smo na sve, sem na nezavisnost Kosova
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je sagovornicima u Briselu u četvrtak preneo da je Beograd u dijalogu sa Prištinom spreman da prihvati sve što se ne tiče direktnog ili indirektnog priznanja nezavisnosti Kosova i njegovog članstva u Ujedinjenim nacijama i agencijama unutar sistema UN.
Vučić je na televiziji Pink rekao da je bilo pokušaja "nekih iz okruženja zapadno od Srbije" da se u zaključcima Saveta Evropske unije nađu i mere protiv Srbije i da se akt u Banjskoj okarakteriše kao teroristički, ali da im to nije uspelo, prenosi Fonet.
Prema njegovim rečima, kosovski premijer Aljbin Kurti je pokušao "da izvede trik", jer je prvi imao sastanak sa evropskim zvaničnicima i evropskom trojkom Italije, Francuske i Nemačke.
Predložio je da potpišemo sve te dokumente, rekao je Vučić, zato što mu je jasno da Srbija ne može da potpiše, ali to je bio trik, jer on nije spreman da prihvati Zajednicu srpskih opština, a zna da ja neću preći preko Ustava Srbije.
Svima je jasno da je to bio trik da bi kupio vreme i dobio dane da nastavi sa maltretiranjem i progonom Srba, konstatovao je Vučić.
Kurti: Tražio sam potpis, a Vučić neće
Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da je sagovornicima u Briselu preneo da će Priština imati dobru volju i dobru veru za primenu sporazuma dogovorenih u dijalogu, ako postoji potpis druge strane na njima, jer želi da "ono što se misli, što se kaže i što se radi bude jedno te isto, a potpis je tome garancija".
Kurti je na konferenciji za novinare podsetio da je Priština prihvatila osnovni sporazum iz Brisela od 27. februara i Impementacioni aneks iz Ohrida 18. marta, uz jučerašnji novi predlog koji se tiče člana 7. u vezi sa članom 10, prenela je RTK.
"Juče sam rekao da ako želimo hitno sprovođenje, bezuslovnu i u potpunosti primenu svih sporazuma, hajde da ih potpišemo danas, jer je samit EU pravo mesto i Brisel je glavni grad gde bi to trebalo da se desi", kazao je Kurti.
Moj utisak je, dodao je on, da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao "da" sporazumima da ih ne bi potpisao, a sad žali i kaje se što ih je prihvatio.
"Ne mogu to drugačije da razmem. Ako smo odgovorni i sposobni u svojim funkcijama - kada kažeš "da", treba i da potpišeš. Prihvatanje i potpis su ista stvar, samo je tačka gledišta drugačija, ali to nije slučaj sa Vučićem", ukazao je Kurti.
"Ne možemo imati dobru volju i dobru veru ako kažemo - da prihvatio sam koncept, a ne sadržaj, i ako kažemo da sprovođenju, ali sa određenim granicama. To je sabotiranje, neiskreno, a nema dijaloga, sporazuma i primene bez dobre volje i dobre vere", kazao je kosovski premijer.
Kurti je ponovio da je evropskim zvaničnicima i liderima država EU rekao da bez potpisa nema ozbiljnosti.
Šolc: Pregovori nisu propali
Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je danasa, po završetku Samita Evropske unije da je njegov utisak da pregovori sa Kosovom i Srbijom u Briselu nisu propali, jer su obe strane iskazale spremnost za sprovođenje dogovora, prenosi Fonet.
Šolc je na konferenciji za novinare naglasio da su i kosovski premijer Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekli da će dogovori biti sprovedeni, prenosi Kosovo onlajn.
"U ovoj zaista sumornoj situaciji mogli smo da postignemo napredak. Ne delim vašu ocenu da su pregovori propali. Ako napravimo političku procenu, verujem da možete da se složite sa mnom", rekao je Šolc.
"Sada imamo izjavu Kurtija i Vučića da će sprovesti mere iz dokumenata koje smo izradili - Osnovni sporazum, Ohridski sporazum i sada i koncept konkretnog nacrta za uspostavljanja ZSO. To je jasno rečeno i to je ispravan korak", odgovorio je Šolc na konstataciju novinara da su pregovori propali.
"Ovo nije stvar u kojoj na kraju može da se govori o tome ko ima najviše poena, već se radi o stvaranju mirne budućnosti za građane na Kosovu i u Srbiji", kazao je Šolc, dodajući da i Kosovo i Srbija žele u EU, a i Unija želi da se to ostvari.
Šolc je naglasio da je za to potrebno da Kosovo i Srbija postanu najbolji susedi, što može uspeti samo ako lideri to sebi postave kao prioritet.
Makron zatražio primenu svih dogovora
Predsednik Francuske Emanuel Makron je izjavio da očekuje da Srbija i Kosovo primene sve dogovore.
"Tražimo primenu Briselskog sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, Ohridskog sprorazuma kao i primenu dogovora o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu", izjavio je francuski predsednik na kraju samita.
On je podvukao osudu napada koji se desio 24 septembra i poručio da očekuje od predsednika Srbije Aleksandra Vučića jasnu osudu ovog napada i odlučne mere u istrazi.
Francuski predsednik, zajedno sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i italijanskom premijerkom Đorđom Meloni, u četvrtak su razgovarali odvojeno sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem i predsednikom Srbije Vučićem.
Hil: Prerano reći da je dijalog bio neuspešan.
Prerano je reći da je dijalog Srbije i Kosova neuspešan, izjavio je danas za Radio Slobodnu Evropu ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kristofer Hil, koji dodaje da nije očekivao potpuni uspeh jučerašnjih pregovora predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija sa zvaničnicima u Briselu.
Cilj dijaloga je, kako ističe Hil, političko rešenje koje od obe strane zahteva "uzimanje i davanje", prenosi Fonet.
"Možemo li doći do situacije da se Srbi na Kosovu osećaju prijatno i da dobiju neku vrstu Zajednice opština sa srpskom većinom, i drugo, može li Priština postići ono što želi, a to je jasan put ka članstvu u međunarodnim organizacijama", ukazao je Hil.
On je naglasio da je oružani napad na kosovsku policiju u Banjskoj velika prepreka pregovorima u Briselu.
Prema njegovim rečima, SAD pažljivo prate istrage u Beogradu i Prištini i fokus je na tome da se sazna šta se tačno dogodilo i ko je odgovoran.
Na kraju, dodao je Hil, da stvorimo okolnosti u kojima se to više ne može ponoviti.
"Ono što znam jeste da je (Milan) Radoičić preko svog advokata preuzeo odgovornost za ono što se dogodilo i voleo bih da vidim kako će teći proces sa njim. Koliko sam razumeo, on je u Srbiji, rečeno mu je da ne napušta državu i da očekuje krivični proces. Hajde da vidimo kako će se to odigrati", istakao je Hil.
Govoreći o dijalogu, Hil je ocenio da je taj proces dobio veliku pažnju na visokom nivou u Evropskoj uniji.
"Bilo je važno videti učešće predsednika Francuske i kancelara Nemačke, tako da mislim da su Evropljani uspostavili vrlo visok nivo angažmana. Put za napredak, a svi to treba da shvate i da to mnogo bolje razumeju, jeste da obe strane stave na sto ono što žele od ovog procesa i da to što žele učine prihvatljivim za drugu stranu", predočio je Hil.
"Veliki deo rešenja za ove stvari leži u EU, koja razmišlja kako bolje i koliko brže da uvede zemlje kao što je Srbija u svoje strukture. To je nešto što je u toku i siguran sam da će građani Srbije to pažljivo pratiti, a siguran sam da i srpske vlasti upravo to rade", naveo je američki diplomata.
